sreda, 14.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 25.01.2021. u 12:50 Olivera Popović
PORODIČNI LEKAR

Bolest oslabljenog srca

Dijagnozu srčane insuficijencije nije lako postaviti, jer simptomi, poput umora, brzog zamaranja, oticanja potkolenica i aritmija, često umeju da zavaraju ili se povezuju sa starošću
(Фотографије Pixabay)

Srčana slabost može se javiti u bilo kom životnom dobu, ali je ipak daleko češća kod starijih ljudi: deset odsto osoba, starijih od 75 godina, ima neku formu srčane insuficijencije. Tako u Srbiji ima između 200.000 i 250.000 ljudi koji pate od ove bolesti, ukazuje profesor dr Petar Otašević, kardiolog s Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”.

Međutim, dijagnozu ovog oboljenja nije lako postaviti jer su simptomi nespecifični.

– Bolesnici se uglavnom žale na umor, brzo zamaranje, da loše podnose napor, na oticanje potkolenica i nepravilan srčani rad. Poseban problem je što se ove tegobe ne moraju javljati svakog dana i mogu varirati u intenzitetu, tako da pacijenti mogu pomisliti da se radi o prolaznim tegobama uzrokovanim stresom, lošom ishranom ili umorom – kaže naš sagovornik.

Višak kilograma kao upozorenje

Dr Otašević posebno ukazuje na jednu od najčešćih osobenosti uznapredovale srčane slabosti: bolesnici mogu dobiti na težini i po pet, šest kilograma, a da pri tome nisu više jeli. Razlog za ovu pojavu je zadržavanje tečnosti u organizmu, što je posledica oslabljene funkcije srca. Zbog toga je važno da osobe s ovim ili sličnim tegobama redovno mere telesnu težinu.

Pobrojani simptomi često zavaraju, pa ih ljudi pripisuju nekim drugim stanjima, pre svega starenju, zatim problemima s plućima i neretko odlažu posetu lekaru.

Istina je da se svi ovi simptomi mogu sresti i kod bolesti pluća (astma i hronična opstruktivna bolest pluća), krvi (anemija), venske cirkulacije (otoci potkolenica) ili žlezda s unutrašnjim lučenjem (hipotireoza, hipertireoza i kod dijabetesa).

– Zbog toga do postavljanja tačne dijagnoze može proteći i više godina. Zato je važno da se ovi ili slični simptomi ne zanemaruju, pogotovu ako traju duže od nekoliko meseci. Posledice kašnjenja u postavljanju dijagnoze su brojne, jer nelečena bolest mnogo brže napreduje i češće dovodi do teškog oštećenja srčanog mišića, pa i do smrtnog ishoda – kaže dr Otašević.

Do srčane slabosti može dovesti preko 70 različitih oboljenja. Najčešći uzrok ipak je infarkt miokarda, kao i loše lečen povišen krvni pritisak, bolesti zalistaka (aortna stenoza i mitralna regurgitacija), kao i kardiomiopatija i zapaljenje srčanog mišića.

Kako se postavlja dijagnoza?

– Prvo je važan razgovor s bolesnikom, zatim pregled gde se traže znakovi specifični za ovo oboljenje, kao što su otoci potkolenica, uvećana jetra ili srčani šumovi. Važno je uraditi laboratorijske pretrage krvne slike i hormona, a potom i EKG, rendgenski snimak srca i pluća, kao i ehokardiogram. Ako je potrebno, radi se i koronarografija, magnetna rezonanca ili biopsija (uzimanje uzorka) srčanog mišića – objašnjava kardiolog.

Istina je i da se srčana slabost zapravo ne može u potpunosti izlečiti i da se ona tokom vremena pogoršava. Za nju je tipično da bolesnici dugo mogu imati blage simptome, a da onda naglo dolazi do pogoršanja i neizostavnog lečenja u bolnici.

Kako vreme odmiče, periodi relativno blagih tegoba sve su kraći, a pogoršanja sve češća, što se na kraju ne završi dobro po pacijenta.

Zato je cilj terapije da se produži život bolesniku i da se smanje pogoršanja. Već dugo su u upotrebi lekovi iz grupa ACE inhibitora, beta blokatora i antagonista mineralokortikodinih receptora. Ova terapija je svojevremeno napravila revoluciju u lečenju bolesnika s ovom dijagnozom, smanjujući smrtnost od srčane slabosti za preko 60 odsto u poređenju s prethodnim periodom kada su bolesnici lečeni samo diureticima i digitalisom.

– Međutim, u prirodi savremene medicine je da stalno traga za novim lekovima koji će dodatno produžiti život bolesnika. Iz tog razloga je period od petnaestak godina, koliko nismo imali nove lekove za lečenje srčane slabosti, bio prilično frustrirajući za sve nas. Srećom, u poslednjih pet godina pokazano je da nova grupa lekova, nazvana ARNi, čiji je trenutno jedini komercijalno dostupan predstavnik sakubitril/valsartan, dodatno smanjuje smrtnost bolesnika za još približno 20 odsto. Ono što je možda još značajnije jeste da takva osoba lakše podnosi napor i ima manje tegoba, može da radi ili bavi se drugim aktivnostima, u boljem je psihičkom stanju – nabraja dr Otašević.

REČ STRUČNjAKA: Dr Petar Otašević, kardiolog

Ozbiljna pogoršanja

Pogoršanje srčane slabosti ispoljava se pre svega otežanim disanjem, otocima nogu i uvećanjem jetre, ali i time što pacijent sve lošije podnosi napor. Ponekad bolesnici mogu imati tečnost u stomaku ili plućnoj maramici. Oni ne mogu da leže na ravnom, često se bude noću i mogu imati nepravilan srčani rad. Blaža pogoršanja mogu se rešiti ambulantno, promenama vrste ili doze leka, dok se teži slučajevi moraju primiti u bolnicu gde ostaju najmanje od tri do pet dana – objašnjava prof. dr Petar Otašević, s Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”.
Zato pacijente s ovom dijagnozom savetuje da ne preskaču propisane lekove, redovno odlaze na kontrolu kod svog lekara i mere telesnu težinu.

– Svako povećanje telesne težine za dva do tri kilograma tokom samo jednog dana znači da telo prekomerno zadržava tečnost i može ukazivati da nastupajuće pogoršanje bolesti – upozorava dr Otašević.

Mesečni izdatak od 7.000 dinara

Problem je, međutim, što se ovi lekovi ne izdaju na recept, odnosno na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a mesečni izdatak samo za njih iznosi 7.000 dinara. Mnogi pacijenti to sebi ne mogu da priušte. Šta je rešenje?

– Potrebno je naći balans u podeli troškova primene inovativnih lekova između bolesnika i RFZO. Teško je, bez ozbiljne farmakoekonomske analize, reći koji procenat cene leka treba da bude pokriven od strane RFZO, ali bilo kakva participacija s njihove strane bila bi značajna, jer veoma mali broj bolesnika može sebi da priušti inovativne lekove. Treba imati na umu da ovi bolesnici uzimaju i veliki broj drugih lekova, od kojih se takođe ne nalaze svi na pozitivnoj listi. Međutim, ulaganje u ove lekove se vraća: društvu, kroz manje troškove za ponavljana bolnička lečenja, a bolesniku tako što se bolje oseća i ređe ima pogoršanja bolesti – objašnjava dr Otašević.

Propuštene kontrole zbog korone

– Svi nekovid bolesnici su na neki način postali kolateralna šteta pandemije, jer su resursi zdravstvenog sistema prvenstveno angažovani u borbi protiv virusa korona. Mnogi nisu mogli da budu primljeni u bolnice zbog intervencija koje su mogle da se odlože, ali i na ambulante preglede. Na neki način i sami bolesnici izbegavaju dolazak na kontrolne preglede, jer se plaše da mogu biti zaraženi, tako da kao krajnji rezultat imamo smanjenje broja ambulantnih pregleda bolesnika sa srčanom slabošću za 30 do 40 procenata – navodi dr Otašević.

Srčana slabost je dinamična bolest, pa naš sagovornik upozorava da posledice ređih kontrola mogu biti veoma ozbiljne, jer to znači da bolesnicima ne može da se koriguje terapija, ne mogu se pratiti laboratorijske analize i raditi dopunske pretrage. Sve to može da dovede do povećanja smrtnosti i povećanja broja hospitalizacija.

– Prave razmere ovog problema moći ćemo da sagledamo tek u mesecima koji slede – najavljuje dr Otašević.

Komеntari3
e110e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljubomir
Za jacanje srcanog misica vrlo je koristan koenzim Q10, koji se prodaje kao kapi i kao tablete ili kapsule. Kapi su najpogodnije, zbog bolje absorbcije (uljani rastvor) i nema opasnosti od alergije na komponente, dok tablete i kapsule sadrze substance na koje se moze biti alergican. Doze su 30, tj 60 mg, pri cemu je preporucljiva doza 60 (kapi), a ako je u kapsulama ili tabletama, zbog slabije absorbcije, treba ici na min. 60, bolje 100 ako se moze naci - nisu jeftine. Koristiti i za post-kovid.
Младен
G-đa Sofija, kako doći do OPC+c na bazi koštica groždja ? Molim Vas odgvorite,unapred hvala !
Sofija
Za jacanje srca i cirkulaciju uz lekove koristim i OPC+c na bazi kostice grozdja situacija se bas stabilizovala.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja