Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, startovao je prilično ofanzivno. Pripala mu je neslavna uloga – da ganja rokove. A to je ona disciplina u kojoj smo najtanji.
U maniru njegovog prethodnika Milutina Mrkonjića, sav bes je iskalio na graditeljima obilaznice oko Beograda. Ova melodrama pred kamerama verovatno je trebalo da posluži kao alibi i skine sa njega odgovornost ako krene po zlu i tunel Lipak ne bude otvoren na vreme. Mada kašnjenje od dve nedelje nikoga ne bi razočaralo, jer smo oguglali na sva neispunjena obećanja, a bilo ih je na pretek u poslednjih pet decenija, koliko se gradi famozna obilaznica oko Beograda.
Za njega je pak ovo vatreno krštenje. Posle održane lekcije, odsečnog i strogog tona, usledilo je krišom snimljeno ministrovo obraćanje, neprimerenim rečnikom, putarskim vukovima Zoranu Drobnjaku, direktoru „Puteva Srbije”, i njegovim saradnicima, u kojem molećivo kaže: „Ovo mi je prvi penal, nemojte da me prodate.” Bez obzira na to što Momirović tvrdi da je bio još oštriji prema radnicima dok je radio u privatnom sektoru, te da neće dozvoliti da izvođači radova diktiraju rokove, on vrlo dobro zna da Mesi i Ronaldo, kako je nazvao Drobnjaka i njegove saradnike, suvereno vladaju srpskim drumovima.
Mnoge su ministre ispratili i mogu da mu pomognu da ispuni očekivanja, koja nisu mala. Resor koji vodi treba da bude motor rasta bruto društvenog proizvoda i on dobro zna da su nedavne kritike Aleksandra Vučića i bez izgovaranja njegovog imena bile upućene i na njegovu adresu. Molba predsednika Srbijae ministrima da više rade, a ne samo da čekaju petak, ministru građevinarstva nije teško pala. I sam je svojevremeno na društvenoj mreži „Tviter” iznosio stav da mora da se radi 12 sati dnevno da bi se uspelo.
Pažnju javnosti, a možda i predsednika Srpske napredne stranke, skrenuo je svojim objavama na „Tviteru”. Često je podržavao poteze vlade, pa mu se prebacuje da se tako preporučivao. Zapažen je njegov stav da ne treba povećavati minimalnu zaradu radnicima, jer će to naterati poslodavce da otpuštaju ljude.
Optuživao je mlade da neće da rade, ali i pozivao državu da bogatima poveća poreze. Priznao je da je tendenciozno bio agresivan i provokativan kada je napisao da oni koji žele da ograniče radno vreme, odnosno uvedu neradnu nedelju – nisu normalni, jer drugačije ne bi uspeo da digne prašinu i pošalje poruku. Zbog ovakvih stavova je zaradio epitet surovog kapitaliste koji je pri tom rođen sa zlatnom kašikom.
On je jedan od dva naslednika modne kompanije „Mona”, koju su napravili njegovi roditelji Nada i Đorđe Momirović. Po obrazovanju je pravnik, a u porodičnom biznisu je bio zadužen za vođenje hotela iz „Mona grupe”. Ako se izuzme gradnja hotela „Mona plaza” na Dorćolu, koji je prošle godine završen, u profesionalnoj karijeri nije imao mnogo dodirnih tačaka sa saobraćajem i infrastrukturom. Povodom njegovog imenovanja na mesto ministra građevinarstva Vučić je rekao da je Toma Momirović spreman da prihvati udarce političkih i ekonomskih neznalica.
