utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 25.01.2021. u 08:00 Zoran Milivojević
FORMULE ŽIVLjENjA

Zoran Milivojević za „Politiku”: Razvod i zajednički prijatelji

Bivši supružnici neretko od bliskih ljudi očekuju da se opredele, da zauzmu stranu i da osude onog drugog. Nekada je ovaj stav ucenjivački: Ili si sa mnom ili si protiv mene
(Срђан Печеничић)

Kada ljudi ulaze u ozbiljnu vezu ili brak, oni u taj odnos „unose” i svoje prijatelje. Posle izvesnog vremena, s možda nekoliko izuzetaka, njeni i njegovi prijatelji postaju zajednički prijatelji. Kada se nakon određenog broja godina dvoje odluči na raskid ili razvod, to emotivno „zatrese” i mrežu zajedničkih prijatelja. Razvodi i raskidi su tužni, zbog čega zajednički prijatelji često reaguju osećanjem tuge što se završio jedan period zajedničkog druženja i življenja. Tipičan rezultat je da svako „odnosi” svoje lične prijatelje koje je „uneo” u zajednički život.

Svaki prekid dubokog emotivnog odnosa, bilo braka, bilo ozbiljne veze, praćen je brojnim osećanjima, od ljutnje, tuge, strepnje, pa sve do prezira i mržnje. Iako ljudi često govore da su se dogovorili da se raziđu, iza tog „dogovora” često se krije istina da jedno od njih napušta onog drugog koji bi želeo da se odnos nastavi. Svaki razvod je rezultat raznoraznih sila, uvek je kompleksna pojava, ali ljudi često žele da svu tu kompleksnost pojednostave i da stvari postave u crno-belom formatu i da jasno označe ko je „kriv” za razvod, a ko nije kriv.

Prebacivanje odgovornosti

Suština je u prebacivanju odgovornosti za neuspeh braka ili veze na onu drugu stranu, uz negiranje bilo kakve sopstvene odgovornosti.

Na taj način nastaje pojednostavljena slika u kojoj jedna strana vidi sebe kao žrtvu, a drugu stranu vidi kao izdajnika, eksploatatora, manipulanta, nečasnog, nevernog, nasilnika itd. Kada neko stvori takvu sliku, očekuje od rodbine i prijatelja da je prihvate i potvrde. Posebno kod onih ljudi koji osećaju stid što nije uspelo i koji misle da će drugi možda pomisliti da nije uspelo zato što oni u nečemu nisu dovoljno dobri. Zato osoba očekuje od bliskih ljudi da se opredele, da zauzmu njenu stranu – stranu žrtve i da osude drugu stranu. Nekada je ovaj stav ucenjivački: Ili si sa mnom ili si protiv mene.

Nije retko da osoba koja je uverena da je žrtva druge strane sprovodi jednu malu propagandnu kampanju ocrnjivanja druge strane kod svih zajedničkih prijatelja. Takođe nije retko ni da se prijatelji opredeljuju i zauzimaju stranu žrtve, snažno osuđujući drugog partnera. Cela stvar dobija na intenzitetu kada se ocrnjeni partner suprotstavi sličnom kontrakampanjom kod zajedničkih prijatelja, sa svojim argumentima prema kojima je on žrtva druge strane.

Najlošije je kada jedan od partnera traži od zajedničke dece da prihvate da je on taj koji je žrtva, a da je drugi partner loša osoba, i da deca treba da zauzmu stranu i osude drugog partnera – mamu ili tatu. Ovo prisiljavanje dece da se opredele i da osude jednog roditelja kod njih stvara strah da će biti odbačeni ako to ne urade, ali istovremeno i zbunjenost oko emotivne vezanosti za drugog roditelja. To je često uvod u trovanje odnosa i sindrom otuđivanja (alijenacije) kojim roditelj „žrtva” osvetnički sprečava drugog roditelja da ostvaruje svoje pravo na viđanje dece kao i pravo dece da komuniciraju s drugim roditeljem.

Iako je razumljivo da prijatelji zauzimaju stranu onih do kojih im je stalo, zauzimanje strana je primitivno i loše. Ako je razvod već komplikovan i težak, time što osoba dobija potvrdu prijatelja da ona jeste žrtva, ona postaje još više osvetnički agresivna. To težak razvod čini još težim.

Emotivna podrška umesto osude

Nečiji zajednički prijatelji, kao i ljudi koji se razvode ili raskidaju treba da budu svesni problema „zauzimanja nečije strane” tokom ili nakon razvoda. Prijatelji ne treba da zauzimaju strane, već da emotivno podrže osobu koja se razvodi na načine koji ne uključuju ocrnjivanje bivšeg ili bivše. Ljudi koji se razvode ne bi trebalo da obilaze prijatelje i da kroz jadanje i iznošenje „prljavog veša” očekuju da drugi prihvate njihovo crno-belo dokazivanje da su oni žrtva.

Dodatni razlog zašto treba odbiti ocrnjivanje druge strane jeste u tome što može doći do neočekivanog obrta: da se dvoje izmiri i nastavi s brakom ili vezom. U tom slučaju zajedničko druženje nakon izmirenja može biti toliko neprijatno za sve uključene da druženje prestane.

Iako je praksa traženja da se zauzme strana još uvek raširena, stiče se utisak da je sve više onih koji se razvode civilizovano, zadržavajući prijateljske odnose koliko je to moguće, što je posebno važno onda kada su u razvod uključena deca.

Komеntari3
93b73
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Siniša
Razvod kao razvod u dosta slučaja gde nema nasilja od jedne strane ka drugoj jeste jedna vrlo pohlepna stvar. Nikada neću zaboraviti kao dete kada sam shvatio da moji drugari žive sa roditeljima koji su razvedeni. Zašto ljudi danas žure za brakom tj decom ako će ih tako odbaciti? jeste da su i dalje uz njih. Ali nije isto, to i Sveti Petar da kaže rekao bih da nije isto. Ako su toliko glupi ili nezreli ne treba da žure za brakom pa se posle kaju. Barem bi trebalo da se kaju jer to utiče na dete
Киза
Светлана@Моја мајка је увек говорила мојој сестри - Ћерко, оно што ти муж не добије кући, то ће да нађе ван куће! Сестра је већ 38 година у стабилном браку. Ни ја нисам добијао код куће, а због васпитања нисам тражио ван куће (нажалост); тек после развода се показало да је разлог био "прековремени" рад бивше супруге. Прича о ограничењу виђања деце, оцрњивању и забрани комуникације је више него тачна! Тако да је ово веома комплексна прича коју је тешко шаблонизовати. Само кажем...
Svetlana Jevtic
ja sam beskrajno volela svog muza , a on me varao godinama .....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja