sreda, 21.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 25.02.2021. u 20:00 Aleksandra Petrović
KRATAK PUT OD REŠETAKA DO NOVOG ZLOČINA

Polovina osuđenika vraća se kriminalu kad izađe na slobodu

Uzroke treba tražiti u tome što je prihvat osuđenika posle izdržane kazne loš, kaže advokat Sead Spahović. – Istraživanja pokazuju da na povratnike ne utiču programi u zatvorima, navodi kriminolog mr Nikola Vujičić
(Фо­то П. Павловић)

Srbija nema zakon o postpenalnom prihvatu osuđenika i to je verovatno ključni problem velikog broja povratnika iz zatvora. Prema rezultatima Republičkog zavoda za statistiku čak 40 do 50 odsto svih osuđenika – ponovo izvrši krivično delo kada izađe iz zatvora. Među njima su najbrojniji oni koji se bave trgovinom drogom, zatim osumnjičeni za krađe i razbojništva.

Ipak, crna hronika o povratnicima najčešće piše onda kada izvrše ubistvo ili silovanje posle izdržane kazne za ova najteža krivična delo, kao što su Marjan S. iz Vranja, zatim Ninoslav Jovanović, poznatiji kao Malčanski berberin, Dušan Murgaški sa nadimkom Pikaso i drugi.

Advokat Sead Spahović kaže da problemom visokog povrata treba da se bave pre svega penolozi – stručnjaci za pitanja izdržavanja kazne zatvora, ali i sociolozi i psiholozi. Smatra da do povrata dolazi pre svega zato što tokom izdržavanja kazne nisu uklonjeni uzroci zbog kojih je izvršen prvi zločin.

– Ne može se uopšteno govoriti o tome da li su kazne visoke ili nisu. I pored toga što one mogu biti adekvatne, uslovni otpust i skraćenje kazne su potpuno zakonite stvari i ne može se samo na osnovu toga što je neko ponovio delo izvoditi zaključak da je postupak prema njemu nezakonit i da je on dobio malu kaznu – navodi advokat Spahović.

Podseća na čuvenu teoriju o „rođenom zločincu”, prema kojoj je poznat kriminolog Ćezare Lombrozo, koji je tvrdio da se zločinac rađa sa urođenim genom i specifičnom anatomijom, ali naglašava da ta teorija nikada nije ni naučno dokazana ni oborena.

– Uzroke povrata treba tražiti u tome što je prihvat osuđenika posle izdržane kazne loš, odnosno što nemamo nikakvu brigu o ljudima koji izlaze i za zatvora – smatra Spahović.

Mr Nikola Vujičić, istraživač saradnik u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja i doktorand na Pravnom fakultetu u Beogradu, iznosi podatak Republičkog zavoda za statistiku o tome da nešto manje od polovine osuđenika ponovi krivično delo posle izdržane kazne, a to je svakako veliki broj.

– Institut je uradio istraživanje 2017. godine , čiji su rezultati pokazali da obuke u zatvorima nemaju uticaj na smanjenje povrata. U obe posmatrane grupe osuđenika, onih koji su pohađali obuke i onih koji nisu, povrat je iznosio 18,4 procenta, a najviši je kod krivičnih dela u vezi sa trgovinom drogom, potom za krađu i razbojništvo. To su najčešća dela, pa zato taj podatak nije iznenađujući – navodi Vujičić.

Podaci su pokazali da je među povratnicima najviše onih koji su već nekoliko puta osuđivani, kao i onih kojima su tokom izdržavanja kazne u zatvorima izricane disciplinske mere, kao što su samica, ukor, oduzimanje proširenih prava i pogodnosti.

– Jednak procenat recidiva ne znači da ne treba da podržimo te obuke i da govorimo da to nema smisla. Rad sa osuđenicima u zatvorima mora da postoji jer ideja popravljanja jeste da osuđena osoba kada napusti ustanovu dalje ne vrši krivična dela. Uslovni otpust kao najveća „nagrada” podrazumeva raniji otpust iz ustanove u odnosu na predviđenu dužinu kazne, ali je to nedovoljno ukoliko nemamo adekvatan postpenalni prihvat. On podrazumeva sa jedne strane socijalnu podršku sredine, pre svega podršku porodice i prijatelja, a sa druge strane i finansijsku podršku, kao i pomoć u nalaženju zaposlenja – objašnjava Vujičić.

Cilj obuka je da se osuđenici osposobe za rad, i to u onim zanimanjima koja su deficitarna na tržištu rada, kao što su pekarstvo, ratarstvo, stolarski zanat...

– Međutim, mi nemamo zakon koji reguliše postpenalni prihvat i podršku. Samo jednim delom je to uređeno Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija i Zakonom o vanzavodskim sankcijama i merama, ali i ti propisi samo upućuju da će posebnijim propisima to detaljnije biti regulisano, a mi to nemamo. Nemamo zakon o postpenalnoj pomoći, a to je suština svega – naglašava naš sagovornik.

Navodi da kaznena politika za nasilna krivična dela nije blaga. Istraživanje koje je rađeno na uzorku od 200 osuđenika za ubistva, koji su kazne izdržali u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, pokazalo je da za se za ovo krivično delo u proseku provodi iza rešetka nešto više od osam godina.

Komеntari5
8160d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Каријериста
То је много бољи просек од политичара. Политичари целог света кад једном уђу у политику и кад им се мандат заврши више никад се не врате својим првобитним занимањима за које су се школовали!
Lujza
Evropska Unija finansira organizacije tipa NVO koje pomazu osudjenicima da se kasnije ukljuce u drustvo. Da ih po izlazu iz zatvora prihvate, pomognu im da dodju do dokumenata, telefona i ostalih neophodnih stvari za prvi momenat. Osim toga, u izvesnim zatvorima u Srbiji, osudjenici - radeci razne poslove, svrsavaju zanate i dobijaju diplome o kvalifikaciji.
Milan
Nego kako drugacije.Kada npr.nakon 10god.zatvorski sluzbenik otvori kapiju i kaze(naravno na ti-u Srbiji smo)idi,slobodan si.Nakon 10god.svet se promenio,nema prijatelja,kava resocijalizacija,nema porodice.Samo zemlja pod nogama i onda sta?Uradi nesto lose da se vratis u celiju gde imas krevet,jelo,socijani kontakt itd.Srbija je to.
dusan1
@Milan. To jejedan scenario . Ima i to da kad izađe iz zatvora (gde je dobio neku diplomu ako je pre toga već nije imao) i hoće POŠTENO da radi i plaća porez državi , realnost ga PRIZEMLJI ! Dokle god se kriminal isplati ,biće ga ! Imam takve slučajeve u familiji gde otac (ex KP-Niš) celog života pokušava sina i ćerku da izvede na pravi put ali mladima se to NE ISPLATI i imaju uzore u sponzorušama i telohraniteljima umesto žicanja u JURA-Niš ili popravki kompjutera !
Бранко Ср'б Козаковић
Цитат: "Наводи да казнена политика за насилна кривична дела НИЈЕ БЛАГА. Истраживање које је рађено на узорку од 200 осуђеника за убиства, који су казне издржали у затвору у Сремској Митровици, показало је да за се за ово кривично дело у просеку проводи иза решетка нешто више од ОСАМ година." -- а, замисли да је казнена политика блага?! Помислим: неко ме је убио, неког мог ближњег,.. и за то добије осам година (или мање!)... Узнемирујуће. Нема Правде у правосуђу.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja