Kao „predstavnik" gej zajednice koji je u jednoj debati rekao „Vi ste se udali, zašto ne mogu i ja" imam potrebu da reagujem na tekst gospodina Njegoslava Vukotića „Zašto nisam za gej brakove”, objavljen u „Među nama” 18. januara, kako bi se neke stvari razjasnile.
Istina je da se vodi žestoka polemika ovih dana za i protiv gej brakova, ali ta polemika je lažna, jer je u pripremi Zakon o istopolnim partnerstvima, a ne legalizacija gej brakova. Brak je Ustavom Srbije definisan kao unija jednog muškarca i jedne žene! Medijima i javnosti je izgleda jednostavnije da koristi izraz gej brakovi umesto istopolna partnerstva. U istoj televizijskoj debati na koju se gospodin Vukotić poziva sam to i objasnio.
U pripremi je Zakon o istopolnim partnerstvima koji će regulisati zajednički život dve osobe istog pola, od nasleđivanja, izdržavanja, zaštite od nasilja u porodici, do obilaska u bolnici, zatvoru, zajedničkih kredita...
Kad se spomene brak uvek se otvori tema dece. Imamo primer premijerke i njene partnerke koje zajedno odgajaju dete i to dete ima dve mame, šta god o tome mislio spoljni svet! Gej muškarci i lezbijke mogu biti biološki roditelji ako imaju dovoljno para da to u inostranstvu plate, putem anonimnih donora ili surogat majki i da posle tu decu odgajaju sa svojim istopolnim partnerima!
A kada je reč o usvajanju dece, zakonski samci imaju pravo da usvoje dete ili da budu hranitelji. Ali ako su u istopolnom paru, onda ne mogu, što je licemerno!
Istopolni parovi postoje i postojaće mimo toga da li će država zakonski da reguliše te zajednice i istopolne orijentisane osobe će biti roditelji i odgajaće tu decu sa istopolnim partnerima bez obzira na to da li će država dozvoliti usvajanja, samo je pitanje da li država i društvo žele da im olakšaju ili zagorčaju život!
Predrag Azdejković,
Beograd
