Kup.	Prod.	Sred.
117,23	117,93	117,58
104,39	105,02	104,7
110,34	111,01	110,67

Moj život u inostranstvu

03.07.2020 u 16:53

Nemci su me naučili da rmbačim

Prošli smo poslednju modrozelenu livadu sa puno šarenih krava i ubrzo šofer stade ispod nadvožnjaka i reče:„Izvol`te, ako ovom biciklističkom stazom idete još deset minuta stižete u centar Amsterdama”. Tako i bi. Na samom Leće Plejnu videh hotel, kao „Moskva”. Iste arhitekture kao i u Beogradu. Priđoh bliže i videh da piše „Amerikan”. Cene su bile astronomske. No, ljubazan portir, mojih godina videvši me sa autostoperskim rancem na leđima dade mi papirče sa adresom hotela koji paše mom „turističkom entuzijazmu”. Čak mi dade i strip kartu da odem do njega. Tramvajem broj 8 do Sarfati ulice. Tamo je bio najlepši hotel na svetu - „Adam i Eva”. Ulazilo se kroz velika i teška drvena vrata od mahagonija. Unutra je bila portirnica i izlizani trosedi gde se čekalo dok vas uknjiže. Na

Moj život u inostranstvu

25.06.2020 u 18:05

Jurila sam lopova po ulicama Barselone

Taj prvomajski praznik počeo je baš lepo. Posetila sam dečka u Taragoni, bili u čiringitosu (barovi pored plaže) i jeli čipirones (mlade kalamare). Posle smo otišli u centar grada na piće. Dan je bio topao i blag. Vratila sam se uveče vozom u Barselonu. Sledećeg dana morala sam na posao. Izašla sam iz metroa i šetala ulicom skroz zadovoljna jer mi se činilo da je bio savršen dan. Moj kraj je rezidencioni, sa ponekim supermarketom i malo restorana. Te večeri bio je posebno miran. Skrenula sam u moju jednosmernu ulicu sa drvoredom i razmišljala šta da spremim za večeru. Možda je trebalo da već izvadim ključeve iz tašne, da budem spremna kada budem stigla do svoje zgrade... Odjednom, moja tašna sa dugačkim grifom bila je lagana, počela je da lebdi unazad. Lebdeća

Moj život u inostranstvu

18.06.2020 u 18:06

Kako je Bečlijama sa nama migrantima

Kada sam krajem osamdesetih godina prošlog veka došao u Austriju ili otišao iz Srbije (još ne znam jesam li došao ili sam otišao), odjednom sam postao migrant. Bez znanja jezika, kao nem, bez da ikoga poznajem, uprkos tolikim Jugoslovenima koji su u to vreme bili najbrojniji strani radnici koji su „okupirali” Beč i Austriju. Obrazovan, radan i vredan a nadasve mlad, hrabro lud i beskrajno radoznao. To je bila moja ponuda ovom društvu. Ali, bez reči nemačkog jezika ta ponuda nikako nije mogla da se uoči na „pijaci” koju sam izabrao za ponudu robe. (Foto Piksabej) Oko mene neki sasvim nejasan i meni teško definisan svet. Prvo što sam se zapitao jeste kako je Bečlijama i Austrijancima sa nama ovakvima, ili ovako drugačijima? Masa nekakvih migranata zaposeda njihove rodne

Moj život u inostranstvu

12.06.2020 u 09:59

Moje komšije iz rizorta

Kada smo kupili apartman u srcu Surferskog Raja pre 15 godina, menadžeri zgrade bili su Meri i njen suprug. Njegovo ime nismo ni znali jer je Meri bila glavna, a on je bio kao njena senka. Kad smo došli, nisu želeli ni „dobro jutro” da kažu. Znali su da ćemo u stanu da živimo, da ga nećemo izdavati i nisu bili zainteresovani za neki kontakt. U početku mi je to bilo čudno ali sam se vremenom navikla. Ni mi od njih ništa nismo očekivali. Oboje su voleli da piju. Predveče, kad bi zatvorili recepciju, sedali bi na svoju terasu u prizemlju i odmah uzimali vinske čaše u ruke. Ostala mi je u sećanju živa slika kako njih dvoje podupiru jedno drugo, dok šetaju baštom u kasne sate baštom, držeći po flašu u rukama. Tako su odlazili u posete nekom od stanara, njihovih prijatelja. Srećom, relativno brzo

Moj život u inostranstvu

05.06.2020 u 19:09

Policija ovde ne trenira strogoću

U Australiji većina policajaca ima fakultet. Ne smem da kažem svi, jer nisam siguran za starije generacije. Saobraćajni policajci nemaju pravo da naplaćuju kazne, odnosno da uzimaju novac od ljudi. Mnogi se sećaju serije „Policajci dobrog srca” (Blue heelers) - oni su stvarno takvi. Ovakvim ponašanjem stvaraju se pravi uslovi za dobar državni sistem. Policajci poznaju zakon a u saobraćaju najviše kod vozača kontrolišu upotrebu alkohola, a ponekad i droga. Vrlo retko se upuštaju u provere ispravnosti vozila. Verovatno zbog toga što su automobili ovde dobri i nema potrebe za takvim kontrolama. Kontrola saobraćaja u Australiji (foto EPA EFE - S.V.) Ovde se automobil vozi na tehnički pregled samo kad menja vlasnika. Tako možete da kupite nov auto i da ga nikada ne

Moj život u inostranstvu

29.05.2020 u 19:39

Samoća me malo prizemljila

Časni sude, da ona nije rekla ”hladno mi je” ja nikada ne bih zapalio ovaj grad. Prvi pljusak ove godine. Zvuci kapljica koje udaraju o prozor mešaju se sa svetlošću sveća i obećavaju neka bolja vremena. Čak i ovaj stočić uliva neku nadu. U ovoj tišini i samoći svetlost sveća preliva se po njegovoj površini i trepti pokretima mira. Sam sam ga napravio, skovao od dasaka i premazao prolećno zelenom bojom, a danju, kada svetlost pada po njemu, neravno raspoređena zelena farba odaje utisak površine koja je još mokra posle prolećnog pljuska. Moja nevešta kreacija dakle podseća na kišu. Foto Piksabej I budala koja je volela da druge uči šetnjama po kiši. Budala koja je volela ljude i koju je to skupo koštalo. Budala koja je zavolela lutanje. Prizemljili su me. Za

Moj život u inostranstvu

26.05.2020 u 19:31

Kapitalizam na konopcima

U rano jutro, žuti taksi, jedan od zaštitnik znakova „Velike jabuke“ juri mušterije iz noćne smene i tek pridošle turiste. Pored taksista u razdrndanim četvorotočkašima najvredniji ranoranioci Njujorka su ljudi u fluorescentnim mokrim uniformama sa ogromnim vodenim šmrkovima. Ne obaziru se na slučajne prolaznike, oni doteruju grad za još jedan nezaboravan dan. S vremena na vreme, čuje se neka psovka, al’ u gluvo doba dana to nikoga ne dotiče. Do devet ujutru njujorške ulice i bulevari izglancani su i spremni za novu invaziju znatiželjnih turista iz celog sveta. Duž najprometnijih bulevara suvenirske radnje su već otvorene a njihovi vlasnici smišljaju poslednje trikove kako da namame radoznale mušterije. Prvim kupcima nude besplatne priveske sa logom Njujorka. Iz restorana zaudaraju

Moj život u inostranstvu

22.05.2020 u 19:50

Zbog Ilinke završio na klupi u Medison parku

Više od decenije moja nedelja rezervisana je za lutanje ulicama Njujorka, bez ikakvog cilja. Sve što želim jeste da se izgubim među milionima „pomahnitalih” vikend turista i nebodera koji prete svakog trena da mi se sruče na glavu. Gledajući ih uvek me progone iste misli: „Kako su ih „sklapali? Koliko nesrećnika se sa njih strmoglavilo i završilo u plastičnim kesama? Dokle će prkositi vremenu, prirodi, ljudskoj pohlepi i osvajačima širom sveta?“ Pomislim postoji li kakav prazan kutak na vrhu nekog od tih oblakodera gde bih mogao da provedem ostatak života hraneći golubove i uživajući u izobilju sunčeve svetlosti? Svaki „otkačeni” prolaznik, majstorija ljudske ruke ili sićušno stvorenje koje traži mrvice hrane da preživi još jedan sat u „Velikoj jabuci” razlikuju moje nedelje od

Moj život u inostranstvu

15.05.2020 u 19:45

Lepo je čuti da neko ovde voli Srbe

Često putujem, ređe busom, češće kolima a najčešće vozom. Na tim putovanjima promatram ljude, okruženje, razmišljam, istražujem, osluškujem... Na taj način učim kako da razumem ljude a i sebe. Jednog dana vozeći se ulicama Sidneja, na jednoj stanici uđe mlađi čovek. Beše veoma interesantno obučen za ovdašnje prilike. Na sebi je imao dugi crni kožni mantil i crni šešir. Moram priznati da mu je to lepo stajalo. Pomislila sam da izgleda kao tajni agent. Nešto je rekao vozaču a ovaj se nasmejao. Po propisima, vozača autobusa ne smeš ometati u vožnji. Za ovog lika to pravilo očito nije važilo. U jednom trenutku upita vozača: - Jeste li vi Rus? Vozac je samo odmahnuo glavom. - Čeh, nastavio je mladić. Vozač je opet odmahnuo glavom. - Poljak, bio je

Moj život u inostranstvu

12.05.2020 u 19:36

Sve kuhinje su dobre sem njihove

U lobiju zgrade 1080 Kingston ulice, sedi žena. Već na prvi pogled vidljivo je da i pored visokih štikli nije uspela da nadoknadi desetak centimetara visine. Osim toga tu je i to ćelijsko skupljanje, koje je u potaji, bez njenog odobrenja radilo na tome poslednjih četvrt veka, koliko je u penziji. Iz fotelje viri samo njena kosa, kratka, kovrdžava i seda. Sedela je sa laktovima naslonjenih na torbicu u krilu i cipelama lupkala po podu. Ne od nervoze, već zato što je to isto radila njena omiljena glumica Zaza Gabor dok je u jednoj sceni filma čekala da se pojavi Mr. Heston. Sa svojih devet muževa bila je nedostižna za nju. Jedino u tome Zaza joj nije bila ideal. Nije joj zamerala. Nije krivila Zazu Gabor to što je ona imala samo jedan brak. Nekada, i to na kratko. Ako pod tim

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: moj život u inostranstvu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu