četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 28.02.2021. u 21:17 Sandra Gucijan
KOLIKI SU TROŠKOVI OBRAZOVANjA U SRBIJI

Za fakultetsku diplomu potrebno i do 70.000 evra

Prosečno školovanje od predškolskog obrazovanja do kraja studija košta najmanje 34.000 evra, pokazuje najnovije istraživanje Instituta za razvoj i inovacije

U školovanje osobe koja je 2000. godine krenula u predškolsko obrazovanje i diplomirala 2018. na studijama koje su u proseku trajale pet godina, uloženo je – 34.139 evra. Da bi neko stekao doktorsku titulu u proseku je potrebno gotovo 55.000 evra, a hiljadu i po evra manje samo za završetak svih sedam godina studija na stomatologiji.

Ovo su neki od podataka iz najnovijeg istraživanja koje je upravo objavio Institut za razvoj i inovacije, u kojem je okupljen tim mladih entuzijasta, istraživača iz oblasti ekonomije, sa istom željom – da promene Srbiju na bolje. I izazovu reakciju, koja je, za sada, izostala.

Odavno je postalo jasno da je lakše poslati letelicu u svemir i prikupiti podatke sa Marsa nego prikupiti podatke o strukturi troškova prijemnog ispita, školarina i plata zaposlenih na većini visokoškolskih ustanova, a posebno na masovnim, popularnim fakultetima. Uostalom, da nije tako, ti podaci bi bili javno dostupni i odavno uvedena državna matura koja bi se polagala na kraju srednje škole kao ulaznica za fakultet umesto prijemnog ispita.

Znajući sve to, uz činjenicu da fakulteti mnoge tajne skrivaju pod plaštom autonomije univerziteta, postaje jasno koliko su ovi podaci zlata vredni. A upravo toliko – u zlatnim polugama košta i besplatno obrazovanje, plus akademska nadogradnja za one koji žele i mogu više.

Nenad Jevtović, osnivač i direktor Instituta za razvoj i inovacije, kaže za „Politiku” da je bilo jako teško doći do podataka, a da je ovo sve bilo logičan nastavak prethodnog istraživanja iz 2019. godine.

– Cilj nam je bio da kao i kod istraživanja „Troškovi emigracije mladih”, čiju je metodologiju preuzeo čitav region, pa čak i neke zemlje u Evropi, izazovemo određenu buru u javnosti. Za medije je bio skandal to što se u kesici susama ne nalazi ono što piše u deklaraciji, a niko ne postavlja pitanje o tome da li su fakulteti nešto drugo u odnosu za ono što se predstavljaju: kakvi su im kurikulumi i da li spremaju studenta za posao na pravi način, da li kada završe studije, čak i oni najbolji, mogu brzo da pronađu posao, da li nam je zaista potrebno toliko akademaca određenih fakulteta, da li su fakulteti usklađeni sa potrebama tržišta rada i na kraju –da li mi to školujemo kelnere za berlinske restorane – priča Jevtović.

Na pitanje kako su birali fakultete koji će učestvovati u ovom istraživanju, Jevtović odgovara da su uzete u obzir popularne visokoškolske ustanove, ali i one koje to nisu, društvenih i prirodnih nauka, kao i fakulteti na kojima studije traju četiri, pet i sedam godina. Tako su prikupljeni i obrađeni podaci za Ekonomski, Biološki, Poljoprivredni, Tehnološko-metalurški, Elektrotehnički, Mašinski, Stomatološki i Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu.

– Zamislili smo osobu koja je 2000. krenula u predškolsko i posle završila fakultet, uzimajući u obzir da prosečan student ne diplomira u roku. Posmatrali smo ukupne troškove koje imaju i porodica i država: znači ne samo školarinu već i kredite, stipendije, studentski dom, deo neformalne ekonomije (koliko u proseku odlazi novca na privatne časove), gradski prevoz... Na kraju smo uporedili troškove koje imamo kao društvo za obrazovanje jedne osobe sa jednom prosečnom godišnjom platom. Ako je 2018. godine prosečna plata u Srbiji bila 5.038 evra, to znači da porodica sa dve roditeljske plate, ne može da upiše dete na stomatologiju jer je tamo prosečni godišnji trošak 7.646 evra – navodi Jevtović.

Isto je i sa medicinom, a najjeftinije je godišnje studirati ekonomiju, jer tada vam ostaje nešto novca i za hranu, odeću, obuću, kulturne sadržaje...

Rezultati istraživanja su otvorili brojna pitanja, a nejednakost je jedno od njih: pojedini fakulteti očigledno nisu finansijski dostupni porodicama sa prosečnom platom, a znamo da je ona u mnogim lokalnim samoupravama i ispod republičkog proseka. Bez podizanja kredita ili pomoći rodbine iz inostranstva, mnogi ne bi mogli da dođu do diplome, a kamoli do doktorske titule.

Jevtović ističe da je cilj ovog istraživanja, koje je tek zagrebalo površinu problema, da se napravi bolja usklađenost tržišta rada i obrazovanja, ali i da se spreči odlazak mozgova.

Podsetimo, u istraživanju ovog Instituta o migraciji studenata, kao izvor se navode podaci iz istraživanja kabineta tadašnje ministarke Slavice Đukić Dejanović, u kome je učestvovalo ukupno 11.013 akademaca državnih i privatnih fakulteta i visokih škola. Utvrđeno je da trećina anketiranih planira odlazak u inostranstvo nakon završenih studija. Jevtović ističe da je kao glavni razlog odlaska čak 94,3 odsto ispitanika navelo razlog ekonomske prirode (nemogućnost nalaženja posla u struci, nemogućnost nalaženja bilo kakvog posla, slabo plaćen posao u struci, nemogućnost profesionalnog napredovanja, nizak životni standard, loša ekonomska situacija). Preostalih 5,7 procenata je navelo razlog uslovno neekonomske prirode (korupcija, poštovanje zakona i sl). Posebno se alarmantan čini procenat od preko 90 odsto studenata koji su izjavili da imaju punu podršku roditelja za odlazak u inostranstvo, kaže sagovornik koji je rešio da ostane u Srbiji.

– U najvećem broju slučajeva, svaki odlazak visokokvalifikovanog radnika jeste gubitak za zemlju, ali ne možemo biti jednostrani, ako neki novi Nikola Tesla ode u svet – to je svakako dobitak za čovečanstvo, mada su to retki slučajevi. Ono na čemu bismo trebali da insistiramo jeste da se mladi ljudi koji odlaze da se obrazuju van matice vrate sa tim stečenim znanjem i upotrebe ga u svojoj zemlji – kaže naš sagovornik.

Upitan da li će ove podatke dostaviti vladi, on odgovara da je ovo istraživanje, kao i prethodna, uz iskustvo raznih projekata instituta, na raspolaganju svim državnim organima i navodi primer prekvalifikacije u grafičke dizajnere, oblast koja je visoko tražena na svetskom tržištu. Koliko su mladi željni posla pokazuje i podatak da se za ovaj program preobuke instituta, za 30 mesta u Moravičkom okrugu prijavilo – čak 130 nezaposlenih mladih osoba.

– Želimo da se nešto promeni, jer je činjenica da za mnoge mlade ovo na kraju ispadnu godine koje su pojeli skakavci: posle mnogo uloženog novca i truda, dugo čekaju na posao, žive i dalje o trošku roditelja ili na kraju odnose diplomu, znanje i uložen novac u neku stranu zemlju. A koliki je to gubitak za državu Srbiju – izračunali smo i to, sve je javno dostupno na sajtu instituta – kaže na kraju Nenad Jevtović. Pa koga ne mrzi, a nadamo se da će to biti barem jedna osoba iz vlade, neka progugla i pronađe ovo zlato koje je iskopao tim od desetoro mladih ljudi željnih bolje i pravednije Srbije.Sandra GucijanU školovanje osobe koja je 2000. godine krenula u predškolsko obrazovanje i diplomirala 2018. na studijama koje su u proseku trajale pet godina, uloženo je – 34.139 evra. Da bi neko stekao doktorsku titulu u proseku je potrebno gotovo 55.000 evra, a hiljadu i po evra manje samo za završetak svih sedam godina studija na stomatologiji.

Ovo su neki od podataka iz najnovijeg istraživanja koje je upravo objavio Institut za razvoj i inovacije, u kojem je okupljen tim mladih entuzijasta, istraživača iz oblasti ekonomije, sa istom željom – da promene Srbiju na bolje. I izazovu reakciju, koja je, za sada, izostala.

Odavno je postalo jasno da je lakše poslati letelicu u svemir i prikupiti podatke sa Marsa nego prikupiti podatke o strukturi troškova prijemnog ispita, školarina i plata zaposlenih na većini visokoškolskih ustanova, a posebno na masovnim, popularnim fakultetima. Uostalom, da nije tako, ti podaci bi bili javno dostupni i odavno uvedena državna matura koja bi se polagala na kraju srednje škole kao ulaznica za fakultet umesto prijemnog ispita.

Znajući sve to, uz činjenicu da fakulteti mnoge tajne skrivaju pod plaštom autonomije univerziteta, postaje jasno koliko su ovi podaci zlata vredni. A upravo toliko – u zlatnim polugama košta i besplatno obrazovanje, plus akademska nadogradnja za one koji žele i mogu više.

Nenad Jevtović, osnivač i direktor Instituta za razvoj i inovacije, kaže za „Politiku” da je bilo jako teško doći do podataka, a da je ovo sve bilo logičan nastavak prethodnog istraživanja iz 2019. godine.

– Cilj nam je bio da kao i kod istraživanja „Troškovi emigracije mladih”, čiju je metodologiju preuzeo čitav region, pa čak i neke zemlje u Evropi, izazovemo određenu buru u javnosti. Za medije je bio skandal to što se u kesici susama ne nalazi ono što piše u deklaraciji, a niko ne postavlja pitanje o tome da li su fakulteti nešto drugo u odnosu za ono što se predstavljaju: kakvi su im kurikulumi i da li spremaju studenta za posao na pravi način, da li kada završe studije, čak i oni najbolji, mogu brzo da pronađu posao, da li nam je zaista potrebno toliko akademaca određenih fakulteta, da li su fakulteti usklađeni sa potrebama tržišta rada i na kraju –da li mi to školujemo kelnere za berlinske restorane – priča Jevtović.

Na pitanje kako su birali fakultete koji će učestvovati u ovom istraživanju, Jevtović odgovara da su uzete u obzir popularne visokoškolske ustanove, ali i one koje to nisu, društvenih i prirodnih nauka, kao i fakulteti na kojima studije traju četiri, pet i sedam godina. Tako su prikupljeni i obrađeni podaci za Ekonomski, Biološki, Poljoprivredni, Tehnološko-metalurški, Elektrotehnički, Mašinski, Stomatološki i Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu.

– Zamislili smo osobu koja je 2000. krenula u predškolsko i posle završila fakultet, uzimajući u obzir da prosečan student ne diplomira u roku. Posmatrali smo ukupne troškove koje imaju i porodica i država: znači ne samo školarinu već i kredite, stipendije, studentski dom, deo neformalne ekonomije (koliko u proseku odlazi novca na privatne časove), gradski prevoz... Na kraju smo uporedili troškove koje imamo kao društvo za obrazovanje jedne osobe sa jednom prosečnom godišnjom platom. Ako je 2018. godine prosečna plata u Srbiji bila 5.038 evra, to znači da porodica sa dve roditeljske plate, ne može da upiše dete na stomatologiju jer je tamo prosečni godišnji trošak 7.646 evra – navodi Jevtović.

Isto je i sa medicinom, a najjeftinije je godišnje studirati ekonomiju, jer tada vam ostaje nešto novca i za hranu, odeću, obuću, kulturne sadržaje...

Rezultati istraživanja su otvorili brojna pitanja, a nejednakost je jedno od njih: pojedini fakulteti očigledno nisu finansijski dostupni porodicama sa prosečnom platom, a znamo da je ona u mnogim lokalnim samoupravama i ispod republičkog proseka. Bez podizanja kredita ili pomoći rodbine iz inostranstva, mnogi ne bi mogli da dođu do diplome, a kamoli do doktorske titule.

Jevtović ističe da je cilj ovog istraživanja, koje je tek zagrebalo površinu problema, da se napravi bolja usklađenost tržišta rada i obrazovanja, ali i da se spreči odlazak mozgova.

Podsetimo, u istraživanju ovog Instituta o migraciji studenata, kao izvor se navode podaci iz istraživanja kabineta tadašnje ministarke Slavice Đukić Dejanović, u kome je učestvovalo ukupno 11.013 akademaca državnih i privatnih fakulteta i visokih škola. Utvrđeno je da trećina anketiranih planira odlazak u inostranstvo nakon završenih studija. Jevtović ističe da je kao glavni razlog odlaska čak 94,3 odsto ispitanika navelo razlog ekonomske prirode (nemogućnost nalaženja posla u struci, nemogućnost nalaženja bilo kakvog posla, slabo plaćen posao u struci, nemogućnost profesionalnog napredovanja, nizak životni standard, loša ekonomska situacija). Preostalih 5,7 procenata je navelo razlog uslovno neekonomske prirode (korupcija, poštovanje zakona i sl). Posebno se alarmantan čini procenat od preko 90 odsto studenata koji su izjavili da imaju punu podršku roditelja za odlazak u inostranstvo, kaže sagovornik koji je rešio da ostane u Srbiji.

– U najvećem broju slučajeva, svaki odlazak visokokvalifikovanog radnika jeste gubitak za zemlju, ali ne možemo biti jednostrani, ako neki novi Nikola Tesla ode u svet – to je svakako dobitak za čovečanstvo, mada su to retki slučajevi. Ono na čemu bismo trebali da insistiramo jeste da se mladi ljudi koji odlaze da se obrazuju van matice vrate sa tim stečenim znanjem i upotrebe ga u svojoj zemlji – kaže naš sagovornik.

Upitan da li će ove podatke dostaviti vladi, on odgovara da je ovo istraživanje, kao i prethodna, uz iskustvo raznih projekata instituta, na raspolaganju svim državnim organima i navodi primer prekvalifikacije u grafičke dizajnere, oblast koja je visoko tražena na svetskom tržištu. Koliko su mladi željni posla pokazuje i podatak da se za ovaj program preobuke instituta, za 30 mesta u Moravičkom okrugu prijavilo – čak 130 nezaposlenih mladih osoba.

– Želimo da se nešto promeni, jer je činjenica da za mnoge mlade ovo na kraju ispadnu godine koje su pojeli skakavci: posle mnogo uloženog novca i truda, dugo čekaju na posao, žive i dalje o trošku roditelja ili na kraju odnose diplomu, znanje i uložen novac u neku stranu zemlju. A koliki je to gubitak za državu Srbiju – izračunali smo i to, sve je javno dostupno na sajtu instituta – kaže na kraju Nenad Jevtović. Pa koga ne mrzi, a nadamo se da će to biti barem jedna osoba iz vlade, neka progugla i pronađe ovo zlato koje je iskopao tim od desetoro mladih ljudi željnih bolje i pravednije Srbije.

Komеntari15
5c40a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tila
Kao diplomirani filolog, mogu da kažem da je kurikulum na Filološkom jako loš (čast malobrojnim katedrama). Imamo previše teorijskih ispita i ispita iz književnosti, a ja za 4 godine studija nisam videla kabinu za usmeno prevođenje. A o pronalasku posla da ne pričam. Uglavnom nam se smeše pozivni centri i posao sekretarice za 400 evra. Uveliko učim švedski i radim na prekvalifikaciji. Žali Bože utrošenog vremena, novca i živaca. Odliv mozgova je gorući problem čitavog Balkana.
Ivan
Sa tog fakulteta, milion laznih diploma, da je vise blam i pomenuti ga
mama studenta
zivim za dan u kojem cu jedino dete koje imam ispratiti preko granice. ako sam ja bila glupa, ono nije.
Rudar kriptovaluta
Mislim da bi bilo bolje da se pomenuti institut pozabavio kvalitetom tog obrazovanja a ne samo cenom. Državu, zbog svoje neefikasnosti, neoptimalnosti, neusklađenosti sa potrebama tržišta, zastarelosti programa, uništavanja kreativnosti, nemogućnosti otkrivanja i izražavanja talenta, i sl., to obrazovanje može da košta i 5 puta više a da zapravo vredi 5 puta manje. Po mom skromnom mišljenju to je bar dva puta veća cena od onoga što se na kraju dobije kao proizvod.
Marko
Ja sam sad četvrta godina na Pravnom u Bg (budžet srećom), i mogu da kažem da su potpuno u pravu o totalnoj inerciji kad se radi o prilagođavanju programa potrebama studenata i tržišta. NaPravnom je postavljeno kao da ćemo svi biti advokati/sudije, dok se sve ostale oblasti u potpunosti zapostavljaju a 90% studenata će na kraju raditi van pravosuđa iako te ovaj fakultet neće UOPŠTE pripremiti/obrazovati za bilo šta konkretno i praktično što možete primeniti na tržištu (van advokature/sudstva).
Miroslav
Obavestite se koliko košta školovanje u Americi i zapadnoj Evropi, pa pitajte one koji školuju svoju decu tamo, odakle im te pare? Jer, za tako nešto i još luksuzan život nije dovoljan samo onaj prvi milion.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja