Kup.	Prod.	Srеd.
117,21	117,92	117,56
98,46	99,06	98,76
106,43	107,07	106,75

Magazin

05.04.2021 u 19:15

Kako raskrinkati lažljivca

Svako od nas – osim ako ne živimo kao pustinjaci usred neke nedođije – svakoga dana izgovori ili čuje oko dve stotine laži. Većinom su to male, bezazlene neistine ili „zaobilaženje istine”, izgovorene da se ne bi povredila nečija osećanja („Da, baš ti je super ta nova frizura”), uspostavio kontakt („Možete li mi reći koliko je sati, ugasio mi se mobilni?”), održao razgovor („Svakako želim da vidim vaše slike s poslednjeg letovanja”) ili izbeglo preterano objašnjavanje („Izvini što kasnim, gužva u saobraćaju”). Među njima se, međutim, provuku i one opasne, koje mogu ozbiljno da utiču na život, karijeru, odnose s ljudima. Kako ih prepoznati? To nije lako, mada postoje mnogi signali koji će nekoga odati kao lažljivca, tvrdi Pamela Mejer, autorka knjige „Otkrijte laž – kako da uočite kad neko želi da

Magazin

05.04.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Ne projektuj se

Kada neko sretne osobu koja mu jako liči na neku drugu osobu iz njegove prošlosti s kojom je imao neko iskustvo, bilo prijatno bilo neprijatno, onda će se to iskustvo iz prošlosti „ugraditi” u način na koji neko doživljava tu novu osobu. Rezultat će biti da emotivni odgovor na novu osobu neće biti realističan – u skladu sa stvarnošću – već će biti iskrivljen zbog „kontaminacije” iskustvom iz prošlosti. Ovaj uticaj prošlog iskustva će se ostvariti čak i ako je osoba svesna ove asocijacije. To su situacije kada neko izjavi: Što me ovaj čovek podseća na onog čoveka. Princip sličnosti Ovakav uticaj prošlosti objašnjava se jednom vrstom učenja koja je tipična za konkretno mišljenje, to jest mišljenje u slikama i predstavama. U susretu s licem iz prošlosti osoba je nešto naučila, a

Magazin

29.03.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Crtaći i detetov um

Svedoci smo da brojne velike filmske kompanije, poput „Vornera brosa” i „Diznija”, pokazuju sklonost da „ponište” brojne crtane filmove čiji su junaci obeležili odrastanje brojnih generacija. Prvi cenzurisani crtani lik koji najavljuje trend je Pepe le Tvor. Mnogima se ovakvi potezi čine potpuno nerazumnim i neprihvatljivim. Za razumevanje ovakvih poteza potrebno je razumeti društveni kontekst koji poslednjih godina postoji u američkom društvu. Najkraće rečeno, kompanije poništavaju ove crtaće iz straha da bi i same mogle da budu poništene. „Poništavanje” na vreme Društvene mreže su omogućile novi tip komunikacije u kojoj neko pojedinačno mišljenje da je neka pojava diskriminatorska ubrzo dobija, poput grudve koja se pretvori u lavinu, ogromnu podršku „ratnika za socijalnu pravdu” koji

Magazin

22.03.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Razgovori sa samim sobom

Neprijatna osećanja su signal da nismo u skladu sa spoljašnjim svetom. To zapravo znači da naš sistem predstava o tome kako svet i drugi treba da funkcionišu nije u skladu sa stvarnim svetom i drugim ljudima. Nekada je za taj nesklad odgovoran stvarni uzrok, a nekada su naše predstave nerealistične. Neprijatna osećanja mogu biti i rezultat nezadovoljstva sobom, opet zbog nesklada između toga kako mislimo da treba da delujemo i toga kako smo zaista delovali. Ovakva osećanja su signal da postoji problem, bilo da je njegov uzrok u nama, bilo da je u stvarnom svetu. Neprijatna osećanja fokusiraju našu svest na problem, kao što bol u nekom delu tela usmerava našu svest na taj deo tela. Kada postoji problem, tada ljudi razmišljaju o njegovom rešenju. Kako neprijatne emocije fokusiraju našu

Magazin

15.03.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Sindrom Petra Pana

Kao što je poznato, Petar Pan je dečak koji nikada nije odrastao. Živeo je u zemlji Nedođiji gde je to bilo moguće, a gde je vodio družinu „izgubljenih dečaka”. Zbog tih njegovih osobina nastao je „sindrom Petra Pana” kojim se opisuju muškarci koji nikada nisu zaista odrasli, koji su ostali večiti dečaci. Iako je ovaj sindrom uveden u literaturu 1983. godine, čini se da je danas sve više onih muškaraca čije ponašanje zaslužuje da se svrstaju u ovaj sindrom. Zašto je sve više muškaraca koji ne žele da odrastu? Iz istog razloga iz kojeg ni žene ne žele da odrastu, a to je zbog toga što imaju negativnu predstavu o odraslosti. Kada uđu u one godine u kojima bi trebalo i da emotivno odrastu i da, na primer, uđu u ozbiljne veze i prihvate odgovornost za stvaranje porodice, oni ustuknu, povuku se i

Magazin

08.03.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Veština pregovaranja

Što je neko spretniji u onome što zovemo dogovaranje ili tačnije pregovaranje, imaće bolje odnose s drugim ljudima. Svaki put kada se između dvoje ili više ljudi pojavi neki konflikt interesa ili želja, pojavljuje se potreba za pregovaranjem. Zato osobe koje vešto pregovaraju zapravo bolje rešavaju konflikte s drugim ljudima i bolje postižu dogovore. Pregovaranje nije isto što i nagovaranje. Kada neko nagovara drugoga na nešto, to nešto može, ali i ne mora biti dobro za drugoga. U nagovaranju postoji vertikalni odnos u kojem onaj ko nagovara zauzima višu poziciju nekoga ko bolje zna, dok nagovarana strana ima nižu poziciju onoga ko ne zna. U pregovaranju ili dogovaranju obe strane imaju jednakovrednu poziciju. Zamke ucenjivanja i iznuđivanja Metafora za pregovaranje jeste

Društvo

01.03.2021 u 12:10

Najgore je bilo samcima i štićenicima staračkih domova

Poslednjeg dana februara prethodne godine Srbija je strepela od dolaska novog virusa, koji je već prešao granice Hrvatske i zbog koga je sever Italije stavljen u karantin. Iako zaraženih i preminulih zvanično nije bilo, kolale su glasine da su u bolnice već stigli prvi kovid pacijenti, a naši sugrađani su diskretno počeli da kupuju maske, alkohol i dezinfekciona sredstva i gomilaju zalihe hrane. I dalje smo se ljubili tri puta u obraz prilikom susreta sa prijateljima, ali su naši razgovori poprimili ozbiljnije note. Niko nije mogao da pretpostavi da će samo 16 dana kasnije biti uvedeno vanredno stanje. Na pragu marta ni najveći pesimisti nisu mogli da pretpostave da će godinu dana kasnije, većina osoba ravnodušno slušati vesti o dvocifrenom broju preminulih i četvorocifrenom broju zaraženih,

Magazin

01.03.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Roditelji kao robovi

Ako je jedna osoba spremna da se žrtvuje zbog neke druge, to se često razume kao vrhunski izraz ljubavi. Mnogi savremeni roditelji ljubav prema detetu izražavaju upravo kroz žrtvovanje. Kao što je neko rekao: Deca su danas jedina vrednost zbog koje bi ljudi dali svoj život. Svakako da roditelji moraju da se odreknu mnogo toga u korist svoje dece, ali postoji jasna granica između odricanja i žrtvovanja: odricanje je konstruktivno, žrtvovanje je samodestruktivno. Mnogi roditelji su zarobljenici „ideologije srećnog deteta” jer veruju da njihovo dete mora da ima srećno detinjstvo kako bi odraslo u samostalnu i mentalno zdravu osobu. Za njih su roditelji dobri kada sve čine da usreće dete i da mu stvore doživljaj voljenosti. Zadovoljstvo nastaje kada se nekome ostvari želja, a osećanje

Magazin

22.02.2021 u 14:50

U banku – „iz kuće”, februar bez Festa

Vremešna gospođa iz unutrašnjosti Srbije, već u devetoj deceniji, ovih dana je prijateljici u drugom gradu poslala rođendanski poklon kurirskom poštom, a uslugu je sredila od kuće, preko interneta. – Ranije smo se sastajale u kafani da proslavimo, ali zbog pandemije ni ona ni ja više ne putujemo, retko izlazimo iz kuće, veće društvo naravno ne dolazi u obzir, srećom imam „pametni” telefon i uz pomoć mlađih ukućana uspela sam da bar na ovaj način očuvam tradiciju – kaže ova snalažljiva baka. Naručivanje hrane, lekova, odeće i obuće, kućnih aparata, nameštaja, knjiga, cveća, pa i raznih usluga – od pomoći u kući, časova stranih jezika ili matematike pa do mađioničara, zabavljača dece, masaže, fizioterapeuta i astrologa – odavno su deo naše svakodnevice, ali još nikad u tolikom obimu kao u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: psihologija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu