utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 02.01.2021. u 19:00 Jelena Čalija

Suspektni slučaj gospodina Srpskog

Ili kako nam je jezik postao još jedno potvrđeno obolevanje od kovida 19, ima li nade za njegovo ozdravljenje i kako svaki pojedinac može da spreči dalje širenje zaraze analfabetizma
(Срђан Печеничић)

Otprilike prošle godine u ovo vreme „korona” je bila marka piva i neki egzotični virus koji pravi lokalni haos u Kini, a za Kolinsovu reč godine proglašeni su „klimatski protesti”. Uskoro će godinu dana otkako su s korone spali znaci navoda, kada je bolest kao bomba pala i na Evropu, a za reč godine čuveni britanski izdavač rečnika ovih dana izabrao je – lokdaun, zaključavanje. Srećna vremena kada nas je brinulo „samo” globalno otopljavanje...

Pandemija virusa korona utamničila nas je u četiri kvadratna metra po osobi izvan kojih je zona potencijalne opasnosti, naše komšije, prijatelji, slučajni prolaznici i najbliža familija postali su rezervoari zaraze protiv kojih ne pomaže ni maska ako nismo socijalno distancirani. Biće vremena da ih pitamo „Kako ste? Je l’ vam nešto treba?” kada prođe ova pandemija, sada nije trenutak za socijalna intimiziranja. Nemojte im se ni na telefon javljati, što je sigurno, sigurno je, treba biti dosledan u održavanju socijalne distance, kao onda kada saznate od komšije sa prvog sprata da se porodica koja je živela pored vas odselila pre godinu i po dana.

Jezik nam je još jedan potvrđeni slučaj kovida 19 jer je od korone oboleo i naš govor, što je bilo neizbežno, jer jezik živi s nama i odslikava naše misli, strahove, preokupacije, osećanja. Da se ipak radi o oboljenju, a ne samo pojavi, u slučaju srpskog jezika, svedoči upravo ova tako često rabljena sintagma „socijalna distanca”, nesrećno izabrana da iskaže ono što je mnogo pismenije i jasnije svaki trgovac znao da istakne kao natpis na svojoj radnji „Držite razmak”. Lekari kažu da su za ovih deset meseci dobro upoznali koronu, dok za to vreme većina nas i dalje ne zna piše li se virus korona, korona virus ili koronavirus. Ma sigurnije je napisati kovid 19. Pardon: kovid-19. Doduše, ima i ono COVID 19... A šta kaže struka? Odbor za standardizaciju srpskog jezika je dao mišljenje da je u skladu sa zakonima srpskog jezika jedino ispravno pisati virus korona, kaže za „Politiku” prof. dr Sreto Tanasić, predsednik odbora.

– Jedan kolega, ugledni stručnjak za terminologije, ističe da je prenošenje sastavljenog pisanja u srpski jezik – varvarizam. Preporuka kako treba pisati naziv tog virusa nalazi se na sajtu odbora. Značajan broj sredstava informisanja se i pridržava te naše preporuke, među njima i „Politika”. Neki se nisu ni zainteresovali, neki možda i ne znaju za ovo mišljenje odbora. Ipak mi se čini da preovlađuje ispravno imenovanje virusa – kaže prof. dr Tanasić.

Osim pravopisa, i to onog najosnovnijeg koji bi podrazumevao da smo savladali makar pisanje naziva oboljenja koje nas sve muči, problem prave i neki neposlušni pridevi, i to baš oni koji se odnose na jednu od najčešće upotrebljavanih reči kada je u pitanju korona: epidemiju. Svi znamo da je situacija u kojoj se nalazimo teška i neizvesna, ali da li je epidemijska ili epidemiološka? I ne samo situacija, tu je još bezbroj drugih imenica...

– Upotrebljavaju se oba ta prideva: epidemiološki gotovo i češće od epidemijski. Tako se uobičajilo. Sad, i situacija ima veze i sa epidemiologijom, a ne samo sa epidemijom, a posebno mere koje se preduzimaju – ne mogu bez epidemiologa. Imajući u vidu takvu situaciju, neke kolege su mišljenja da se, zasad, „ne mešamo” – kaže prof. dr Tanasić.

Razmišljajmo s vedrije strane. Ako smo konačno savladali da se kaže oboljenje (a ne obolenje) i obolevati (a ne oboljevati), eto i neke koristi za naš jezik od kovida 19.

Desio se tokom ovih meseci našeg života s kovidom 19 i jedan jezički preobražaj u javnom govoru, pre svega onom u medijima i na društvenim mrežama. Promovisali smo sami sebe u stručnjake za kovid 19, što pokazuje jezik medijskih izveštaja u kojem više nema potrebe za nekim laičkim izrazima poput sumnjivi slučajevi, upala pluća, pridružene bolesti, smrtni ishod, terapija kiseonikom. Ne, nije to puko papagajsko ponavljanje, mi smo s doktorima na „ti” i koristimo njihovu esnafsku terminologiju: slučajevi su suspektni, pacijenti s pneumonijama i komorbiditetima koji dovode, nažalost, i do egzitusa ako ne pomogne oksigena terapija. Šta vi kažete, kolega, kakva je saturacija? Da, baš smo napredovali. Od onih koji nisu bili sigurni šta je respirator, a šta aspirator, stigosmo do primarijusa.

Trajaće još neko vreme ovo naše doba izolacije, nove normalnosti, vebinara i digitalnih platformi, onlajn učionica, ograničavanja kontakata, video-poziva... Ali, ne zaboravite da ako vam ove reči preovlađuju u svakodnevnom govoru, to znači da ste dobro. Sve dok ste negativni nema razloga da ne budete pozitivni. A što se tiče srpskog jezika, jačajte svakodnevno njegov imunitet bibliotečkim jedinicama: knjigu na prazan stomak, knjigu posle ručka, knjigu pred spavanje. I koliko god Andrića, Crnjanskog, Kiša, Pekića, Pavića da ste uzeli, ne brinite. Ne postoji opasnost od predoziranja. Je l’ tako, kolega primarijuse?

Struka i jezički stručnjaci

Kad je posredi medicinska terminologija ili slični nazivi o pojmovima, treba se podsetiti da se terminologija valjano uređuje u saradnji medicinske struke i stručnjaka za srpski jezik, ali tako u praksi najčešće nije, ističe prof. dr Sreto Tanasić.

– Da su naši medicinski stručnjaci na fakultetu imali predmet srpski jezik, oni bi to znali. Takođe, znali bi kako treba da znanja o nekoj pojavi sa stručnog jezika prenesu ostatku sveta jezikom razumljivim za njega. Istina, nešto bi u prenošenju informacija mogli učiniti i novinari koji prate pojedine oblasti – u saradnji s lektorskim službama, da one nisu toliko urušene u novinskim kućama – postavlja „jezičku dijagnozu” naš sagovornik.

On dodaje da se i u ovom slučaju pokazuje opravdanost zalaganja članova odbora da se srpski jezik izučava na svim fakultetima.

Komеntari11
da956
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Џејми Шеј
Maske su se do skoro koristile za miomiris (neki ga zovu smrad) a danas za bezbedno disanje. Ako "turimo na brnjicu" dve maske jos bolje. Tako i sa jezikom - neki uvek znaju bolje a tek kad su Nemci! Oni znaju najbolje sta je u tudjem dvoristu najprofitabilnije pa uvode u novine nove pojmove a deci u Klet skolske knjige.
Nju Jork
"– Један колега, угледни стручњак за терминологије, истиче да је преношење састављеног писања у српски језик – варваризам." - Ja odavno tvrdim da je pisanje New York sastavljeno kao Njujork nepravilno ili - varvarizam!
ponocni "koronavirus kauboj ce naletiti na Garija Kupera
Gospodjo Calija, svi ti strucni medicinski nazivi mogu se i u ozbiljnoj «Politici » napisati tako da ipak prevagne medicinski izraz. Mislim da tu ne bi trebalo insistirati na jezickom cistunstvu. Epedimiologija je medicinski predmet, a epidemijom su zahvaceni ljudi. Sto se mene tice, kad pisem rijec koronavirus - pisem zajedno. Koronavirus opisujem kao «ponocnog i vrlo, vrlo, zlog kauboja». Radi od nas i maltretira nas kako hoce. Ali, nesto mi govori da ce ziher naletiti na - Garija Kupera...
Божа
Мега аналфабетизам је првенствено заступљен у Немачкој, првенствено у вези писања српских имена и презимена.
Славољуб
"Чувајте, чедо моје мило, језик ако земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ-изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град, него најмању и најнезнатнију реч свога језика. Земље и државе не освајају се само мачевима, него и језицима. Знај да те је туђинац онолико освојио и покорио, колико ти је речи поткрао и својих натурио.''
U prolazu
@ Dragomir Olujić Oluja: G. Slavoljub je upotrebio ovaj citat veoma prikladno kontekstu. I kako je napisao g. Branković, to se može primeniti na sve jezike na svetu. Ti jesi krenuo da dokazuješ je u pitanju istorijski falsfikat - nepostojeće, izmišljeno - iako se radi o književnom delu. Verovatno će ti ovo biti šok, ali preko devet desetina književnosti se bavi izmišljenim likovima i događajima. Čak i kada se oslanja na istorijske ličnosti i događaje. Zato se i zove književnost, a ne istorija.
Dragomir Olujić Oluja
G-dine Bankoviću, nisam ja ništa dokazivao, samo sam konstatovao jednu istorijsku činjenicu! G-din Slavoljub je tim citatom hteo nešto (nejasno šta) "dokazati", njemu ste trebali uputiti komentar!
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja