Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,92	117,57
98,41	99	98,71
105,61	106,25	105,93

Moj život u inostranstvu

05.03.2021 u 12:22

Naučimo nešto od Japanaca

U filmu „Lorens od Arabije”, remek delu Dejvid Lina, pukovnik Hari Brajton, objašnjava princu Fajsalu i Šerif Aliju da Engleska nije moćna zbog svoje mornarice ili artiljerije, već zbog discipline. Disciplina je ono što je pomoglo maloj Engleskoj da postane velika svetska sila. Disciplina je u užem značenju reči praksa koja tera ljude da poštuju nametnuta pravila i standarde ponašanja. Za nepoštovanje istih se propisuju kazne. U širem značenju disciplina znači poslušnost, poštovanje (ne samo) autoriteta nego i poštovanje utvrđenih pravila u raznim sferama života. Disciplina je usko povezana sa skromnošću i ne bi bila potpuno izvodljiva da nema iskrene, pa čak i lažne ili potiskivane, skromnosti. Disciplina u Japanu nije samo i uvek nametnuta, ona je deo njihovog etičkog i

Moj život u inostranstvu

27.02.2021 u 17:30

Oluja nad Čikagom

Oluja se nad Čikagom brzo se pojavi. Prikrade se tiho, poput divlje mačke i udari iznenada, kao ubica iz senke. Ispara nebo silinom božijeg gneva. Sruči prema zemlji svoje teško breme vode i orkanskog vetra, da bi odmah posle toga, jedva čujno, nestala u daljini. Podne je. Sedim u besposlici u kafeu „Burbon". Unutra je nekoliko naših ostarelih penzionera koji od jutros igraju karte. Prvi su došli u bircuz, a iz njega će se poslednji odvući. Nogu pred nogu, duboko iza ponoći, vratiće se u svoje opustele domove. Tamo će ih čekati slike i uspomene na njihove mrtve supruge. Njihove davno obećane seni pomoći će im da prežive još jednu noć. Monotoniju naruši čovek odsečnog hoda, ozbiljnog, preplanulog lica. Seda za prazan sto u

Moj život u inostranstvu

20.02.2021 u 16:35

Bečka mustra Ivo Andrić

U mom bečkom komšiluku ima jedna turska pekara, koja se zove „Divan”. U njoj se prodaju oni beli, kao duša meki, sveži i vrući somuni ali i razne kifle, baklave, tulumbe i još dosta toga za šta nutricionisti savremenog kova tvrde da treba izbegavati u širokim krugovima. Meni to izbegavanje teško pada, mada ponekad i uspem. Moji svakodnevni putevi često vode pored „Divana” pa je teško odolevati svaki dan. Ipak, ponekad pređem na drugu stranu ulice, za zavaram pogled. Ali, opet, prevarim pogled a onda me miris namami. Bežeći od somuna i kifli zevam u okolne izloge odolevajući Turcima koji su svojim đakonijama osvajaju svet. U tom mom ličnom „kosovskom iskušenju” da pobedim Turke, sa maskom na licu koja je dobro prikrila mirise iz pekare, uočio sam jedan dućan na drugoj strani

Moj život u inostranstvu

12.02.2021 u 16:52

Zavidim Norvežanima kako slave Dan državnosti

Dan državnosti u Norveškoj je najveći praznik, veći od Božića i Vaskrsa, veći od Ramazana i Dana pobede. To je rođendan ne samo Norveške kao države, već svih njenih stanovnika. Ne samo državljana, već i nas emigranata, izbeglica i ostalih. Posle četiri godine provedene ovde i ja ovaj praznik doživljavam i osećam kao svoj. I svake godine sam ljubomoran na današnji dan. Proslava Dana nezavisnosti u Norveškoj (Foto Piksabej) Ljubomoran sam na način kako ga Norvežani poštuju, osećaju i proslavljaju. Svi su obučeni u narodne nošnje, a oni drugi, koji ne nose nošnju, nose svečana odela i haljine. Doterani su, veseli i nasmejani. Na svakoj terasi stana je zastava, ispred svake kuće je zastava. Po celom gradu su priredbe, muzika, smeh, radost, mladost. Foto

Moj život u inostranstvu

05.02.2021 u 16:36

Lipov lad u Otavi

Stari Sloveni su obožavali Lipu, sveto slovensko drvo. Prinosili su joj žrtve i pod njom izvodili obrede. Kad su bi napuštali svoju staru domovinu, Sloveni su sadili lipe svuda gde bi se nastanili verujući da će ih čuvati od zla i uroka. Tako su se i naši ljudi iz bivše Jugoslavije, koji su posle ratova devedesetih stigli u Kanadu, tradicionalno povezali u veću zajednicu. Porodice složno, bez obzira na veru, godinama zajednički žive u Sekvoja zgradama, u Tvajford ulici u Otavi, u Kanadi. Zajedničko druženje započelo je negde 2005. godine kada je Božidar Samardžić sa porodicom u ovaj kvart. Na njegovu inicijativu napravljena je prva klupa za razgovor, gde su ljudi posle napornog rada u firmi, počeli da dolaze, razgovaraju i da se druže. Druženje pod kanadskom lipom (Foto

Moj život u inostranstvu

29.01.2021 u 17:29

Noć u džungli pod zaštitom šamana

Pukne nešto u čoveku, prelomi se u njemu za tren i posle ne pomažu ni molbe, ni izvinjenja, ni suze ni kajanja. A još ako je sklon lutanju, onda samo krene i pusti da mu vreme pokaže put. I nije mu ni bitno kojim stazama gazi. Tih poslednjih meseci pred odlazak sedeo sam na Nišavskom keju. Malene papiriće pretvarao u aviončiće, bacao ih a oni su sletali i gubili se u talasima Nišave. U svakom je neka pesma, neka misao, neki stih. Davim ono najbolje u sebi i gledam kako ti avinočići nestaju u talasima. Pomislio sam kako bi valjalo te stihove pretvoriti u avione, na krilima svakog od njih ispisati imena raznih gradova, a onda ih jednog jutra ubaci kroz njen prozor u sobu, pa je posle voditi po svetu, od Rusije preko Australije do Indonezije, Argentine i Kariba. Prokleti

Moj život u inostranstvu

22.01.2021 u 18:11

Pod maskom sam najbolje zarađivao

Život je ciklus u bezbroj etapa, a moja tri životna perioda dosta su simetrično raspoređena. Ovaj najduži, izraelski, definitivno će biti moja starost u kojoj se podnose svi završni računi. Čak i oni kada su djetinjstvo i mladost bili iznad svake druge potrebe i interesa. Moja druga trećina je bila prelijep cirkus u predvorju raja, u čijem sam finišu preživio rat, a treća je započela 1995. godine na ovom mom drugom kontinentu gde u januaru, uoči 67. rođendana, dočekujem i penziju. Predugo sam sanjao neki omanji prijatan stančić, tamo u zavičaju u koji će mi, kad god im se prohtije, svraćati moja preostala rodbina, prijatelji, unuci i djeca... Ali, neka smo mi samo živi, zdravi i čiste savjesti. Makar i ovdje, na ovom mom drugom kontinentu. I da možemo, ako ništa

Moj život u inostranstvu

16.01.2021 u 17:38

Jedno jutro u Pekingu

Dalida me čeka u BMC-u, moram da požurim. Gledam šta ću da obučem, neko kuca na vrata. Dostava sa Taobao, obožavam Taobao, sve što nisam ni znala da postoji može tamo da se nađe. Uzimam masku i izlazim iz stana, pozdravljam baku komšinicu i njenog unuka u prizemlju. Svakog dana rade zajedno, skupljaju i preslažu plastične boce. Baka je stroga, osetim to u tonu kojim mu se obraća, svakodnevno su zajedno dok su mu roditelji na poslu. Pozdravljam portira na kapiji, i on pozdravlja mene. Stalno je nasmejan, živi tu u sobi iza portirnice, uvek je na poslu i uvek je nasmejan. Jednom mi je pomogao da pronađem paket koji mi je stigao a nisam znala gde su ga ostavili. Ja mu se obraćam na engleskom, mogla sam slobodno i na srpskom, a on meni na kineskom. Razumeli smo se savršeno! Već sam na

Moj život u inostranstvu

09.01.2021 u 18:01

Rikardovo vino za Božić

Te godine su mi supruga i deca otišli u Srbiju za Božić, a ja ostadoh sam u Melburnu. Kolega sa posla, Čileanac Rikardo, na moje iznenađenje, pozvao me da dođem kod njega na božićni ručak. Na najlepši način sam ga odbio, osećao sam se malo neprijatno, nisam želeo da im smetam jer Božić se ovde proslavlja samo u krugu najuže porodice, a ja sam mu suprugu i troje male dece znao samo iz slika i priče, a i živeo je na drugom kraju grada pa me je i mrzelo da tako daleko idem. Rikardo je kao i većina Latinoamerikanaca katolik i to onaj, što bi rekli zagriženiji, a sa posebnim poštovanjem za svetog mu oca Papu. Kad sam ga odbio bio je toliko navalentan („žalosno je da budem sam za Božić, pričao sam deci o tebi, volela bi da te vide”), pa sam na kraju odlučio da se žrtvujem i odem.

Moj život u inostranstvu

01.01.2021 u 18:36

Šaljemo ti Če Gevaru da se podmladiš

Silno je padao novi sneg dan uoči predskazivanog smaka sveta za petak 21. decembra 2012. godine. Pravi blizard – najava da će do smaka zaista doći? Od čega čovek strepi, ako uopšte strepi, pred mogućom kataklizmom? Od kratkovekog prizora užasa? Od zamišljanih bolova u času nasilne smrti? Danas ili sutra sve će za njega ionako nestati. Nestaće zauvek. Jednom, svakako, zaustaviće se isplata novca iz penzijskog fonda na moju adresu. Zajedno s mojim ja nestaće moji suvenirski fudbali u podrumu, moje voćke u dvorištu (jesam li ih uzalud posadio?), moja polica s meni dragim knjigama, moj dnevnik o životu u emigraciji, u kojem sam nepatvoreno svoj. Na taj crni petak, negde oko podne, zazvonio je telefon: Brankica – došla bi predveče do nas u En Arbor, sa Srkijem, da zajedno „proslavimo”

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: moj život u inostranstvu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu