ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 11.01.2021. u 14:03

Srbija ima međunarodnu tapiju na svoje ustavne granice

(Новица Коцић)

Na sve pritiske iz Sjedinjenih Država (ali i iz Evropske unije) da se Srbija odrekne Kosova i Metohije i okrene leđa Ruskoj Federaciji valjalo bi odgovarati energičnim zahtevima u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da se Rezolucija 1244 u potpunosti ispuni. Da i predsednik Aleksandar Vučić slično razmišlja, pokazuje i njegova poruka na septembarskoj Generalnoj skupštini UN: „poštovanjem Rezolucije 1244 brani se međunarodno pravo”, a takozvana nezavisnost Kosova za Srbiju je „neprihvatljiva”.

Rezolucija 1244 nije samo deo mirovnog paketa kojim je završena NATO agresija na Saveznu Republiku Jugoslaviju, tj. na Srbiju, već je ona i međunarodno pravni akt od najvećeg kredibiliteta (Kumanovski sporazum samo je nužan stepenik za njeno usvajanje). Ovom rezolucijom izričito se potvrđuje (na tri mesta): teritorijalni integritet i suverenitet Srbije. Pokrajina Kosovo, pak, ima u okviru Srbije široku autonomiju i suštinsku samoupravu (na tri mesta). Dakle, ne postoji nikakav „teritorijalni integritet Kosova” kako bi to hteo gospodin Avdulah Hoti, kao što ni Edi Rama ne može poklanjati polovinu Kosova nikome (pa ni predsedniku Vučiću), niti može drugu polovinu pripajati Albaniji jer to nikad nije bila ni njegova ni albanska prćija. Srbija ima svoje međunarodno priznate granice koje su overene Rezolucijom 1244. A ne može to ni zato jer je KiM drevna srpska zemlja, kao što je to vekovima bio i sever Albanije sa Skadrom – prvom prestonicom srpskih vladara pre Nemanjića.

U pogledu izbeglica, Rezolucija 1244 zahteva povratak „svih prognanih lica” (na pet meta). Albanci su se vratili čim je prestalo bombardovanje, a 250.000 Srba, Roma i lojalnih Albanaca još uvek se ne vraća. Zaustavlja ih strah da bi se martovski pogrom (2004) mogao ponoviti (kada je sadistički rušeno ili spaljeno čak 35 crkava). Nažalost, još od 18. veka (kada su se masovnije naseljavali na KiM) pa sve do marta 2004, Albanci su sprovodili etničko čišćenje nad Srbima sa KiM; najpre u ime Turske, a onda i u ime svih potonjih okupatora KiM čije su hegemonije bile uglavnom u duhu austrougarskog projekta stvaranja albanske nacije (od uobličavanja nacionalne svesti, jedinstvenog jezika, jednog pisma, kao i potrebne istorije). A sve to bilo je u cilju stvaranja „velike Albanije” i uz propagandu da su Albanci žrtve velikosrpske politike koja njima otima KiM! Zato je, valjda, u Drugom svetskom ratu prognano oko 200.000 Srba, uz masovno useljavanje Albanaca. I pod Titom, Srbi će se iseljavati (tiho) i Albanci useljavati, i sve ubedljivije, i sve brže postajali većinsko stanovništvo na KiM. Oni će dobiti autonomnu pokrajinu, a 1974. njoj će biti dati i državotvorni elementi! I da nije bilo Ustava 1990, rat u SFR Jugoslaviji počeo bi secesijom KiM, i planirano komadanje Srbije bi se tada ostvarilo.

Što se tiče neke albanske vojske, Rezolucija 1244 zahteva da se sprovede „demilitarizacija OVK” i da se razoružaju „svi naoružani Albanci” i da odmah prekinu ofanzivne akcije. Ali, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog vojnog osoblja - odobrava se povratak na KiM (stotine, ne hiljade). Prisustvo srpskih vojnika „na mestima kulturne baštine” značilo bi zaustavljanje otimanja srpskog istorijskog i kulturnog nasleđa i njihovo pretvaranje u albanski identitet Kosova. A upravo to sprečava Rezolucija 1244, jer ona ima najširi obavezujući karakter, pošto su njeni potpisnici i garanti i danas od najvećeg značaja: Rusija, Kina, sve članice SB UN, G 8 i EU i NATO-a.

Časni general B. Delić (koji je sa svojim hrabrim vojnicima branio, i odbranio, granice Srbije) zaključio je: „Rezolucija 1244 je stub kojeg svi moramo da se držimo, od vojnika pa do predsednika”. I zato, kompromis sa Albancima koji je van okvira Rezolucije 1244 i van Ustava Srbije (po čijoj preambuli je KiM „neotuđivi deo Srbije“) za svaku vlast mora biti - neprihvatljiv.

Olivera Dželebdžić,
gimnazijski profesor u penziji

Komеntari4
79bce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Д. Мирсин Сибничанин
Милошевић је, ипак, у време бомбардовања Србије од војно најмоћнијих сила света, успео да склопи Кумановски мировни споразум уз привремену предају Косова и Метохије на одлучивање у Уједињени8м нацијама. Он није потписао капитулацију и споразум о пристанку на промену граница СРЈ, тј. Србије. Дакле, Милошевић је, ипак, сачувао целу Србију. И то у каквим околностима! Стога, иако ја лично нисам гласао за њега, данас сам убеђен да он заслужује Споменик од Србије и српског народа.
Branislav
I de jure i de facto, Srbija jedine međunarodno priznate granice ima one iz 1878. godine. Sve ostale granice su međudržavne. I što reče premijerka onomad, "neće šumski ljudi ...", tako i mi treba da sebi priznamo da su "naši" šumski ljudi oktroisani 1903. i 1944. odlučivali o granicama Srbije. Dokle god baštinimo boljševičko nasleđe i tekovine, nalazićemo se u kandžama Velikih Bugarske, Albanije,Hrvatske i Mađarske. Doduše, izgleda da smo sa Mađarima "ispeglali" stvar.
mosic andro
Izuzetno argumentovano i inteligentno napisan prilog, koji nam u ovim i ovakvim geopolitičkim uslovima mora biti kao SVETO PISMO. Citirati ga stalno i u svakoj prilici - 1244!
nikola andric
Profesor nije, na zalost, naveo profesiju. Ali mogao je da svojim ucenicima postavi pitnaje razlike izmedju : ''bakar ponekad provodi struju a ponekad ne provodi'' i ''ljudi se ponekad ponasaju u skladu sa zakonima a ponekad ne ''. Time bi objasnio ucenicima razliku izmedju fizickih i ljudskih zakona.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja