ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 06.01.2021. u 15:31

Srpska sela nema ko da zastupa

Сјеница (Фото Г. Мирковић)

Dugo se bavim problematikom sela Srbije, ali još nisam pročitao tako koristan i analitičan tekst o srpskom selu nego što je to tekst objavljen u kulturnom dodatku „Politike”, od 12. 12. 2020. godine, gospodina Borislava Stojkova.

U tom tekstu je rečeno, sve: od A do Š, šta bi trebalo uraditi da srpska sela ožive i dobiju status koji su imala pre više od sto godina, u Kraljevini Srbiji.

Stojkov kaže: „Sela su potpuno obespravljena i pod apsolutnom upravom opštine ili grada koji brinu o centru, a sela su im Alajbegova slama (grad Beograd ima 134 sela!) – prirodne kapacitete i resurse sela koriste drugi izvan njih bez naknade, mlađi odlaze tamo gde se može naći posao i žena, a stari i nemoćni gledaju u nebo”.

Ja još napominjem, oko 4.500 sela koliko ih ima Srbija nemaju nikakvog svog zastupnika. Od 250 poslanika koliko ih ima Narodna skupština Srbije, nijednog svog poslanika nema nijedno selo da ga zastupa u Skupštini. Svi poslanici su zastupnici svoje stranke. Moglo bi se slobodno reći da se najviši zakonodavni organ u Srbiji lažno predstavlja kao Narodna skupština, u stvari da je to 100 odsto skupština partija Srbije.

Ponižavajuće je za selo i seljake da se kao njihovi zastupnici pojavljuju raznorazni tutori u vidu Nacionalnog tima za preporod Srbije ili razne komisije koje deluju samo dok traju izbori i liče na agitprop iz davnih vremena, a nigde tu nema seljaka niti su seljaci ovlastili te komisije da ih zastupaju!

Nijedna ta komisija ne bavi se pravim uzrocima propasti srpskog sela. A počeci propasti srpskog sela datiraju još iz davnih pedesetih godina prošlog veka, kada su donošeni brozomorni zakoni po kojima je bilo sasvim legalno čupati brkove srpskim „kulacima”, uglednim seoskim domaćinima, uvoditi prinudni otkup, otimati poljoprivredno zemljište, šume i pašnjake, imovinu i sl.

Sve dok Skupština ne donese deklaraciju o poništenju ovih zakona u vezi sa srpskim selom, neće biti njegovog oporavka. Tu neće pomoći ni Krkobabićeve zadruge, ni bilo koje druge komisije.

Paradoksalno je da je najveći kočničar razvoja srpskog sela upravo Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva Srbije. Otkud tom ministarstvu da, preko Direkcije za imovinu Srbije, raspolaže stotinama hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta, pašnjaka i šuma. Pa naravno da je ta imovina oteta od srpskog seljaka odmah posle dolaska komunista na vlast. I ministarstvo tom imovinom raspolaže i daje je pod zakup kome hoće i kako hoće, što je neviđen izvor raznoraznih manipulacija i kriminala. Zato i država Srbija neće da se odrekne te brozomornosti, pa i po cenu da ne ostane nijedno selo u Srbiji!

Gornje tvrdnje potkrepiću sledećim primerom.

Naime, mome selu, Donjem Goračiću, koje se nalazi u Opštini Sjenica, 1953. godine oduzet je zajednički pašnjak, zvani Goveđak, i dat na upravljanje Zemljoradničkoj zadruzi u susednom selu Aljinovići. Zadruga je posle nekoliko godina, zbog lošeg poslovanja, propala, i opština iz Sjenice je naš pašnjak dodeljivala na korišćenje još nekim firmama koje su uglavnom propadale, a opština nije propustila ni mogućnost da proda zgradu osnovne škole koju su meštani sami podigli na delu pašnjaka.

Posle donošenja Zakona o vraćanju utrina i pašnjaka starim vlasnicima, meštani sela Donje Goračiće podneli su predlog za vraćanje otete imovine, i već više od 20 godina ne uspevaju da je vrate, iako se i i danas u katastru u Opština Sjenica, pašnjak vodi kao: „Dobro sela Donje Goračiće”. U katastru tako piše, ali sprega Ministarstva poljoprivrede i šumarstva i Opštine Sjenica, bolje funkcioniše od zakona.

U mom selu se ništa nije promenilo od 1953. godine!

Milutin Kovačević,
Beograd

Komеntari7
12fa0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aлександар М.
Још је академик Радомир Лукић, као "дете са села", а највећи наш /правни/мислилац друге половине прошлога века, указао на образовање које мала деца са села "добијају у школу", односно које је њима "апсолутно неупотребљиво"...ми, правници, велику захвалност, заправо, дугујемо "једном учитељу" из села Милошевца, код Велике Плане, који је приметио младог Лукића, "даровитог" дететета са села, и убедио његовог деду, да се школује...А, поставља се питање, "колико је малих Лукића" данас по селима...
nikola andric
Svaka drzava mora da ima ''zemljisnu politiku''. ''Zemljiste je apsolutno oskudno'' pa samim tim vazna ''ekonomska kategorija''. Izgradnja infrastrukture nije moguca bez ''nacionalizacije'' nekretnina u javnom interesu. Naravno sa obestecenjem vlasnika po trzinim cenama. EZ odvaja jednu trecinu buzeta za agrare odnosno zemljoradnju koja ne mora da se asocira sa ''selom''. Holandija , na primer, ima ''zemljisnu politiku'' od pre rata. Holandski agrar je posle Amerike najveci svetski izvoznik.
Саша Микић
@Иван Грозни Ни такве земље, као што је Холандија, нису имуне на депопулацију села. Сећам се да је својевремено било објављено да Холандија нуди младим брачним паровима кућу и земљу, али под условом да се баве пољопривредом. По мом скромном мишљењу није довољно само се родити и одрасти на селу, па да човек воли да се бави пољопривредом. И за бити пољопривредник треба човек да се роди као и за свако друго занимање, јер ако воли да нешто ради онда ће и постићи резултате.
Иван Грозни
Када се ради о Холандији, заборавили сте неке битне информације. Учешће пољопривреде у холандском БДП-у је мало мање од 2%! Што се тиче запослености, у холандској пољопривреди запослено је око 3% укупне радне снаге. Према томе, ако желимо да Србија личи на Холандију, у српским селима би требало да живи још мање становника него данас, а број пољопривредника би требао такође да се смањи уз значајан раст продуктивности.
Родољуб Печалбар
У том селу се ништа није променило од 1953., а неће си никад ни променити. Паметне главе у Србији ником не требају, јер они на власти мисле да су најпаметнији, а своје личне и партијске интересе називају општим. Села у Србији умиру и неће поново оживети, јер народ напушта Србију. У Србији се пољопривреда не исплати, сељак се израбљује. И тако плодна земља зараста у коров и "ђубри" се гомилама отпада. То није ништа друго него организовано пропадање, а за то смо мајстори.
Саша Микић
Пољопривреда се исплати ако се ради, јер нема нигде резултата без рада. Код нас је село пропало због ''полутана'', који су једном ногом били у фабрици, а другом на земљи. Мада, док су они били у снази ипак је нешто рађено. Њихова деца, одрасла у граду, ни не помишљају да се баве пољопривредом (част изузецима) и њиве постају парлог, а воћњаци и виногради пропадају. То је најглавнији разлог што нам села остају пуста, чак и у Војводини.
Dušan Nešić
Pa odgopvor je i mešovit izbrni sistem gde bi bilo pola većinski a pola proporcionalno !!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja