nedelja, 28.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 22.01.2021. u 19:46 Snežana Kovačević

Novi Sad je prošao kroz svoju Vartolomejsku noć

79. годишњица Новосадске рације на Кеју жртава рације код споменика „Породица” (Фото Танјуг/ Јарослав Пап)

Novi Sad – Tih januarskih dana 1942, Novi Sad je prošao kroz svoju Vartolomejsku noć. Počeo je otvoreni lov na Srbe i Jevreje. To je bio momenat u kome je stala ideja pravne države, navodi za „Politiku” istoričar Petar Đurđev, direktor Istorijskog arhiva Novog Sada povodom 79. godišnjice od zločina poznatog kao Novosadska racija.

Pogrom je trajao od 21. do 23. januara u Novom Sadu, a u okolini, šajkaškoj oblasti, počeo je još 4. januara. Više hiljada ljudi je ubijeno, a Novi Sad beleži oko 1.300 nevinih žrtava.

Ideja pravne države je tada stala, objašnjava Đurđev, jer je tadašnja mađarska država, koja je i zakonom iz decembra 1941. pripojila okupirane teritorije Jugoslavije, iskoristila sve prerogative vlasti ‒ civilne, vojne, policijske i kontraobaveštajne snage u smislu organizovanog ubijanja svog stanovništva. Pri tom su to bili civili, tada pasivni prema okupatoru. Zato smatra da je naziv Racija eufemizam, mada se zadržao u nauci i kolektivnom sećanju.

Na pročelju tog stradanja, na kom su među prvima ubijani ugledni, obrazovani i bogati pojedinci, nalazili su se i pravoslavni sveštenici: protojereji, protonamesnici, jereji, parosi iz Novog Sada, Mošorina, Gospođinaca, Đurđeva, Žablja, Čuruga.

Petar Đurđev

Prota Svetozar Vlaškalić iz Mošorina, sin uglednog trgovca iz tog mesta, imao je 68 godina kada je ubijen. On je na Mošorinskom bregu podigao Crkvu Svetog Nikole čiji arhitekta je bio Đorđe Tabaković i koja je trebalo da postane ženski manastir. Zbog svog nacionalnog rada, država ga je 1929. odlikovala ordenom Svetog Save četvrtog stepena.

„Međutim, u jednoj zaista filmskoj sceni, okupatori su došli sa već unapred pripremljenim spiskom, gde je on bio osuđen na smrt, iako je bio već u poodmaklim godinama. Prvo su došli kod njega na večeru, a kada su završili sa tim, počelo je mučenje. Zatim su ga vezali lancima za kola i vukli od Mošorina do Šajkaša gde su ga dva Nemca opljačkala i ubila. Sve to govori da on nije predstavljo nikakvu opasnost za okupatorsku vlast u tom momentu već njegovo bogatsvo i ugled u narodu jesu njemu presudili život”, navodi Đurđev.

U znak sećanja na Raciju, Istorijski arhiv grada prikupio je ove godine i prikazao na izložbi „Stradanje pravoslavnih sveštenika tokom šajkaško-novosadske racije” biografije i fotografije desetine takvih žrtava ovog zločina.

„Želimo da prikažemo ono što smo kao društvo imali pre Racije i što smo izgubili posle pogroma. Ubeđen sam da ljudi koji su tada stradali ne bi voleli da ih se sećamo po slikama masovnih egzekucija, ili scena gde su ljudska tela naslagana na gomilama”, kaže sagovornik.

Među žrtvama u Novom Sadu, u kasarnu u današnjoj Ulici vojvode Bojovića, bio je jerej Veljko Zucajić, profesor Bogoslovije, rodom iz Sentandreje. U karijeri je stigao i do Prizrena, a završio u u Sremskim Karlovcima. Kada su ga ka kasarni poveli sa grupom ljudi, pitao je vojnike šta se tu dešava, a kada je shvatio, pozvao je sve u grupi da kleknu i mole se. „Odjeknuli su puščani pucnji i oni su poubijani, što nas stavlja gotovo u scene progona Hrišćana u Rismkom carstvu”, kaže Đurđev.

Život je u Raciji izgubio i Janko Vislavski iz Ruskog Krstura, koji se kao student bogoslovije 1934. prekrstio u Jovana. Dolazio je iz unijatske rusinske porodice, ali započeo je proces povratka unijaćenih Rusina u pravoslavlje.

„Bio je prvi sveštenik koji je kupio motor da bi obilazio svoju pastvu, zbog čega je bio više nego popularan. Pokrenuo je časopis za pravoslavne Rusine, međutim takva njegova politika ga je koštala glave”, navodi direktor Arhiva.

Jedna od žrtava je i prota Georgije Živanov iz Žablja, rodom iz Mošorina. Bio je učenik Velike pravoslavne gimnazije u Novom Sadu gde je zajedno sa svojim drugarima 1942. osnovao FK „Vojvodina”. „Bio je sekretar kluba kada je vođena akcija da se izgradi današnji stadion Karađorđe, što Vojvodinu stavlja u red retkih klubova koji u redovima osnivača ima i jednog sveštenomučenika, s obzirom na to da su žrtve kanonizovane 1961, kao svetenomučenici”, navodi Đurđev.

Komеntari7
e2595
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alfonso
Niko nikad ne napomene da su nalogodavci i većina izvršilaca(grupa oficira koja je htela da situaciju u Bačkoj predstavi teškom i izbegne slanje na istočni front) u roku od nekoliko meseci uhapšeni i do sredine 1943. Osuđeni na zatvorske kazne. S tim što je glavni nalogodavac general Ferenc Feketehalmi pobegao u Austriju i kasnije je uhvaćen. Nakon rata su predati vlastima Jugoslavije gde su osuđeni na smrt vešanjem. Mađarska je prisvojila deo Srbije, kao kad bi Srbija prisvojila Kosovo.
Светислав
Мала исправка, Војводина је основана 1914. године. Све похвале за чланак и директора Ђурђева
Заплењене успомене
Је ли моја генерација поумирала или је ућуткана или не одговара савременој док се у Британији слави? И данас се сећам ужасних фотографија изложеним међу осталим заплењеним предметима у Новом Саду 1946. На једној, која ме и данас ужасава, двојица су тестерила у деловима живог човека на дрвеном столу окружени групом војника у мађарским униформама који су пили и смејали се. Да ли је та гомила фотографија сачувана и где је? Или је ”несатала” пошто су српске жртве у питању, да се комшије не увреде?
Dan Dusan Milicevic
Lijepo je sto Politika obiljesava godisnjicu pogroma i podjseca na stradelnike! Nisam nikad cuo ili procitao da je Madjarska se izvinula za naneseno zlo i obestetila porodice ubijenih. Mozda neko moze da daden potpuniju informaciju. Koliko znam ovakva vrsta zlocina ne zastarijeva!!
Istorijsko srpsko-mađarsko pomirenje 2013.
Izvinjenje Adera zbog zločina nad Srbima: Predsednik Mađarske se u Skupštini Srbije 2013. god. u obraćanju poslanicima izvinio za mađarske zločine nad Srbima u Drugom svetskom ratu. "Ja, kao predsednik Mađarske, molim za oproštaj za zločine koje su, u ime Mađarske, u Drugom svetskom ratu Mađari počinili protiv nevinih Srba", izjavio je Ader, obraćajući se poslanicima na posebnoj sednici u Skupštini Srbije. Slobodna demokratska Mađarska osuđuje one koji su postupali protiv nevinih Srba
Radenkovic Milivoje
Ne samo da se Madjarska kao drzava nikada nije izvinila za Novosadsko-Curuski genocid, vec zajedno sa madjarskim organizacijama u Vojvodini trazi da na spomeniku partizanskim zrtvama budu i imena madjarskih fasista, ucesnika u ovom ubijanju nevinih civila, koje su posle rata partizanske vlasti uspele da uhvate i osude na smrt streljanjem. Toliko o nasim velikim prijateljima i komsijama. Voleo bih da ovde procitam i neki komentar nasih komsija, koji su jako glasni kada se zalazu za svoja prava.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja