sreda, 21.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 22.02.2021. u 14:50 Aleksandra Mijalković
AKTUELNO: PANDEMIJA MENjA NAVIKE

U banku – „iz kuće”, februar bez Festa

Račune plaćamo preko interneta, filmove i predstave gledamo onlajn, hranu i robu češće poručujemo preko „pametnih” telefona, ali više brinemo o ljudima, životinjama i neposrednom okruženju
(Фотографије: Pexels)

Vremešna gospođa iz unutrašnjosti Srbije, već u devetoj deceniji, ovih dana je prijateljici u drugom gradu poslala rođendanski poklon kurirskom poštom, a uslugu je sredila od kuće, preko interneta.

– Ranije smo se sastajale u kafani da proslavimo, ali zbog pandemije ni ona ni ja više ne putujemo, retko izlazimo iz kuće, veće društvo naravno ne dolazi u obzir, srećom imam „pametni” telefon i uz pomoć mlađih ukućana uspela sam da bar na ovaj način očuvam tradiciju – kaže ova snalažljiva baka.

Naručivanje hrane, lekova, odeće i obuće, kućnih aparata, nameštaja, knjiga, cveća, pa i raznih usluga – od pomoći u kući, časova stranih jezika ili matematike pa do mađioničara, zabavljača dece, masaže, fizioterapeuta i astrologa – odavno su deo naše svakodnevice, ali još nikad u tolikom obimu kao u vreme pandemije. Život u početku u karantinu, kasnije s manjim ili većim ograničenjima uticao je da čak i oni naši građani koji ranije „ni pod razno” ne bi pribegli ovoj vrsti kupovine sad redovno završavaju poslove posredstvom kompjutera ili smartfona.

Borba za kupca na internetu

I ona „druga strana”, prodavci, shvatili su da će, usled ekonomske krize i ozbiljnog zastoja privrednih aktivnosti kao posledice globalnog širenja virusa korona, morati da se prilagode novoj stvarnosti i prihvate drugačiji način pristupa mušterijama. Umesto reklamnih panoa na ulicama i natpisa u izlozima radnji, koji bi privukli pogled prolaznika, sad sve agresivnije nastupaju na društvenim mrežama, pa je virtuelni prostor postao glavno poprište borbe za tržišni primat, nadmetanje s konkurencijom i, u krajnjoj liniji, opstanak.

Dostava robe na kućnu adresu sve je jednostavnija, brža i jeftinija, često besplatna, a isporuka delikatesa iz restorana, u kojima je i dalje malo gostiju, ne samo da se naplaćuje koliko i cena jela, već su uvedeni i razni popusti.

U svetlu novonastale situacije, građani su prošle godine mnogo češće nego ranije koristili usluge mobilnog i elektronskog bankarstva, plaćali i otvarali račune i podnosili zahteve za dobijanje ili refinansiranje kredita preko interneta.

Zatvaranje bioskopa, pozorišta i koncertnih dvorana bio je trenutak otrežnjenja za sve one koji su sebe smatrali poklonicima ovih umetnosti. Mnogi su iskoristili mogućnost da, uz veoma pristupačne cene ili besplatno, gledaju onlajn filmove, predstave i vrhunska baletska izvođenja ili slušaju omiljenu muziku, ali bilo je i onih koji su shvatili da su, u stvari, više uživali u društvenim kontaktima i atmosferi oko tih događaja nego u samim delima. Kad je izostalo festivalsko uzbuđenje, susreti sa stvaraocima, „prikazivanje” u foajeu – nestalo je i interesovanje dela publike.

Ona najvernija (ili možda najhrabrija) je, naravno, i proteklih meseci išla na sve manifestacije koje su održane „uživo”, ali takvih je bilo malo. Neke su u poslednji čas otkazane (odnosno odložene za „ne zna se kada”), jer su umetnici oboleli od kovida ili nisu uspeli da dođu iz inostranstva ili su događaj sprečile pooštrene bezbednosne mere usled novog talasa korone. Ove godine Fest neće biti tradicionalno održan u februaru i mnoge druge smotre filmova su pomerene.

Ipak, neki drugi vidovi kulture su u novim okolnostima „procvetali” – pre svega čitanje knjiga i posete galerijama, gde su, uz zaštitne maske i fizičko distanciranje, posetioci mogli slobodno da se dive Meštrovićevim skulpturama u Narodnom muzeju, slikama Vlaha Bukovca u izložbenom salonu SANU, kultnim stripovima „Alan Ford” u Muzeju istorije Jugoslavije, tematskim autorskim fotografijama u kulturnim centrima Španije, Francuske, Nemačke i Italije, Gotjeovim venčanicama u Muzeju savremene umetnosti.

Mada bazeni i teretane već neko vreme normalno rade, mnogi su u vreme pandemije već usvojili drugačije navike – šetnje u prirodi, rekreacija pod otvorenim nebom. Postalo je uobičajeno da se na spravama za vežbanje po parkovima vide ne samo mlade atlete, već i naši stariji sugrađani, oba pola.

Među novo ponašanje spada i veća zainteresovanost za neposredno okruženje u kojem živimo. Više pažnje poklanjamo lepotama sopstvene zemlje, grada, opštine, komšiluka. Savesnije brinemo o životnoj sredini, čistoći, zelenilu, fasadama, podržavamo na društvenim mrežama građanske inicijative za očuvanje reka, jezera i šuma, za opstanak ugroženih biljnih i životinjskih vrsta i zaštitu spomeničkog nasleđa. Potpisujemo peticije, povezujemo se s istomišljenicima, umesto novih noćnih klubova i mesta za večernji izlazak otkrivamo sajtove na kojima se divimo prirodi, arhitekturi, pesništvu, raznim veštinama ili humanosti dobrotvora koji nas pozivaju da i svojim doprinosom spasemo život nekog bolesnog deteta ili pomognemo porodici koja je ostala bez krova nad glavom.

U nametnutoj ili samoizabranoj izolaciji, u samoći svog doma, čak i oni koji nikad nisu poželeli da vreme provode uz psa, mačku, pticu, hrčka ili nekog drugog pernatog ili krznatog mezimca rešili su da ga nabave, da imaju društvo, razlog (izgovor?) za izlazak iz kuće ili da njime „zabave” decu. Poraslo je interesovanje za kupovinu pedigriranih kućnih ljubimaca, ali i za usvajanje uličnih, napuštenih kuca i maca.

Okretanje sebi

Kontakti s prijateljima i rođacima koji su daleko, na drugom kontinentu, u drugoj državi ili gradu, od početka pandemije su svedeni na društvene mreže, a ljudi „uživo” ograničeni su na ukućane, komšije, eventualno kolege (ako ne rade od kuće) i – sebe. Zato su se mnogi od spoljašnjeg sveta okrenuli onom svom unutrašnjem. Ne osluškuju društvene trendove, već svoje najbliže i sopstvene misli. Ne posvećuju vreme materijalnim dobrima i užicima – kupovini i zabavi, nego duhovnim – preispitivanju svojih uverenja, postignuća i ciljeva, odnosu s drugim ljudima i zajednicom u celini.

Neki oslonac traže u religiji ili tradiciji, drugi su počeli više pažnje da poklanjaju zdravlju, treći su se posvetili starom (ili novom) hobiju, započetim pa zapostavljenim projektima i ličnom usavršavanju – učenju stranih jezika, sportu, umetnosti ili razvijanju drugih umeća. Ima i onih koji su upravo u vreme pandemije pokazali onu svoju altruističku stranu i posvetili se dobrotvornom radu.

Nove okolnosti su pokrenule u nama nova ponašanja, neretko zdravija, plemenitija, zanimljivija i bolja od onih na koja smo navikli pre pojave kovida 19. Ona koja bi trebalo zadržati i kad „sve ovo” prođe.

Ne manekenke, već doktorke

 „Kolateralne žrtve” pandemije postale su i lepota i moda. Strah od zaraze virusom korona ispraznio je frizerske, pedikirske i manikirske radnje, berbernice, kozmetičke salone, saune. Uostalom, čemu skupe frizure kad vreme provodimo kod kuće, čemu šminka ako se ne vidi ispod maske?

Modni trendovi, ako neko uopšte još ima nadahnuća i volje da ih smišlja, promicali su pored nas nezapaženo dok smo pratili broj novozaraženih i umrlih od kovida 19, a umesto zgodnim manekenkama u živopisnoj odeći divili se hrabrim doktorkama pod skafanderima u kovid bolnicama.

(Foto N. Marjanović)

Karantin podstakao na promene

Kad je u stanju da stvori novu, zdravu naviku u svom životu, čovek doživljava osećaj postignuća koji može biti od velike koristi za njegovo samopouzdanje, objašnjava za „Magazin” prof. dr Gordana Dedić, psihijatar Klinike za psihijatriju VMA. Karantin na početku pandemije bio je iscrpljujući, ali je podstakao ljude na promene, i bili su iznenađeni kada su shvatili da je neke stvari, kad se on završio, vredelo sačuvati. Bila je to i retka prilika da, u samoći i miru, iz relativne udaljenosti, svako razmisli o sebi, svojim željama i potrebama, da objektivnije osmotri društvo oko sebe i svoju ulogu u tom društvu, da eventualno „resetuje” svoj život. Zaposleni, kojima je posao zaokupljao većinu dana, pitali su se čemu je služila ta produktivnost i da li zaista žele da određuju sopstvenu vrednost merilom profesionalne efikasnosti. Mnogi su otkrili da su stvari zbog kojih su izgledali „uspešni” činile da se osećaju jadno, nesigurno, čak i fizički loše. Karantin im je omogućio da eksperimentišu s novim navikama i novim životnim stilom, kao što je recimo rad od kuće, koji su mnogi zadržali i nakon „otključavanja”.

U proteklim mesecima pokazalo se i da se naš narod bolje prilagodio „novoj normalnosti” od mnogih drugih, zahvaljujući svojoj tradicionalnoj društvenosti, otvorenosti i spremnosti da se kroz zdrav humor, bogat satiričnim aforizmima, odbrani od straha od smrti. Višegeneracijsko navikavanje srpskog naroda na ratove očvrsnulo ga je da se suoči s nestabilnostima, kakve je donela i pandemija. Za nas je tipično i da idemo u krajnosti, dok su neki poslušno primenjivali mere zaštite, drugi su – u skladu sa stalnom spremnošću Srba da se bune i da ne slušaju tuđe mišljenje (bilo da je to vlast ili medicinska struka) – zanemarivali preporuke i tako ulazili u rizične situacije koje su povećavale broj obolelih.

Komеntari0
7b257
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja