Uobičajeni naziv za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije je zelena energija. Pod tim terminom se uglavnom podrazumeva proizvodnja struje iz postrojenja izgrađenih u poslednje vreme i čija je cena nekoliko puta veća od tržišne cene električne energije. Investitorima koji izgrade takva postrojenja (mini-hidrocetrale, solarne i vetro-elektrane) garantuje se otkup po dogovorenim cenama 12 godina.
Odluke koje inače donosimo mogu imati svoje ishodište u zdravom razumu, stručnom znanju ili naučnim metodama. Međutim, energetska politika Srbije i Republike Srpske ne deluje kao da je utemeljena ni na jednom od navedenih pristupa. Ako je naučno neoborivo dokazano da je električna energija više nego duplo energetski vrednija od toplotne, zašto se u navedenim društvima ona i dalje troši recimo za zagrevanje tople potrošne vode. Investicije u postrojenja za pretvaranje sunčeve energije u toplotnu putem kolektora se isplate za period kraći od šest godina. I umesto da prvo svuda njih primenimo, mi pravimo ona postrojenja koja proizvode struju sa najvišom cenom (da bi napunili nečije džepove) i opljačkali vlastite građane. To je najbolja potvrda one, moglo bi se reći proročanske Sorošove tvrdnje: da ovde tranzicija realizuje društveni model „pljačkaškog kapitalizma”. Zato građani sa obe obale Drine sve više troše i plaćaju zelenašku energiju.
Dr P. Petrović,
Banja Luka
