nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 23.01.2021. u 18:00 Borislav Korkodelović

Ekonomska gravitacija na Istoku

Кинески зид (Фото EPA-EFE/Roman Pilipey)

Prema Makinzi globalnom institutu koji proučava ekonomske trendove, tokom većeg dela 20. veka privredni centar sveta bio je u Severnoj Americi. Međutim, prema proračunima instituta, globalni centar se poslednjih decenija seli u Aziju.

Da se centar ekonomske gravitacije kreće dalje na Istok dodatno će uticati činjenica da se neki od ekonomski najvažnijih delova Azije – Narodna Republika Kina, Japan, Južna Koreja, te članice Udruženja zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN) brže oporavljaju od pandemije kovida 19. Takvom trendu treba da doprinese najveću zona slobodne trgovine, nedavno potpisano Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo (RCEP) u Azijsko-pacifičkom regionu, najveće u međunarodnoj privredi.  

Potpisivanje RCEP-a u vijetnamskom glavnom gradu Hanoju 15. novembra možda nije izazvalo toliko naslova kao rezultati izbora u Sjedinjenim Američkim Državama. No, oba događaja bi mogla biti simbolična ukoliko se čovečanstvo okrene od unilateralizma i oživi proces globalizacije.

RCEP je zaključen tokom 37. sastanka na vrhu ASEAN-a održanog daljinski posredstvom interneta. Potpisnice sporazuma su članice ASEAN-a – Indonezija, Tajland, Malezija, Singapur, Filipini, Brunej, Vijetnam, Mjanmar, Laos, Kambodža – sa Narodnom Republikom Kinom, Japanom, Južnom Korejom, Australijom i Novim Zelandom. Na inicijativu ASEAN-a pregovori o RCEP-u su počeli još 2012. godine. 

Sporazum obuhvata zemlje čije privrede ukupno vrede 26,2 biliona dolara ili oko 30 odsto ukupnog domaćeg proizvoda (BDP) u svetu, a sa 2,2 milijarde žitelja su dom blizu trećine stanovništva planete Zemlje. Članice RCEP su, kada se BDP meri paritetom kupovne moći (PKM, po tržišnim cenama), prva na svetu NR Kina, četvrti Japan i sedma Indonezija. Među 20 globalno najvećih privreda su, takođe, Južna Koreja (14.) i Australija (18.) 

Potpisivanjem RCEP-a stvara se azijski ekvivalent Evropskoj uniji (EU) i Severnoameričkom udruženju slobodne trgovine (NAFTA, koji čine SAD, Kanada i Meksiko), ali i veći od njih. RCEP će eliminisati 91 odsto carina na uvoz razne poljoprivredne i industrijske robe između država potpisnica u roku od 20 godina i uspostaviće zajednička pravila za elektronsku trgovinu, investicije, usluge i intelektualno vlasništvo.

Indija, druga najmnogoljudnija zemlja na svetu i treća po veličini BDP-a, shodno PKM, je učestvovala u pregovorima o RCEP-u, ali je pri kraju odustala od sporazuma zabrinuta da će štetiti lokalnoj industriji i proizvođačima. SAD nisu članica RCEP-a, jer su u vreme pokretanja pregovora o RCEP-u, planirale odvojeni sporazum o Transpacifičkom partnerstvu (TPP), iz koga ih je predsednik Donald Tramp izveo po ulasku u Belu kuću u januaru 2017.

NR Kini, najmnogoljudnijoj i najvećoj privredi u RCEP-u je to prvo članstvo u nekoj zoni slobodne trgovine. Očekuje se da će Kina igrati još veću ulogu, posebno što gleda na RCEP i kao na priliku da razgrana svoje trgovinske puteve usred opadajućih ekonomskih odnosa sa SAD. Značajno je još što RCEP predstavlja prvi sporazum o slobodnoj trgovini između Kine, Japana i Južne Koreje, dominantnih industrijalizovanih ekonomskih sila.

Ukoliko bude ostvarivan u normalnim okolnostima, RCEP bi trebalo da donese značajne dobitke. Prema nekim računarskim simulacijama, sporazum bi mogao da doda 209 milijardi dolara godišnje svetskim prihodima, a 500 milijardi dolara svetskoj trgovini do 2030.

U sumorno vremene dvostruke krize, zdravstvene i ekonomske, rođenje RCEP-a predstavlja zrak svetlosti. Pakt država ASEAN-a i njihovih partnera, tri u severoistočnoj Aziji i dva u južnom Pacifiku, je veliki podsticaj regionalizmu u vreme kada se taj koncept i praksa suočavaju sa nizom problema, o čemu svedoči i iskustvo EU poslednjih godina.

U zemljama potpisnicama očekuju da će nova grupacija ubrzati njihov ekonomski oporavak, jer su u većoj ili manjoj meri pogođene krizom bliznakinjom. Nada je da će sa uklanjanjem trgovinskih barijera i prevazilaženjem birokratskih prepreka biti povećan prekogranični protok robe i usluga što će dovesti do pojačanog ekonomskog rasta i više mogućnosti za zajednički napredak.

Po pojedinim azijskim analitičarima, to je takođe ponovna potvrda važnosti multilateralizma, koji je takođe bio izložen ogromnim pritiscima u poslednje vreme. Kroz RCEP, države ASEAN-a mogu početi da shvataju približavanje severoistočnim susedima, Kini, Japanu i Južnoj Koreji, s jedne strane, i južnopacifičkim komšijama Australiji i Novom Zelandu, s druge strane. To ne samo da ima ekonomskog smisla, već bi označilo dublje geografske korene i kulturna značenja.

Isti argument važi i za države severoistočne Azije, čija je interakcija sa ASEAN-om na kulturnom i društvenom nivou i dalje donekle ograničena. Možda bi preorijentacija imala najveći značaj za Australiju i Novi Zeland, ukoliko putem RCEP-a shvate da su njihovi prvi susedi u ASEAN-u i severoistočnoj Aziji.

Istina, postoje značajna politička i bezbednosna pitanja sa kojima se suočavaju pojedine države RCEP-a. Na primer, različito se odnose na Kinu po spornom pitanju Južnokineskog mora.

Takođe, postoje dugogodišnji sporovi između pojedinih država RCEP-a koji povremeno prerastu u trenje. Ulogu igraju pojedine države, naročito SAD, i grupacije van RCEP-a, uključujući delove medija uvek spremnih da iskoriste sporove među članicama novog pakta radi slabljenja njegovih institucija.

Nasuprot takvim tendencijama, a doprinoseći regionalizmu i multilateralizmu, RCEP može utrti put pozitivnoj preorijentaciji svojih država članica. To bi dodatno povoljno uticalo na globalnu ekonomiju i svetsku politiku.
Autor je novinar i urednik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari4
07589
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Иван Грозни
Још је овај савез далеко од тога да озбиљније конкурише ЕУ. Земље ЕУ имају слична друштвена уређења, демократске су, између њих не постоје царинске баријере, а већи део ЕУ користи исту валуту.
Sale Marino
Opet se stvaraju neki blokovi koji konkurisu drugima, ogromne amebe bez duse i srca koje bezumno pokusavaju da istovremeno dobiju i sto vise za sebe i da oslabe konkurenciju. Taj model nas vec milenijumima vodi ka propasti koja je sada vec blizu. Kako ja sada vidim stvari, ili ce ljudska rasa nauciti da sa modela konkurencije predje na model kooperacije ili nas za stotinak godina vise nece biti...a znajuci ljude, znam za sta ce se vecina opredeliti. Zbogom, bilo je zanimljivo dok je trajalo.
Car sloba
Hvala na odličnom tekstu, koji se u većini naših medija ne može naći.
Uporedba
Gravitacija ekonomskog rasta je na istoku ali ne gravitacija ekonomije. Primera radi Ekonomija SAD je veca od glavne ekonomije istoka Kineske, Japan je otprilike kao Nemacka ekonomija, Britanija ima vecu ekonomiju od Indije ostale ekonomije istoka koje se pominju su "luk i voda" u poredjenju npr sa zapadnim ekonomijama grubo receno Atlanske obale (Skandinavija, Beneluks, Francuska, Spanija i Italija plus unutra Austrija, Svajcarska, Poljska, Ceska...a rast je na istoku zato sto su bili mnogo ..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja