utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 25.02.2021. u 19:17 Milenko Pešić

„Papsko carstvo” nekretnina

Sveta stolica raspolaže stanovima i poslovnim prostorima u Rimu, Londonu, Parizu i Ženevi, čija se vrednost procenjuje na šest milijardi evra, ali to je samo deo bogatstva koje poseduje
Па­ла­та Кви­ри­на­ле, не­ка­да дом 30 па­па, са­да ре­зи­ден­ци­ја пред­сед­ни­ка Ита­ли­је (Фо­то Ви­ки­пе­ди­ја/Wol­fgang Mo­ro­der)

Desetine hiljada kvadrata na prestižnim adresama u Parizu, Londonu i Ženevi i još oko 3.000 nekretnina u Rimu samo su deo nepokretnosti kojima raspolaže vrh Rimokatoličke crkve. Posle velike afere s kupovinom luksuznih stanova u londonskoj četvrti Čelsi i povezanog skandala u vezi s krađom 700.000 evra iz vatikanskih fondova, Sveta stolica je omogućila javnosti uvid u deo svog nepokretnog bogatstva, čija se vrednost procenjuje na šest milijardi evra.

Iako italijanski dnevnik „Sole 24 ore” procenjuje da ukupna imovina kojom raspolože Katolička crkva širom sveta, koja uključuje škole, univerzitete i bolnice, vredi vrtoglave dve hiljade milijardi evra, nuncio Galantino, koga je papa Franja pre dve godine zadužio za centralizaciju vatikanske imovine, kaže da je umoran od „senzacionalističkih” priča o papinom bogatstvu.

„Jednostavno nije istina kad ljudi kažu da većina nekretnina u Rimu pripada Katoličkoj crkvi i Vatikanu”, rekao je za AFP biskup, koji je na čelu Uprave za imovinu Apostolske stolice (APSA).

Investiranje crkvenog novca u nekretnine počinje 1929. godine, kad je Lateranskim ugovorom Kraljevine Italije i Svete stolice osnovana nezavisna država grad Vatikan. Sporazum s Italijom uključivao je obeštećenje za posede koji su oduzeti bivšoj papskoj državi.

Među tada oduzetom crkvenom imovinom je i palata Kvirinale, koja je svojevremeno bila dom tridesetorice papa, a danas služi kao rezidencija italijanskog predsednika. Tadašnji papa Pije XII odlučio je da novac od obeštećenja uloži u nekretnine, uključujući i one u inostranstvu, kako bi osigurao slobodu i nezavisnost crkve, objašnjava monsinjor Galantino.

APSA, koju je papa Pavle VI osnovao 1967. godine, upravlja sa 737 nekretnina u srcu Pariza oko Bulevara Sen Mišel, gradske četvrti Odeon i Jelisejskih polja, površine gotovo 56.000 kvadratnih metara i vrednosti oko 595,5 miliona evra. U Ženevi i Lozani Katolička crkva raspolaže sa 140 poseda čija površina je 16.000 kvadrata i vrede više od 91 milion evra.

U Londonu Vatikan ima 27 poseda – kod Trga Svetog Jakova, u četvrti Kensington i Ulici Bond, površine oko 4.600 kvadrata, koje se procenjuju na oko 108,5 miliona evra. Posle skandala sa sumnjivim ulaganjima u nekretninu na adresi Avenija Sloan 60 u Čelsiju, koja je kupljena za 100 miliona funti u dve faze od 2014, papa Franja je ovaj londonski posed stavio pod kontrolu APSA.

Zbog ove sporne transakcije vatikanske vlasti su prošle godine uhapsile italijanskog biznismena Đanluiđija Torcija zbog „iznude, pronevere” i drugih optužbi u vezi s isplatama koje je dobio kao posrednik u ovoj kupovini luksuznih londonskih stanova. Da bi raspetljala ovaj komplikovani slučaj, vatikanska policija je izvršila i raciju u državnom sekretarijatu, zaplenivši kompjutere, što je dovelo do naprasne smene zamenika državnog sekretara, kardinala Anđela Bečua.

Vatikan je i u Rimu izgradio više zgrada, a najviše u dve glavne ulice koje se spajaju kod Trga Svetog Petra, uključujući poznatu „ulicu pomirenja” Vija dela Končiliacione. Uprava za imovinu Apostolske stolice iznajmljuje u Italiji 2.400 stanova i 600 poslovnih prostora, u kojima su kancelarije i prodavnice, što joj je 2019. godine donelo prihod od 99 miliona evra. Približno 15 odsto ovih nekretnina nalazi se na slobodnom tržištu, dok se 30 procenata stanova po povlašćenim cenama iznajmljuje vatikanskom osoblju i penzionerima. Preostali deo imovine u Italiji su vatikanske institucije ili prostori koji se bez nadoknade ustupaju školama i univerzitetima.

Biskup Galantino kaže da je njegov cilj da unapredi isplativost vatikanske imovine, jer su, kako kaže, pojedini stanovi prazni, a drugi dotrajali, tako da je potrebno ulaganje u njihovu adaptaciju. Upravnik vatikanske imovine naglašava da je teško utvrditi vrednost nekretnina u Italiji, iako se cena stanova i poslovnih prostora koji se izdaju na tržištu procenjuju na nekoliko milijardi evra. APSA još radi na popisu svoje imovine u Italiji, a Galantino se nada da će se to završiti do proleća. Ali konačan spisak čime sve raspolaže Katolička crkva nije lako napraviti. Osim imovine kojom upravlja APSA, sa nekoliko stotina stanova raspolaže i uticajna Kongregacija za evangelizaciju naroda, kojom rukovodi kardinal Luis Antonio Talje. Ovaj ogranak rimske kurije, koji je početkom 17. veka osnovao papa Grgur XV, zadužen za misionarske delatnosti, decenijama u crkvi uživa „eksteritorijalni status”. Finansijski izveštaji ove kongregacije ne samo da su izdvojeni, već su i tajni. Kako piše „Sole 24 ore” procenjuje se da je do pre neku godinu ova kongregacija raspolagala bogatstvom vrednim oko 10 milijardi evra. Interni izvori iz kurije ipak kažu da vrednost imovine kongregacije za širenje vere ne prelazi tri do četiri milijarde evra.

Vatikanu je ugled narušilo i otkriće da je investicioni fond sa sedištem na Malti, koji upravlja sa još pet luksuznih stanova u vlasništvu crkve, novac iskoristio za ulaganje u biografski film „Roketmen” o životu pop zvezde Eltona Džona, koji je homoseksualac.

Da skandali s crkvenom imovinom nisu ništa novo potvrđuje i to što je Vatikanski sud krajem januara osudio bivšeg šefa Vatikanske banke (IOR) Anđela Kaloju na devet godina zatvora zbog pronevere i pranja novca povezanih s koruptivnim poslovima s nekretninama.

Komеntari9
849d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милан Лекић
Највеће крађе Римска црква у континуитету спроводи на територији Далмације, БиХ и Црне Горе. Реч је о поседима Српске цркве, која има најстарије тапије на те српске земље - средњевјековне повеље грчких царева и српских краљева и царева. Није чудо да су Хиландарска, Стонска и Студеничка повеља биле најважније мете; которски архив два пута паљен, дубровачки три пута сељен у Беч. Читава обала Јадрана од Зрмање и Котара (осим Задра), па све до Љеша и ушћа Дрима је власништво - Српске цркве.
Pavle
Bilo tu dosta zlatnih zuba itd., i nasih i Jevrejskih. A to je samo jedan segment...
bibi
Mogli bismo malo i o pravoslavnom carstvu nekretnina. Ima dosta materijala.
Mustafa Aga
Nadam se da che im nash Tvorac, Uzvisheni Bog, oprostiti...Koliko tek ima Katolika, primera radi, po Africi i Juznoj Americi koji su puka sirotinja...???
Братимир
Пре него што ударите на цркве... распитајте се о фонду званом "Black Rock". Тај фонд пре 15 година није постојао, а данас је највећи власник некретнина на свету. Када се будете информисали о њима схватићете зашто је црквена имовина на удару медија - хоће приватници да је откупе... и тако увећају своје, већ огромно богатство и моћ. Иначе Black Rock се помиње и у ивештајима Oxfam-a и Уједињених Нација, као једна од највећих претњи основном људском праву - праву на стамбени простор.
Братимир
За „Дан", пре 15 година Black Rock није имао ни једну некретнину у поседу. Нису се бавили некретнинама док нису намирисали лак плен. Данас је иста та организација највећи власник некретнина на свету и имају некретнине у готово свим светским градовима, па и Београду...
Max
@ Dan Nema potrebe za preuvelicavanjem brojeva. U 2015. je u Njemackoj katolicka crkva dobila 6,05 milijardi € a evangelicka 5,39 milijardi. Za druge vjerske zajednice ne znam. U Bavarskoj i Baden Virtembergu se uzima 8% a u svim drugim saveznim drzavama 9% od razrezanog poreza na platu. Znaci ne 8 ili 9% od bruto plate vec 8 ili 9% od poreza koji placate na svoju platu. Skupi se tu finih para ali ni blizu tih 90 milijardi . Mozda za 5-6 godina toliko ali godisnje nema sanse.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja