četvrtak, 25.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 18.01.2021. u 11:15

Drvo je važan energent

(Фото Pixabay)

Srbija ima dobro snabdevanje električnom energijom. Zahvaljujući hidroelektranama izgrađenih u Titovo doba i termoelektranama na domaću sirovinu lignit, cena električne energije od sedam evrocenti za kilovat sat kod potrošača je jedna od najnižih u Evropi, što je vrlo bitno za niska primanja većeg dela našeg stanovništva, od kojih pojedini ne mogu da plate struju ni sa tako niskom cenom, nego se plaćanje obezbeđuje iz socijalnih davanja.

Kako se najveći deo električne energije dobija iz termoelektrana na lignit, koje zagađuju vazduh, neophodan je prelazak na proizvodnju struje koja ne ugrožava životnu sredinu, što će neminovno dovesti do njenog poskupljenja kod potrošača. Prelazak termoelektrana na prirodni gas, koji se skoro isključivo dobija iz uvoza, opteretio bi naš ionako negativan spoljnotrgovinski bilans. Ima predloga da se podignu vetro-parkovi za proizvodnju struje. Ali ova struja sa cenom od 12 evrocenti po kilovat satu na mestu proizvodnje i duplo većom od sadašnje cene električne energije na mestu potrošnje je neprihvatljiva za standard naših građana.

Treba se vratiti drvetu, hiljadama godina isključivom energentu. Na dva i po miliona hektara šuma u Srbiji, što činu jednu trećinu površine Republike, deponuje se godišnje preko ugljen-dioksida 50 milijardi kilovat sati energije. Ova energija pretvorena u pelet, koji sagoreva pod elektronskom kontrolom uz minimum čestica, koje zagađuju vazduh, košta četiri evrocenta po kilovat satu, a električna energija dobijena iz peleta koštala bi kod potrošača manje od 10 evrocenti po kilovat satu što bi bilo podnošljivo za naš životni standard. Sredstva dobijena za drvo od koga se proizvodi pelet treba iskoristiti za podizanje kvaliteta naših šuma, njihovim prevođenjem u viši uzgojni oblik. Ne treba izgubiti iz vida da šume imaju i veliki ekološki značaj, da utiču na poboljšanje kvaliteta vazduha, potrošnju ugljen-dioksida i proizvodnju kiseonika, održavanje režima voda, zaštitu zemljišta od erozije i rekreacije stanovništva. Fabrike peleta bi bile locirane u krajevima Srbije pod šumom, gde je problem migracije najveći, pa bi to pomoglo i njegovom rešavanju. I estetski lepše izgledaju zelene šume nego skalamerije od vetro-parkova koje zagrđuju prirodu.

Za prvih pet godina (2021–2025) od drveta iz nekvalitetnih izdanačkih šuma trebalo bi obezbediti proizvodnju peleta od dva miliona tona godišnje ukupne toplotne energije 10 milijardi kilovat sati. Za ovo je potrebna investicija od 400 miliona, odnosno 80 miliona evra godišnje. Ostvaren godišnji prihod od 400 miliona evra bio značajan bi doprinos bruto dohotku Srbije.

Mr inž. Srđan Tanasković

Komеntari14
f12b4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dusan1
Dali neko zna da mi objasni kako to da je pelet EKOLOŠKO gorivo a drvo NE ?
Артур
Ја сам прво средио фасаду зграде(заједно са комшијама),средио столарију па тек онда увео парно гријање на пелет.Стан је трособан а зграда од седам спратова је 1982. годиште.Зиму проводимо у кратким рукавима.Чињеница је да у вишеспратницама станови грију један други.Трошим једну врећу од 15 кг у два дана у просјеку од 15.10 до 15.4.
Hajduk Veljko
Samo da Vas obavestim. Srbija se gasifikuje. Grejacemo se na gas. Drvo, ugalj I pelet zaboravi te.
slamkamenac
Mozda za 10-20 godina taj gas stigne svuda, a i onda nece biti jevtin za obicnog coveka. koliko evra ce da vas kosta prikljucak? za pec na pelet potrosicete neku stotinicu evrica, a i pelet je jevtiniji od gasa za isti broj kalorija...
Бојан
Пелет није природна сировина тј не добија се директно из природе већ се прерађује у финални производ. У рачуницу енергетске ефикасности би требало урачунати и енергију потребну да се дрвни отпаци сакупе транспортују до фабрике и тамо пресују у пелет. Друго - нигде нисам чуо од људи који се греју котловима на пелет да је то јефтино грејање. За постизање исте температуре као котлови на угаљ и дрва је потребна огромна количина пелета. Неисплативо.
Саша Микић
Пелет, као и брикети од дрвета се производе исто тамо где се и прерађује дрво и прави се од отпадака, који су се некада бацали. Транспорта углавном нема. Што се тиче енергетске ефикасности грејања на пелет и о томе колико је то скупо може се дискутовати, мада ја нисам чуо ни од кога, ко се греје на пелет, да се покајао што је прешао на тај систем загревања. На крају не разумем колико је то ''огромна количина пелета''? За грејање 50 квм треба 3 т угља (лиг), 10 кубм дрва, 2,5 т брикета (пелета)!?
xxy
Palet se dobija od drveta a u drvo preradjivackoj industriji velika kolicina drveta ide u otpad sto se moze koristiti za palet. Koliko je otpada od trupca da se dobije drvna gradja pa opet otpad od izrade namjestaja.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja