Kup.	Prod.	Sred.
117,23	117,93	117,58
98,26	98,85	98,56
108,32	108,97	108,65

Moj život u inostranstvu

20.11.2020 u 16:13

Loša kafa u carstvu Inka

Četrdeseta je na pragu a tek sam na početku. Koliko je ovaj svet veliki i koliko u njemu zemalja ima. I koliko mesta koja se moraju obići. U praskozorje, malena autobuska stanica u Banosu izgledala mi je kao centar sveta i činilo mi se da se svi putevi baš ovde ukrštaju. I ponovo taj prelepi osećaj neizmerne slobode, slobode da se uradi bilo šta, da se bude bilo gde, da se opet ne mora ni raditi ništa, niti biti igde. Vratio sam ključ na recepciji malenog motela, prešao preko puta do stanice i zagledao se u imena gradova i datume polazaka autobusa ispod njih. Šetao sam tim hodnikom razmišljajući da li da svraćam u Rio Bambu i Kvenuku, ali mi se na kraju, ipak, učinilo da je najbolje da produžim do Ganajakila, a onda pravac Montanita. Na jednom od šaltera izvadio

Moj život u inostranstvu

15.11.2020 u 15:52

Još nisam srela srećnog migranta

Tog dana beše subota, nakon dva sata vožnje od Sidneja, zaustavila sam se u jednom malom planinskom mestu. Najbolji opis bi bio varošica. Šetajući njenim ulicama, koje su poput otvorenog muzeja, pored kućica sa neobično uređenim dvorištima prepunim cveća i zelenila, u jednom trenutku sam zakačila prelepu žutu ružu koja se nadvila preko ograde. Dok sam vadila ružu iz kose začuh kako neko pevuši „Tamo daleko”. U prvi mah pomislih da mi se, ne daj Bože, od velikog stresa, pričinjavaju stvari. Međutim, do mene su i dalje dopirale reči pesme koju je pevušio topli, ženski glas. Razmakla sam grane ružinog grma, propela se na prste te ugledala mršavu, stariju ženu kako okopava leje pune cveća. Uzviknula sam „helou”. Podigla je glavu, podbočila se na motiku, gledala me nekoliko

Moj život u inostranstvu

06.11.2020 u 17:17

Kad se zasitite japanske perfektnosti

Prvi utisci o Japanu su impresivni. Očarava efikasnost i društveni red. Ulice, restorani, parkovi, automobile, stanice, čiste, vozovi tačni, ljudi tihi, ljubazni, pogotovo ako im se obratite na stranom jeziku. Bilo gde da dođete, pažljivo i oduševljeno vas slušaju, iako vas možda i ne razumeju. Zadovoljni su da čuju vašu priču, protumače je na svoj način te vide mogu li izvući neku pouku iz toga. A vi imate utisak da ste im važni. Zbog toga je teško odoleti a da im ne budete naklonjeni. Uživate u svim blagodatima jednog sofisticiranog društva, organizovanog do perfekcije. Sistem zdravstvene zaštite je na zavidnom nivou. Svugde se vozite na pokretnim stepenicama, bilo da se nalazite u malim (konbini) prodavnicama, ili u supermarketu, tržnom centru, višespratnicama

Moj život u inostranstvu

01.11.2020 u 11:35

Sto rubalja za baćušku

Tokom boravka u Rusiji, nedeljom sam odlazio u crkvu na liturgiju. Naravno ne uvek već onda kad mi to poslovne obaveze dozvole. Za razliku od Srbije liturgija je na ruskom jeziku i to je najveća razlika. Sve ostalo je uglavnom isto. Crkve ipak izgledaju drugačije. Za razliku od naših crkava koje su uglavnom izgrađene u vizantijskom ili srpsko-vizantijskom stilu u Rusiji dominira ruski stil. Karakteriše ga više kupola, četiri, pet ili više, i one su često upadljivih boja. Inače, omiljena boja im je zlatna. Crkve su obično dvodomne, (dvoetažne). Donji dom je obično u kripti crkve. Liturgije se obavljaju nekad u donjem a nekad u gornjem domu. Hram u Ufi (Foto Vikipedija) Jedne nedelje prilikom boravka na liturgiji, jedna žena je prolazila pored nas govoreći 100 rubalja

Moj život u inostranstvu

23.10.2020 u 16:54

Odmah da si se vratio i izvinio papagaju

Sa balkona vidim isečak jezera Ontario, raskrsnice na kojima semafori jedni drugima predaju trobojnu štafetu, policijska rotaciona svetla, postrojene kante za smeće u ulici Viktorija park. Upinjem se da vidim onu čuvenu devojku sa dvogledom na brodu na putu za ostrvo Princa Edvarda, onu sa slike Aleksa Kolvila. Upirem, jer sam sâm. Nedostaje mi devojka sa dvogledom... Markoni sebi ne bi dozvolio da stanuje u bilo kakvoj zgradi. Zato je izabrao stan u zgradi u Kingston ulici broj 1080. Ako je iko znao šta je to pristojna stambena zgrada, znao je on, građevinski inženjer u penziji, bio je jedan od onih koji su to veoma dobro znali da procene. Dakle, Markoni sada trenutno sâm živi u dvosobnom iznajmljenom stanu, ako izuzmemo plavog tigrastog papagaja, u kavezu sa kupolom, na njegovom

Moj život u inostranstvu

16.10.2020 u 16:36

Kad Piroćanac kupi farmu u Australiji

Trčim da vam se pohvalim kao svaki pravi Piroćanac - štedeli smo i kupili farmu. Malo jači sat vožnje od naše kuće u Melburnu. Zemlje ima dva hektara, od čega je trećina voćnjak kestenova, a ima i drugog voća, još uvek ne znamo kakvog, jer je kod nas zima, pa je lišće opalo. Na obodima su ogromni borovi, koje bi svaki štedljivi Piroćanac posekao za građu. Tu su i struja, voda, kao i pumpu za vodu iz zemlje, tako da možemo da zalivamo buduću baštu. Ograda oko farme (Foto Dž.P.) Kuća je više kao dobra baraka, ali je velika. Na potkrovlje se izlazi stepenicama i tamo su dve spavaće sobe, dnevna soba i magacin. Ovde na cenu zemljišta najviše utiče udaljenost od velegrada. Na 200 kilometara može da se nađe 20 odsto jeftinije a na 400 je je duplo jeftinije. Drugi

Moj život u inostranstvu

11.10.2020 u 10:48

Jedan je otac

Naš otac je nestajao polako, pred našim očima, kao kada se brusi kamen. Prirodno, kao što je njegova bolest bila prirodna, istovremeno i strpljiva i nemilosrdna. Ja sam iz Srbije otišla pre više od dvadeset godina, a brat i sestra su ostali u Beogradu. Moju sliku držao je na vitrini, tamo gde je pogled završavao sa njegovog mesta na kauču. Prvih godina smo pričali preko telefona, jednom nedeljno po pravilu. Kada mu je sluh oslabio, pisali smo jedno drugom preko Interneta. Ja bih pisala o deci, o knjigama koje čitam, o vremenu, o mojoj bašti. Slala slike moga zelja, izniklog iz semena koje mi je on kupio na Kalenićevoj. Često bih poslala neki matematički problem na kome radim, on je proveravao moje proračune. Kada bi mi rekao da je tačno to što sam uradila, da je proverio i da

Moj život u inostranstvu

03.10.2020 u 11:45

Paradajz će vam reći odakle ste

Da se ne lažemo, pandemija kroz koju prolazimo jeste grozna, ako čovek je prilagodljiv i to sve može da ima i svojih dobrih strana. Za sebe bih mogao reći da sam ispao pandemijski profiter. Nisam se obogatio na trgovini asepsolom, ali sam zato nekako duhovno profitirao. Radio sam od kuće, dugo gledao kroz prozor u travu i nebo. Imao sam prilike da se sećam svega i svačega i natenane analiziram stvari. Kanadsko nebo ovde u Vankuveru niti je šire niti je uže nego nebo iznad drugih mesta na svetu, ali trava je vrlo zelena, prija joj česta kiša. Odličan ambijent za meditaciju. Priznajem, ješan sam tip. I tako, tokom razmišljanja, što od gledanja kroz prozor, što od dosade, često bih ogladneo. Valjda sam zato puno razmišljao o hrani. Krenuo sam od paradajza. Imam

Moj život u inostranstvu

25.09.2020 u 20:09

Da li smo potomstvu utabali bolju budućnost

Život nam, uglavnom, drugi usmeravaju. Nisi mi to nikada rekla. A ni ja te nisam pitao. Čekao sam da sam shvatim, tražeći uporno komadiće svoje istorije pored puta. I svoje memorije. „Kupusaru” sećanja koja se stavlja ispod ruke u trenutku kada ti u čekaonici večnosti prozovu ime. Jer, tamo kuda se iz te čekaonice polazi ništa se osim sećanja i ne može poneti.

Moj život u inostranstvu

18.09.2020 u 19:48

Kratke priče iz Rusije

U Surgutu, Zapadni Sibir, doručkujemo u hotelskom restoranu. Slučajni pogled u vis i na više mesta vidim izbušen plafon. Pitamo kelnera šta se desilo. Kaže južnjaci sinoć se malo veselili pa pucali iz pištolja. Eh, lude ruske devedesete godine.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: moj život u inostranstvu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu