utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 27.02.2021. u 21:15 Branko Pejović
Priča iz Velikog rata

Čoveku mora srce da se sledi

Злочини Аустроугара над српским цивилима у Мачви 1914. - Википедија

„Kad je objavljen rat Srbiji 1914. bila je mobilizacija srpske vojske. Kao i 1912. sve je skočilo na noge lagane. I sam sam, bez pozivanja, odjurio na mesto mobilizacije (Zaječar). Bez oklevanja, odmah posle organizacije, krenuli smo na ratište. Pravac je bio Zaječar, Paraćin, Aranđelovac, Šabac.

Neprijatelj je već bio prešao Savu i Drinu. Ovaj napad nazvao je Kazneni pohod povodom, kobajagi, pomenutog atentata. Pero nije u stanju da opiše niti kičica da naslika zverstva koja je austrijska horda vršila nad srpskim življem. Toga primera nema, niti je bilo u prošlosti za vreme raznih varvarskih najezda. Čoveku se koža ježi i grozi se posmatrajući izvršene prizore.

Kod meštana je bio ovladao smrtni strah gledajući očima prizore kojima nisu bili ravni ni oni za vreme prvog hrišćanstva, kad su za mučenje izmišljane razne muke. Toga radi, svaki koji je mogao gledao je da spase svoj život. Ostavljali su za sobom sve živo, pa i decu koja nisu bila kadra da idu. Tih su bili puni putevi, njive i lugovi. Lično sam bio očevidac strahovitih prizora. Čoveku mora srce da se sledi...”

Ovako se patnji s početka Velikog rata u svojim memoarima sećao narodni učitelj Srdan Novaković (1862‒1945). Ta ratna dešavanja, uz ostale dogodovštine iz njegovog života, opisuje nedavno objavljena knjiga „Sećanja Srdana Novakovića”, zajedničko izdanje užičkog i negotinskog arhiva.

Surovost Austrougara zgrozila je ovog učitelja ratnika. Ali ga je silno obradovala pobeda srpske vojske protiv okupatora na Ceru, o kojoj se, piše on, glas pronese širom Evrope. „Srbi povratiše Šabac, Beograd, Mačvu i tako očistiše svoju otadžbinu od zlotvora. Štaviše, Srbi pređoše pobedonosno Savu i Dunav i stadoše svojom nogom na tlo Srema i Banata...”

„Sutradan po zauzeću Šapca bio sam na njegovom zgarištu. Tu sam video svašta. Austrijski vojnici pokupili su bili sve dušeke, jastuke i jorgane, pa ih potrpali po šančevima i rovovima gde su bili. Po ženskom vešu nalaženom po kafanama i drugim mestima videlo se da su se oblačili u ženska odela. Eto kakvi su bili junaci ti majčini sinovi koji su pekli, bacali u krečane, kasapili na razne načine nevinu decu, žene i starce.

Naši su docnije dovodili strane novinare i druge da se uvere na licu mesta o tim zverstvima. Za ta nedela platili su prvo na bojnom polju, a docnije raspadom države i otcepljenjem većine zemalja: Češke, Banata, Bačke, Slovenije, Hrvatske, Dalmacije, Istre, Gorice, dela Tirola, Erdelja, Bosne i Hercegovine.”

Seća se Srdan da je posle tih sjajnih srpskih pobeda s jedinicom ostao u Tekerišu iza Cera. „Češće sam obilazio Cer do vrha, posmatrajući minulo ratno poprište. Bez preterivanja smeo bih potvrditi da na toj planini nije bilo drveta koje nije bilo okrznuto ili probijeno puščanim kuršumima ili šrapnelima. A bilo ih je pogođenih deset i više puta. Jedan dokaz više kakva je bila paklena kanonada. Uz to, bilo je nebrojeno drveta presečenih granatama topovskim. Izginuli austrijski vojnici bili su posejani na sve strane oko Cera i u njemu. A živi su hvatani kao zečevi, posle borbe za čitavu nedelju dana, prikriveni po gustim džbunovima. Čak su ih dovodile naše žene seljanke. Teško je išlo i sa zakopavanjem leševa poginulih, te su mnogima virile cokule iz zemlje, dok nije bilo seljanke koja nije imala na nogama vojničke austrijske cokule.”

Beleži dalje ovaj učitelj kako je posle progona okupatora preko Save i Dunava kralj Petar pobedonosno ušao u Beograd, gde ga je prestoničko građanstvo trijumfalno dočekalo.

Ali neprijatelj ne odustaje od namere da pokori Srbiju, pa još jače nadire u jesen 1915. godine. „Nad Beogradom lete neprijateljski aeroplani bacajući bombe, topovi tuku Beograd. Oko Save i Dunava borba na život i smrt. Neprijatelj prešao reke. Borbe se vode na Dorćolu, Ciganliji i duž Save. I poslednja vojna i građanska ustanova iščezla preko noći.”

Dodaje pisac ovih memoara da je i tom prilikom nekako izneo čitavu kožu. Primorani su srpski vojnici da iz prestonice krenu u povlačenje ka jugu.

„Sutradan bio sam u Ralji. Moji su me primili iako sam bio predao dužnost. Odmah je naređen pokret za odstupanje. Zašto odstupanje? Napali nas Bugari s leđa. Iako je ruski poslanik do poslednjeg časa (u Nišu) uveravao i tvrdio da nas neće napasti. Kamo sreće da su naši državnici bili uviđajniji pa na vreme otpravili onih 50.000 mladića, ne bi ostavili kosti po Albaniji i mnogi drugi s njima”, piše Srdan Novaković.

                                                                                

Komеntari17
2f04c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган Станковић
Учитељ Срдан Новаковић у својим мемоарима тада није могао да зна ко су ти "Аустроугари". Данас се то врло добро зна, али се и даље упорно прећуткује. Та зверства по Мачви починили су углавном Хрвати и Муслимани. Прво су то урадили по данашњој Хрватској и Босни. Побили су масовно Србе и попалили њихову имовину као "освету" за атентат на "њиховог" престолонаследника. Наћи ћете описе тога дивљања и код Андрића и код Лубарде. Овакви чланци у Политици су добродошло подсећање из пера очевидаца.
@ Д. Станковићу
Пок. уважена проф. Смиља Аврамов, радећи на својој књизи у Ватикану дошла је до фрапантног документа у којем стоји да је Анте Павелић, највећи ратни злочинац на свету, био члан Британ. обавештајне службе М-6 од 1926.г. О шуровању Павелића са Черчиловом В. Британијом писао је и енглески историчар Гај Волтерс у књизи „Лов на злочинце. Американци су лоцирали Павелића и спремали се да га ухвате али су Британци то осујетили давши му заштиту у Италији где је мирно живео 3 године после рата...
Sreten Bozic -Wongar
Hvala Nenade Grujicu.
Filip Cosopt
Administratorima i redakciji. Nije komentar, samo pitanje. Zašto vi toliko objavljujete tekstova o ratovima, ustancima, stalno ste u prošlost!? Povijest vam nitko ne može oduzeti. Ni Nemanjiće, ni Prvi srpski ustanak,...da ne nabrajam. Imam prijedlog za nove rubrike u Politici online: kućni ljubimci, roditeljski kutak, znanost. Prenesite urednicima. Te rubrike zaslužuju biti izdvojene. Hvala :).
Zlatiborac
Volimo nasu istoriju. Kao sto i vi volite "povijest" (iako i nemate zbog cega biti ponosni na nju). Takodje, ponosni smo i na "znanost" ;-)
Sanja
Zato sto ovo mnogi ne znaju, u SFRJ se o tome nije ucilo. I onda covjek stekne novo postovanje prema svom narodu, kad vidi kako je ranjavan.
Prikaži još odgovora
Nenad Grujić
Jednom me pita Francuz, zašto mi toliko mrzimo Hrvate, Muslimane i Nemce... Ja mu odgovorih, i vi ste vodili mnoge ratove protiv Nemaca ili Engleza, Turaka isto... ali nikada ni jedna od tih vojski nije uradila Francuzima ono što su ta gamad učinila u Srbiji i srpskom narodu. Ovaj tekst se ne sme nikada zaboraviti. Pogotovu naivnima koji po svaku cenu hoće u EU. Ta ista ekipa bi nas najradje sve pobila, a vi im idete u zagrljaj. Ovo se ne sme zaboraviti. Oprostiti nikada. Isto i Bugarima.
Budimir
Mene isto pitaju Francuzi zasto mrzim Francusku , zbog Siraka i Kusnera , koje nasi politicari zaboravljaju , kazem im ja !
Stole
Svaka cast Nenade,oni nas mrze zato stose nikoga ne plasimo to njima smeta vole samo ulizice.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja