Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Međunarodna zajednica nikada nije obraćala pažnju na očiglednu diskriminaciju srpskog naroda u Crnoj Gori, a „prepoznala” je probleme tek kada su širom Crne Gore krenule masovne litije i kada se videlo koliko je građana Crne Gore, kroz ovaj vid protesta, spremno da zaštiti svoju crkvu i svoju postojanost. Svima je postalo jasno da u litijama nisu učestvovali isključivo vernici, nego prvenstveno nezadovoljni srpski narod koji više nije želeo da ćuti o svojim problemima. Naravno da je tu bio i jedan broj građana nezadovoljnih socijalnom i ekonomskom politikom odnarođene vlasti, ali celinu i suštinu protesta činio je srpski narod koji se okupio kako bi iskazao neslaganje s položajem, perspektivama i nepravdom koja mu se čini, naročito donošenjem Zakona o slobodi veroispovesti, rekao je u intervju za „Politiku” predsednik Srpskog nacionalnog saveta (SNS) dr Momčilo Vuksanović, odgovarajući na pitanje kako to da evropske institucije ne žele da priznaju poraz demokratije i pokušaj asimilacije Srba u nacionalne Crnogorce u Crnoj Gori.
„Svi projekti SNS-a i sestrinskih organizacija usmereni su isključivo na očuvanje nacionalnog identiteta i sprečavanja očigledno projektovane asimilacije srpskog naroda u nacionalne Crnogorce. To je državni projekat. Sve do ovog vremena Srbi nisu uspeli da se izbore za ravnopravan status s drugim narodima i nacionalnim zajednicama u Crnoj Gori, najpre zbog svoje nesloge i nepostojanja jedinstvenog nastupa u ostvarivanju svojih prava, ali i neprihvatljivog odnosa već bivše vlasti prema nacionalnim, kulturnim, jezičkim i verskim vrednostima Crne Gore i srpskog naroda u njoj”.
Pre dve decenije Veće narodnih skupština, čiji ste vi predsednik, počelo je s obeležavanjem Svetosavskih svečanosti, Sretenjskih svečanosti, Podgoričke skupštine, Mojkovačke bitke... i tada uz tihi otpor vlasti. Međutim, od proglašenja Crne Gore za nezavisnu državu svi koji su branili identitet srpskog naroda proglašavani su „državnim neprijateljima”, hapšeni i osuđivani. I vas su osudili samo zato što ste na Bojnoj njivi, poprištu Mojkovačke bitke, vratili krst na spomenik junacima velikog boja.
Veće narodnih skupština, iz koga je izrastao Srpski nacionalni savet, nedavno je obeležilo dvadeset godina mukotrpnog rada na očuvanju srpskog identiteta u Crnoj Gori. Decenijama unazad u Crnoj Gori nije se organizovano govorilo o srpskoj postojanosti, o njenoj utemeljenosti u tradiciji i duhovnosti jer se smatralo da se ona podrazumeva, što su vešto koristili zagovornici razbijanja zajedničke države i neprijatelji srpskog naroda. Naša organizacija je shvatila da se srpski narod na ovim prostorima može očuvati samo ako se vrati sebi i tradicionalnim vrednostima, kroz ekonomske i kulturne integracije sa srpskim narodom na najširem prostoru. Koliki je pritisak vršen na srpske organizacije i srpski narod u proteklim decenijama, svedoči i presuda o kojoj govorite, a koja je isključivo donesena zbog toga što je obnovljen devastirani spomenik junacima iz Mojkovačke bitke na Bojnoj njivi, koji se i u Crnoj Gori i u Republici Srbiji poštuje kao svedočanstvo požrtvovanja i bratske ljubavi jednorodnog naroda. Tom prilikom je sud u Bijelom Polju meni, kao odgovornom licu, zbog ovog humanog čina izrekao pravosnažnu presudu od godinu dana zatvora, uslovno na tri godine. Naš poduhvat obnove spomen-obeležja mojkovačkim junacima kompanija „Večernje novosti” prepoznala je i nagradila plaketom za Najplemenitiji podvig godine.
Da biste obezbedili minimum sredstava za rad, uspeli ste da formirate Srpski nacionalni savet i tako da konkurišete kod institucija u Crnoj Gori s projektima za očuvanje srpskog identiteta. Kako ste saopštili, od nekoliko miliona evra dodeljenih drugim nacionalnim zajednicama, SNS-u nisu pripale ni „mrvice”. Molim vas da pojasnite.
SNS je krovna institucija srpskog naroda registrovana u Vladi Crne Gore. Formirao se s ozbiljnom namerom da sve probleme i vitalne interese srpskog naroda rešava kroz institucije sistema, u skladu s važećim zakonima i ustavnim normama. Međutim, u najkraćem roku srpske organizacije i pojedinci potpuno su eliminisani iz mogućnosti da kroz državne institucije štite svoju posebnost. Kao što je poznato, iz raspodele od nekoliko miliona evra izopštene su gotovo sve srpske organizacije. Primera radi, fondacije državnih institucija koje se bave tim pitanjima podelile su u poslednje tri godine više od pet miliona evra za te namene, a srpskim organizacijama i pojedincima, po kriterijumima komisija u kojima nije zastupljen nijedan Srbin, pripalo je manje od jedan posto, iako Srbi čine preko šezdeset posto korisnika tih fondacija.
Formirani su srpski mediji: portal, radio, televizija i magazin, ali i ugledna Književna zadruga. Bivša vlast u Crnoj Gori vas nije podržala, pa kako ste ih održali proteklih godina?
Na samom početku našeg organizovanja shvatili smo da su mediji nasušna potreba srpskog naroda u Crnoj Gori. Nažalost, oni nisu postojali ni u vremenu izdvajanja Crne Gore iz zajedničke države i to nas je skupo koštalo. Kako ste naveli, formirani su srpski mediji kao pouzdano sredstvo za argumentovano osporavanje promovisanih falsifikata na osnovu kojih se već duže vremena vodi neprimerena kampanja protiv Republike Srbije i srpskog naroda u Crnoj Gori.
Osim formiranja srpskih medija, i već više od deset godina njihovog rada, zbog očuvanja jezičkog identiteta organizovana je Književna zadruga, koja je objavila više od 350 naslova i štampala skoro 300.000 knjiga, isključivo na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Takođe je važno istaći da je SNS jedina organizacija u Crnoj Gori koja obeležava sve najznačajnije verske i nacionalne praznike. Kroz aktivnosti značajno pomaže Srpsku pravoslavnu crkvu po raznim projektima, od podizanja šest pozlaćenih krstova na Hramu Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, izgradnju Sabornog hrama Svetog Jovana Vladimira u Baru, Sabornog hrama Sveti Simeon Mirotočivi u Beranama, pa sve do pomoći pojedinim mesnim odborima u izgradnji lokalnih crkva. Stipendirane su stotine studenata srpske nacionalnosti, u jednom trenutku i svi studenti Odseka za srpski jezik i književnost Filozofskog fakulteta u Nikšiću, što je značajno pomoglo očuvanju ovog studijskog odseka, na kojem se i danas školuju profesori srpskog jezika i književnosti. U jednom periodu podržali smo i kurs srpskog jezika u Skadru, u Albaniji, da bi tu obavezu kasnije preuzela Uprava za region i dijasporu Vlade Srbije. Podeljeno je stotine pojedinačnih pomoći osobama koje su bile u takvoj potrebi, desetine pomoći nevladinim organizacijama, i tome slično.
Aktivnosti SNS-a realizovane su isključivo preko projekata kojima je savet aplicirao kod državnih organa Crne Gore i Srbije, sve dok bivša crnogorska vlast nije odlučila da isključi srpske projekte iz podrške. U poslednjih nekoliko godina sve navedene aktivnosti ne bi bile moguće bez pomoći Vlade Republike Srbije.
Kolika je zastupljenost srpskih kadrova u javnoj upravi Crne Gore, kao i njihovo prisustvo u zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj vlasti?
Država Crna Gora je Ustavom definisana kao navodno građanska država, ali ne s namerom da se u njoj obezbede savremena demokratičnost i jednakost, već da se realizuje državni projekat asimilacije srpskog naroda radi postizanja natpolovične većine nacionalnih Crnogoraca. Odnos institucija u Crnoj Gori prema Srbima najbolje pokazuje istraživanje odlazeće vlasti o zastupljenosti predstavnika nacionalnih zajednica u javnoj upravi Crne Gore, o čemu svedoči njihovo istraživanje prezentovano u tabeli. Srba gotovo da nema u državnim institucijama, od mesne zajednice do diplomatije. Pa i taj mali procenat su oni koji su se u tim institucijama zadržali iz vremena zajedničke države Crne Gore i Srbije.
Neretko zahvaljujete Vladi i predsedniku Srbije za pomoć kako bi se održali srpski mediji u Crnoj Gori. Može li nova vlast razumeti nasušnu potrebu srpskog naroda za očuvanjem identiteta i obezbediti im pravednu raspodelu budžetskih sredstava?
Već duže vremena u Crnoj Gori traje neprimerena kampanja protiv Vlade i predsednika Srbije i navodnog mešanja Srbije u unutrašnje stvari Crne Gore, što je apsolutna neistina. Aleksandar Vučić je iskreni prijatelj Crne Gore, koji u okviru mogućnosti vodi računa o srpskom narodu, ne samo u Crnoj Gori već i u regionu i šire, i što je najvažnije, i što je istina, pružena pomoć nikada ničim nije bila uslovljena, pa je naša zahvalnost za njihovu brigu i razumevanje ogromna. Mi Srbi u Crnoj Gori očekujemo da Srbija bude još više uključena u rešavanje statusa i problema srpskog naroda. Srbi u Crnoj Gori su relativno većinski narod i Crna Gora je i njihova država. Nisam siguran da nova vlast razume problem srpskog naroda koji je najveći problem u Crnoj Gori i da li uopšte želi da ga rešava.
