Kada sam se, 12. januara ove godine (pre više od 40 dana!) preko E-uprave prijavio za vakcinaciju protiv virusa korona, nisam očekivao da ću doživeti bilo kakve neugodnosti, bolje reći nikakve. Jer, spadam u grupu građana koje treba prvo zaštititi od korone. Imam 88 godina i bolujem od teških hroničnih bolesti, zbog kojih ne mogu da budem vakcinisan bilo kojom vakcinom, već samo „Fajzerovom”, koja je, kako čujem, u ovom trenutku deficitarna. I ono malo doza te vakcine koje su stigle, predsednik Aleksandar Vučić je dobrim delom galantno ustupio susednim državama.
Pošto me niko iz E-uprave još nije pozvao na vakcinaciju, obratio sam im se u dva navrata imejlom sa istim pitanjem kada ću biti pozvan. Oba odgovora iz te kancelarije bila su ista (automatska): „... ako ste uredno prijavljeni za vakcinaciju, bićete na vreme pozvani”.
Hteo, ne hteo, moram da čekam i čuvam se da se ne zarazim. Jer, naša narodna poslovica kaže: „Ko se čuva i bog ga čuva”. Držim rastojanje od dva metra, nosim masku i u stanu i napolju i perem ruke najmanje 20 sekundi.
Razmišljam da li da, ako mi materijalna sredstva to dozvole možda odem na Kopaonik, jer premijerka Ana Brnabić kaže da „gde je skijanje, nema zaraze”. Ili da prvo održim 40-dnevni parastos vakcinaciji?
Dr Miroslav Todorović,
Beograd
