Otprilike prošle godine u ovo vreme „korona” je bila marka piva i neki egzotični virus koji pravi lokalni haos u Kini, a za Kolinsovu reč godine proglašeni su „klimatski protesti”. Uskoro će godinu dana otkako su s korone spali znaci navoda, kada je bolest kao bomba pala i na Evropu, a za reč godine čuveni britanski izdavač rečnika ovih dana izabrao je – lokdaun, zaključavanje. Srećna vremena kada nas je brinulo „samo” globalno otopljavanje...
Pandemija virusa korona utamničila nas je u četiri kvadratna metra po osobi izvan kojih je zona potencijalne opasnosti, naše komšije, prijatelji, slučajni prolaznici i najbliža familija postali su rezervoari zaraze protiv kojih ne pomaže ni maska ako nismo socijalno distancirani. Biće vremena da ih pitamo „Kako ste? Je l’ vam nešto treba?” kada prođe ova pandemija, sada nije trenutak za socijalna intimiziranja. Nemojte im se ni na telefon javljati, što je sigurno, sigurno je, treba biti dosledan u održavanju socijalne distance, kao onda kada saznate od komšije sa prvog sprata da se porodica koja je živela pored vas odselila pre godinu i po dana.
Jezik nam je još jedan potvrđeni slučaj kovida 19 jer je od korone oboleo i naš govor, što je bilo neizbežno, jer jezik živi s nama i odslikava naše misli, strahove, preokupacije, osećanja. Da se ipak radi o oboljenju, a ne samo pojavi, u slučaju srpskog jezika, svedoči upravo ova tako često rabljena sintagma „socijalna distanca”, nesrećno izabrana da iskaže ono što je mnogo pismenije i jasnije svaki trgovac znao da istakne kao natpis na svojoj radnji „Držite razmak”. Lekari kažu da su za ovih deset meseci dobro upoznali koronu, dok za to vreme većina nas i dalje ne zna piše li se virus korona, korona virus ili koronavirus. Ma sigurnije je napisati kovid 19. Pardon: kovid-19. Doduše, ima i ono COVID 19... A šta kaže struka? Odbor za standardizaciju srpskog jezika je dao mišljenje da je u skladu sa zakonima srpskog jezika jedino ispravno pisati virus korona, kaže za „Politiku” prof. dr Sreto Tanasić, predsednik odbora.
– Jedan kolega, ugledni stručnjak za terminologije, ističe da je prenošenje sastavljenog pisanja u srpski jezik – varvarizam. Preporuka kako treba pisati naziv tog virusa nalazi se na sajtu odbora. Značajan broj sredstava informisanja se i pridržava te naše preporuke, među njima i „Politika”. Neki se nisu ni zainteresovali, neki možda i ne znaju za ovo mišljenje odbora. Ipak mi se čini da preovlađuje ispravno imenovanje virusa – kaže prof. dr Tanasić.
Osim pravopisa, i to onog najosnovnijeg koji bi podrazumevao da smo savladali makar pisanje naziva oboljenja koje nas sve muči, problem prave i neki neposlušni pridevi, i to baš oni koji se odnose na jednu od najčešće upotrebljavanih reči kada je u pitanju korona: epidemiju. Svi znamo da je situacija u kojoj se nalazimo teška i neizvesna, ali da li je epidemijska ili epidemiološka? I ne samo situacija, tu je još bezbroj drugih imenica...
– Upotrebljavaju se oba ta prideva: epidemiološki gotovo i češće od epidemijski. Tako se uobičajilo. Sad, i situacija ima veze i sa epidemiologijom, a ne samo sa epidemijom, a posebno mere koje se preduzimaju – ne mogu bez epidemiologa. Imajući u vidu takvu situaciju, neke kolege su mišljenja da se, zasad, „ne mešamo” – kaže prof. dr Tanasić.
Razmišljajmo s vedrije strane. Ako smo konačno savladali da se kaže oboljenje (a ne obolenje) i obolevati (a ne oboljevati), eto i neke koristi za naš jezik od kovida 19.
Desio se tokom ovih meseci našeg života s kovidom 19 i jedan jezički preobražaj u javnom govoru, pre svega onom u medijima i na društvenim mrežama. Promovisali smo sami sebe u stručnjake za kovid 19, što pokazuje jezik medijskih izveštaja u kojem više nema potrebe za nekim laičkim izrazima poput sumnjivi slučajevi, upala pluća, pridružene bolesti, smrtni ishod, terapija kiseonikom. Ne, nije to puko papagajsko ponavljanje, mi smo s doktorima na „ti” i koristimo njihovu esnafsku terminologiju: slučajevi su suspektni, pacijenti s pneumonijama i komorbiditetima koji dovode, nažalost, i do egzitusa ako ne pomogne oksigena terapija. Šta vi kažete, kolega, kakva je saturacija? Da, baš smo napredovali. Od onih koji nisu bili sigurni šta je respirator, a šta aspirator, stigosmo do primarijusa.
Trajaće još neko vreme ovo naše doba izolacije, nove normalnosti, vebinara i digitalnih platformi, onlajn učionica, ograničavanja kontakata, video-poziva... Ali, ne zaboravite da ako vam ove reči preovlađuju u svakodnevnom govoru, to znači da ste dobro. Sve dok ste negativni nema razloga da ne budete pozitivni. A što se tiče srpskog jezika, jačajte svakodnevno njegov imunitet bibliotečkim jedinicama: knjigu na prazan stomak, knjigu posle ručka, knjigu pred spavanje. I koliko god Andrića, Crnjanskog, Kiša, Pekića, Pavića da ste uzeli, ne brinite. Ne postoji opasnost od predoziranja. Je l’ tako, kolega primarijuse?
Struka i jezički stručnjaci
Kad je posredi medicinska terminologija ili slični nazivi o pojmovima, treba se podsetiti da se terminologija valjano uređuje u saradnji medicinske struke i stručnjaka za srpski jezik, ali tako u praksi najčešće nije, ističe prof. dr Sreto Tanasić.
– Da su naši medicinski stručnjaci na fakultetu imali predmet srpski jezik, oni bi to znali. Takođe, znali bi kako treba da znanja o nekoj pojavi sa stručnog jezika prenesu ostatku sveta jezikom razumljivim za njega. Istina, nešto bi u prenošenju informacija mogli učiniti i novinari koji prate pojedine oblasti – u saradnji s lektorskim službama, da one nisu toliko urušene u novinskim kućama – postavlja „jezičku dijagnozu” naš sagovornik.
On dodaje da se i u ovom slučaju pokazuje opravdanost zalaganja članova odbora da se srpski jezik izučava na svim fakultetima.
