ponedeljak, 12.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 16.02.2021. u 14:15 Ljiljana Petrović
TV AUTORI

Iluzija je da će se sve vratiti na staro

Koliko god je prošla godina bila nepredvidiva i koliko god nam je promenila svet, toliko će ova 2021. biti ona u kojoj će naš svet da se obnavlja, kaže Vesna Damjanić, urednica u Informativnoj redakciji RTS-a i voditeljka emisije „Oko ekonomije”
Весна Дамјанић (Фотографије РТС/Гордан Јовић)

U proteklih pet godina, Vesna Dajmanić, urednica u Informativnoj redakciji RTS-a i voditeljka emisije „Oko ekonomije”, bila je dva puta na ekonomskom forumu u švajcarskom Davosu. To je za svakog novinara, koji se bavi ekonomijom, veliki profesionalni događaj jer okuplja najvažnije ličnosti iz biznisa i politike.

Ove godine, forum se održava onlajn zbog pandemije i Vesna Damjanić ga, takođe, prati, time pre što je glavni slogan „Ponovna izgradnja poveranja”. Ima li išta važnije od obnavljanja sigurnosti i poverenja?

– Koliko god je prošla godina bila nepredvidiva i koliko god nam je promenila svet – od ličnog do globalnog nivoa, toliko će ova godina biti ona u kojoj će naš svet da se obnavlja. Iluzija je da će se sve vratiti na staro, naravno da neće nakon ovakvog iskustva, ali je pred nama dosta posla i truda, i opreza da se nastavi rast ekonomije i da uz to ne bude velikih političkih potresa. To je globalna prognoza, a odnosi se i na Srbiju, jer je naša ekonomija neraskidivo povezana sa drugima.

Koliko je epidemija virusa korona nanela štetu, našoj i svetskoj privredi?

– Epidemija korona virus nanela je očigledno veliku štetu svima, svet je stao, u jednom trenutku, na početku epidemije. Potom je počelo prilagođavanje kompanija novonastaloj situaciji. Svet je u nikada većoj ekonomskoj krizi od Drugog svetskog rata. I u Srbiji je došlo do pada ekonomije, doduše najmanjeg u Evropi, ali i dalje dovoljno velikog da ga na svojoj koži osete i građani i privreda. Važno je da oporavak bude što brži. Ne treba da se zavaravamo da će uspeti da se povrate na prethodni nivo podjednako brzo svi, ali je važno da rast krene, što se očekuje sa većom vakcinacijom globalno.

Šta najviše brine, u čemu vidite malo optimizma?

– Najviše me brinu psihološke posledice koje je virus korona ostavila po građane, najpre za one koji su ostali bez posla, onda zbog prekida fizičkih kontakata, nemogućnosti viđanja kako sa poslovnim partnerima tako i prekida onih najvažnijih – sa svojim najbližima. Čovek je socijalno biće i zato je ovakav prisilan, iznenadan vid otuđenja mnogima teško pao. S druge strane, ono što me čini optimistom, a opet više realistom, jeste to da se ljudi po svojoj prirodi brzo oporavljaju i grade svoj svet dalje bez obzira na sve poteškoće.

Na koji način Srbija i druge zemlje zapadnog Balkana mogu profitirati u post-pandemijskom svetu?

– U postepidemijskom svetu Srbiju i zemlje Zapadnog Balkana čeka nastavak posla koji se tiče privlačenje stranih i ohrabrivanje domaćih investitora da ulažu. U tom smislu, osim što treba da se radi na hardveru – izgradnji  saobraćajnica kao ključnom preduslovu, potrebno je da se nastavi sa softverskim poslom izrade zakona koji su usklađeni i primenjivi, edukacijom naših mladih, usavršavanjem radnika, smanjenjem korupcije. Prednost Srbije je visokobrazovana radna snaga, posebno u IT sektoru i to treba da se iskoristi i lokalno, ali i globalno, jer granice se sve više brišu posebno u digitalnom svetu.

Da li, po vašim saznanjima, uspevate da „Oko” magazinom pokrenete neke procese i promene na političkom i ekonomskom planu?

– Emisija „Oko” se emituje 14 godina. Ja sam deo redakcije 12 godina i sasvim sigurno smo svi mi kao tim ove dnevno-informativne emisije kroz priče i teme uticali na društvene, političke i ekonomske događaje. Neke probleme smo rešili, na neke ukazali, ali smo uvek dali informaciju više i analizu više. I moja misija u „Oku ekonomije” jeste da objasnim šta se to dešava, na koji način se tiče svakog od nas.

Jeste li svaki put zadovoljni ishodom susreta s gostima u studiju?

– Nakon svake emisije preispitujem svako pitanje, ali i odgovor i iskreno uvek može i mora bolje. Ima sagovornika koji su odlični, daju jasne, precizne, zanimljive odgovore i samim tim mene kao novinara inspirišu da pitam još više. A ima i onih sagovornika koji ili pričaju tako kompleksno pa ne možete da ih pratite ili odgovore „vrte u krug” i ne kažu ništa. I za jedne i druge je potrebno dosta umeća i veštine slušanja i postavljanja pitanja da bih dobila konkretan odgovor. Kako sam već dugo u poslu uglavnom poznajem tip sagovorika koji mi dolaze u emisiju i tako da se za svakog od njih posebno spremim.

Karijeru ste počeli na B92, a u novinarstvu ste 17 godina. Kakva iskustva nosite?

– Novinarstvom sam počela da se bavim pre tačno dve decenije, kao apsolvent žurnalistike na Fakuletu političkih nauka, radila sam godinu dana u listu „Danas”. Pošto sam uvek znala da je televizija moj poziv, 2002. počela sam da radim na TV B92, a potom 2007. sam prešla na RTS. Reporterski zanat sam naučila na B92, gde je bilo nezamislivo da novinar ode na konferenciju za medije i da ne postavi pitanje… Na fakultetu smo sve naučili teorijski, ali prava praksa i kaljenje za mene je bio upravo rad na B92. Prelaskom na RTS to je dobilo dimenziju, kvalitet i odgovornost više, nastavila sam da radim na sebi, usvaršavala se i u inostranstvu...

Pojavljujete se u gotovo svim informativnim emisijama. Kako s tim obimom obaveza usklađujete profesionalni i privatni život?

– Ono što živim jeste upravo izreka „kada radite ono što volite, nećete morati da radite nijedan dan”. Tako je u slučaju i sa mnom i mojim poslom koji obožavam i zato mi nije teška ni organizacija ni usklađivanje sa „životom”. Sve to ne bi imalo smisla da nema iskre mog života – moje desetogodišnje ćerke Iskre, za koju uvek imam vremena.  Tu su, naravno, moja porodica i prijatelji koji me prate, iako sam često neuhvatljiva.

Proglašeni ste najperspektivnijom novinarkom na RTS?

Za mene je rad na RTS velika odgovornost i privilegija i zato se i trudim da radim na sebi, da se usavršavam i da svakim svojim izveštajem ili emisijom opravdam poverenje gledalaca. Ipak, pre svega, ali i posle svega, najvažnije je da zadržim i očuvam svoj profesionalni integritet i identitet.

Mudar čovek koji tiho govori

Rekli ste jednom prilikom da nikada nećete zaboraviti razgovor sa šeikom Muhamedom bin Zajedom?

– Muhamed Bin Zajed je bio najtiši sagovornik sa kojima sam ikada radila intervju. Razgovarali smo na sajmu naoružanja u Abu Dabiju, gde je ceo sajam bukvalno stao i gledao u nas dok smo radili intervju koji je bio o svemu, osim o naoružanju… On je mudar čovek koji tiho govori.
Dnevnik kao oslobađajući čin

Posle 25 godina objavili ste deo iz svog dnevnika koji ste napisali sa 17 godina u izbegličkoj koloni, bežeći sa roditeljima iz Kistanja tokom akcije „Oluja”…

– Objavljivanje dnevnika iz „Oluje” bio je oslobađajući čin. Za to je bilo potrebno dosta snage, ali sam osetila da sam spremna i da je pravi trenutak jer je važno da se zna šta se tada zaista dogodilo. Suština je da se oprosti, ali ne zaboravi. Veoma sam ponosna na svoje poreklo, na moju porodicu i prijatelje, sunarodnike koji su preživeli „Oluju”, jer nas je ona odredila na mnogo načina kasnije u životu.

Komеntari5
913b1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Џејми Шеј
Sta je to "Западни Балкан"?
Popović
Profi! Samo tako,bez trulih kompromisa i bićete i dalje vrh!
Станиша Младеновић
Било би корисно уколико би новинари који се баве економском проблематиком да отворе тему како помоћи развоју домаћи произвођача који имају иновације а користе домаће сировине као што је прехрамбена и дрвна индустрија који би били претежни извозници, јер у извозу највећих скоро двадесетак страних фирми учешће домаће супстанце према подацима Светске банке износи свега 9% што је поражавајуће.
Jovan
Bravo, Vesna, zaista ste uticali na političke, društvene i ekonomske događaje i budite istrajni da utičete i dalje. Sve najlepše :-)
Александар Поповић
Задлужени, све честитке за високу професионалност!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja