subota, 06.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 29.12.2020. u 15:46 Aleksandra Mijalković
NE SAMO O POSLU: Zoran Stojanović

Gitarom spojio Balkan i Lisabon

Gitarista, koji je u Portugal otišao pre četvrt veka, zbog pandemije se s porodicom vratio u Beograd i mnoge oduševio nastupima s Ivanom Bosiljčićem i Božom Vrećom
Зоран Стојановић (Фотографије Илија Пејоски)

Nedavno su Beograđani na jednom od retkih koncerata ove sezone imali priliku da uživo čuju Zorana Stojanovića, virtuoza klasične gitare i kompozitora međunarodne reputacije. Ove jeseni nastupao je s Ivanom Bosiljčićem i Božom Vrećom. Već dve i po decenije Zoran živi i radi u Portugalu, ali je odlučio da pandemiju prebrodi u domovini, uz porodicu i prijatelje.

– Ljubav prema muzici i životni splet okolnosti su me pre 25 godina odveli u Portugal. Danas mislim da to nije bila puka slučajnost, već otvaranje jednog velikog i značajnog puta, koji me je i u profesionalnom i u privatnom životu značajno uzdigao – kaže Zoran.

Novi dom

U jeku turbulentnih devedesetih, kao mladi umetnik tragao je za novim duhovnim i stvaralačkim prostorima, ne želeći da se omeđi granicama u kojima je odrastao i koje su se, kako primećuje, lagano gubile u žaru ovdašnjih susedskih nesporazuma. Tada je dobio poziv od prijatelja, porodice Vidić, da ih poseti u popularnoj turističkoj regiji Algarve, na jugu Portugala, u gradiću Karvoeiro.

– Tu sam se zaljubio u raskošnu prirodu, horizont Atlantskog okeana i tamošnje ljude. Sve to je ostavilo trajni pečat ne samo na moju duhovnost, već i na moj muzički izražaj. Odlučio sam da mi tamo bude novi dom. U Portugalu sam krenuo od početka, od toga da učim jezik, radio sam u dve muzičke škole, kao i u internacionalnoj školi, gde sam predavao klasičnu gitaru. Upijao sam zvuke i kulturu Iberijskog poluostrva. Veliku podršku tih godina dala mi je i tadašnja životna saputnica, slikarka Jelena Dorosev, s kojom sam zajedno krenuo u portugalsku avanturu – priča naš sagovornik.

 U novoj sredini je otkrio fado, kao čist portugalski muzički izraz. Upoznavao ga je kroz saradnju s jednim od izvornih umetnika i gitarista, Rajmondom Seišašom. On je bio, ističe Zoran, njegov „fado guru”. Onda je usledila i saradnja s Paolom Soarešom, gitaristom i kompozitorom, a uskoro je postao deo prateće grupe portugalske dive svetskog glasa Dulse Ponteš. Danas sarađuje s brojnim portugalskim muzičarima, ali nijednog trenutka nije izgubio kontakt s izvornom muzikom Srbije i Balkana, naprotiv. Tako je došao na ideju da sagradi „muzički most” između dveju kultura.

– Uspeo sam da spojim naše i portugalske umetnike: za sada ih je osmoro, troje muzičara iz Portugala i pet iz Srbije, koji bi izvodili autorske, ali i popularne kompozicije Iberijskog poluostrva i Balkana. Ekipa je već oformljena i uskoro ćemo obelodaniti koja su to imena i kakvi su nam planovi – kaže Zoran.

Pandemija je zaustavila ostvarenje mnogih započetih projekata i planiranih koncerata.

– U prvom talasu smo se ponadali da ćemo premostiti zaustavljanje celog sveta, ali nakon nekoliko meseci želeli smo da budemo bliže roditeljima i familiji. Tako smo u junu spakovali kofere, zaključali vrata našeg portugalskog doma i došli u Srbiju – priča Zoran.

Sa učenicima a današnjim saradnicima Vladimirom Lubardićem levo i Goranom Kovačićem

Njegovim povratkom u domovinu u kratkom roku su se obnovile mnoge veze, privatne i profesionalne.

– Iako nismo prekidali kontakt, obradovalo me je to što sam od prvog dana mogao da razmenim ideje i emocije s mojim učenicima i dragim prijateljima iz sveta muzike. Tako je vrlo brzo usledio i poziv Gorana Kovačića da učestvujem u snimanju spota Jelene Tomašević, a zatim je klupko naglo krenulo da se odmotava. Našao sam se u sjajnoj trojci muzičara, koji su deo projekta Ivana Bosiljčića „Naše veče”, a potom je usledio i nastup s Božom Vrećom kod Zorana Kesića. I neke dugo očekivane prilike da komponujem za drage izvođače upravo se slažu i sprovode u delo – otkriva Zoran, koji je majstor klasične gitare, ali i kompozitor koji se uspešno oprobao u više muzičkih žanrova. Njegov opus obuhvata klasične, ali i popularne kompozicije, fado i, ono što najdraže pominje, muziku za decu.

U ime ljubavi

Priznaje i da je u više navrata planirao nastupe u Srbiji, ali se nekako dešavalo da se oni stalno odlažu za druga vremena, slučajno ili namerno.

– I evo, nekako mi se čini da je upravo ovo moje duže zadržavanje u Srbiji, mada neplanirano, stvorilo uslov da i ovde predstavim svoje možda najznačajnije muzičko-baletsko delo „U ime ljubavi”. Ovaj projekat je spojio tri mlada muzičara: violinistkinju Jelenu Dimitrijević, oboistu Milana Jankovića i pijanistkinju Ružicu Gojković, ali korona je pomerila zakazane termine nastupa – kaže Zoran.

Originalno scensko delo „U ime ljubavi” premijerno je izvedeno u Portugalu 2008. godine. Uz muzički trio nastupali su i dva baletska para, lirska pevačica i narator. U septembru 2010. je deo ovog dela, pod nazivom „Valcer za Stevana”, baletski ansambl „Rivijera” iz Švajcarske izveo na baletskoj gala večeri u Rojal koledžu u Londonu.

Zoran najavljuje da radi i na oživljavanju građe za muzičko-poetski opus koji sprema već desetak godina zajedno s prijateljicom iz detinjstva, pesnikinjom Jelenom Stojsavljević.

Slobodno vreme, priznaje, drugačije provodi u Portugalu i u Srbiji.

– Klima ima veliki uticaj na to da ljudi u Portugalu provode dosta vremena kraj okeana i u prirodi, pa sam i ja stekao tu naviku. Takođe se redovno bavim sportom, jer je za muzičare važno da zbog mnogo sati sedenja tokom snimanja budu u atletskoj formi. Nakon dolaska u Srbiju trudio sam se da tu formu održim. Sportom se najintenzivnije bavim u rodnom Trsteniku, jer tamo mi je najteže da utrošim silne kalorije koje unesem zahvaljujući kuvanju moje majke Mice, koja mi ispunjava sve kulinarske želje. A dobro zna moju slabost prema domaćoj srpskoj kuhinji, mada volim i portugalsku, naročito ribu i plodove mora. Tako pokušava da nadoknadi sve one godine naše razdvojenosti – priznaje Zoran.

More je more, bakalar je bakalar, ali ništa bez maminih pita i sarmi.

Početak u Ćupriji

U Trsteniku nisam imao mogućnosti da nađem učitelja klasične gitare, ali smo sticajem okolnosti u Ćupriji došli do pionira srpske klasične gitare Dragoslava Nikolića, koji je studije završio na akademiji „Santa Čečilija” u Rimu. Počeo sam kod njega da pohađam časove gitare, pri Školi za mlade muzičke talente u Ćupriji. Potom sam krenuo u muzičku školu „Josip Slavenski” u Beogradu, na odseku klasične gitare kod profesora Nade Kondić i Uroša Dojčinovića, potom u muzičku školu „Stevan Mokranjac” u Kraljevu. Po završetku školovanja predavao sam klasičnu gitaru u muzičkoj školi „Josif Marinković” u Beogradu.

Udri brigu na veselje

Zoranova osmogodišnja ćerka Gala obožava muziku. On kaže da je svako ko je vezan za ovu profesiju radostan kad sa svojim detetom može da podeli iskustvo i znanje sticano decenijama. Gala svira violinu od pete godine, ima apsolutni sluh, tečno govori tri jezika, a počinje da se interesuje i za pevanje.

– Nakon dolaska u Srbiju pozvani smo da učestvujemo na dečjem festivalu „Lira” u Užicu. Na tekst mog prijatelja iz Trstenika, dečjeg pisca Miloša Šike Miloševića komponovao sam pesmu „Udri brigu na veselje”, u čiju produkciju su se uključili Vladimir Lubardić i Goran Kovačić. Izbor pevača je spontano pao na Galu i ona se sjajno pokazala i u toj ulozi. Naravno da je Gala inspiracija za moj početak bavljenja muzikom za decu, a rezultat su dva albuma objavljena u Portugalu. Narednih meseci planiram da objavim nove pesme na tekstove naših autora, a na poziv pozorišta u Trsteniku komponovao sam muziku za predstavu „Kako je pobeđen strašni razbojnik Balačko”, čija je premijera bila u oktobru, a do sada je već dobila sedam nagrada – priča Stojanović.

Fado i naši zvuci

Sličnosti između Srbije i Portugala ne nalazim samo na muzičkoj sceni. Obe zemlje imaju približno isti broj stanovnika, Lisabon je po broju stanovnika kao Beograd, a u oba ova grada možete naći i ono što najmanje očekujete, recimo u srpskoj prestonici možete čuti muzičare koji sviraju i pevaju fado, a u portugalskoj dobar duvački orkestar koji do detalja tačno izvodi poznate numere iz filmova Emira Kusturice. Zbog istog temperamenta ljudi i važnosti porodičnih odnosa u obe zemlje muzika je važan segment svakodnevnog života oko koga se naši narodi okupljaju.

Komеntari1
d37c2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragana
Bravo za mog školskog! Želim ti bogat život, kao što je tvoja duša! Svi smo ponosni na tebe!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja