četvrtak, 25.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 16.12.2020. u 11:11

Pet stvari koje treba znati o iRNK vakcini protiv korone

(Фото Бета/АП)

Prva vakcina zasnovana na informacionoj ribonukleinskoj kiselini RNK (iRNK) počela je da se primenjuje posle rekordno brze proizvodnje u cilju okončanja pandemije kovida-19.

Iako ta tehnologija nije nova, to je prvi put da je takva vakcina odobrena za upotrebu, pa i dalje postoji zabrinutost o njenoj bezbednosti. Profesor imunologije na Slobodnom univerzitetu u Briselu Mihael Goldman je u intervjuu za časopis EU za istraživanja i inovacije Horajzon izjavio da su priče da vakcina zasnovana na iRNK menja ljudsku DNK naučno neosnovane i da, iako se do vakcine došlo brže nego inače, nije skraćivan put provere njene bezbednosti.

Goldman, koji je bio prvi izvršni direktor Inicijative za inovativne lekove, partnerstva EU i Evropske farmaceutske industrije, čiji je cilj ubrzanje razvoja i pristupa inovativnim lekovima, naveo je pet stvari koje treba znati o novoj vakcini, prenosi Beta.

Prva stvar koju Goldman ističe je da ta tehnologija nije sasvim nova.

Neke vakcine, kao što su protiv dečije paralize ili većina vakcina protiv gripa, koriste oslabljen virus koji izaziva reakciju imunog sistema. Druge vakcine, kao što je protiv hepatitisa B, sadrže virusni protein na koji organizam reaguje stvarajući antitela.

Vakcina na bazi iRNK sadrži informaciju, odnosno uputstvo za izgradnju virusnog proteina koji organizam sam pravi i time izaziva imunološki odgovor.

Iako je vakcina koju su napravili Fajzer i Biontek prva iRNK vakcina koja je prošla sve faze kliničkog ispitivanja i dobila dozvolu za upotrebu, ta tehnologija se već neko vreme izučava.

Ispitivanja vakcina protiv raka koje koriste istu tehnologiju, sprovode se još od 2011. i profesor Goldman smatra da bi ako postoji problem sa tom tehnologijom, to do sada sigurno video.

(Foto Beta/AP)

Jedna od zabrinutosti koju izaziva vakcina protiv kovida-19 jeste da iRNK vakcina može da izmeni ljudski DNK. Goldman tvrdi da je ta ideja „potpuno pogrešna” i da nema naučnu osnovu.

„Vakcina zasnovana na iRNK neće ući u jedro ćelija, gde se nalazi naš DNK”, kaže Goldman.

Kada ubačena iRNK uđe u ljudski ćeliju brzo se razgrađuje i ostaje u telu samo nekoliko dana. Zbog toga je potrebno primiti dve doze vakcine da bi se razvio najbolji imunološki odgovor.

Goldman zatim ističe da su iRNK vakcine veoma specifične.

Novi koronavirus, sars-kov-2, ima kompleksnu strukturu i različiti delovi virusa aktiviraju imuni sistem da proizvodi različita antitela koja neutrališu virus.

Ako se nevakcinisana osoba zarazi virusom, ona će proizvoditi antitela koja sprečavaju virus da uđe u ljudsku ćeliju. Takođe može da stvara antitela koja nemaju veliki efekat. A u nekim slučajevima osoba može da stvara antitela koja zapravo pomažu virusu da uđe u ćelije.

Vakcine zasnovane na iRNK su mnogo specifičnije. One su napravljene da izazovu imuni odgovor samo na S protein virusa, koji je samo jedna komponenta virusne membrane i omogućava virusu da napadne ljudske ćelije.

Goldman kaže da su dosadašnja istraživanja pokazala da vakcina ne izaziva neželjeni imuni odgovor, ali da je važno osigurati da je imuni odgovor koji izaziva vakcina koncentrisan na S protein virusa.

Četvrta stvar na koju Goldman ukazuje jeste da nije bilo prečica u kliničkim ispitivanjima i odobrenjima vakcine.

Ispitivanja vakcine odvijaju se u fazama, počevši od testiranja na životinjama, dok se na ljudima sprovode tri faze.

U trećoj fazi ispitivanja vakcine Fajzer Biontek je od jula učestvovalo više od 40.000 ljudi. Prema rečima Goldmana, pitanja bezbednosti koja bi uticala na značajan broj vakcina uglavnom se javljaju u roku od dva meseca.

Ipak, kada se vakciniše više miliona ljudi, mogu se javiti veoma retki neželjeni efekti koji se ne mogu predvideti iz kliničkih ispitivanja.

Iako su regulatorne agencije procenjivale podatke iz ispitivanja vakcine brže nego inače, ne čekajući da se celo ispitivanje završi, one nisu suštinski promenile svoja pravila.

„Zaista ne mislim da se išlo prečicama u pogledu bezbednosti”, rekao je Goldman.

(Foto Beta/AP)

Proces se odvijao brže, jer su istraživači već napravili iRNK platformu, način da se virusni iRNK ubaci u telo, za druge vakcine koje se ispituju. Takođe, privatne kompanije i vlade su preuzele rizik i počele proizvodnju vakcina pre nego što su završene prve faze eksperimenata, što znači da su bile spremne da počnu ispitivanja na ljudima čim su dobijeni rezultati.

Goldman na kraju navodi da vakcina delimično radi izazivanjem lokalnih inflamatornih reakcija kako bi aktivirala imuni sistem.

To znači da je normalno za mnoge da osete bol na mestu apliciranja vakcine, a ponekad i groznicu i nelagodnost jedan ili dva dana po vakcinaciji.

Klinička ispitivanja vakcine, koju su napravile farmaceutske kompanije Fajzer i Biontek, i Moderna, pokazuju da je njihova efikasnost najmanje 94 odsto. Prema istraživanju sprovedenom u novembru u 15 zemalja, 54 odsto ljudi je bilo zabrinuto zbog neželjenih efekata vakcine protiv kovida-19.

Prvog dana vakcinacije u Velikoj Britaniji vakcinom Fajzer Biontek, dve osobe sa istorijom značajnih alergija su reagovale na vakcinu, posle čega je britansko regulatorno telo savetovalo da ljudi koji su imali alergijske reakcije na lekove ili hranu, ne bi trebalo da se vakcinišu.

Tokom kliničkih ispitivanja alergijske reakcije su se pojavile kod 0,63 odsto ljudi koji su primili vakcinu, i kod 0,5 odsto ljudi koji su dobili placebo.

„Moja glavna briga je da će ljudi koristiti moguće neželjene efekte kao argument da se ne vakcinišu. Najveći rizik trenutno, posebno za ranjive grupe, jeste ne primiti vakcinu”, kazao je Goldman.

Komеntari7
4ccbd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Александар С.
Чак и да не мења ДНК, како професор тврди, епигенетички утицај вакцине је тотално непознат на дуже стазе. Гени сами по себи нису толико битни све док се не активирају. У овом случају се убризгава ген који се активира без знања о протеину који се с њим ствара и дугорочним ефектима. А на примедбу да би нуспојаве до сада видео, наука не признаје ''анедокталне доказе'' који нису формализовани, тако да сам себи ускаче у уста. Просто речено - није ни гледао, нити има доказа да нема последица.
MMilos MD.
Mišljenje autora da je vakcina iRNK bezbedna, nije dovoljno, potreban je argument. U jedru ćelije nalaze se hromozomi - geni koji daju inforaciju informativnoj - iRNK šta treba sintetisati, to prenosi transportna - tRNK ribozomskoj rRNK, koja je u ribozomoma gde se na osnovu informacije iz iRNK sintetiše potrebna materija. Autor nije rekao kako iRNK preuzima informaciju od virusa. Rekao je da naučnici dugo rade na ovoj metodi da dođu do leka za lečenje raka. Nema informacije da su su uspeli.
DacaZvezdana
Vakcina je jako potrebna, ali ovo je početak i to moramo prihvatiti. Ne zna se reakcija i dužina zaštite, ali zar svaki dan ne umiru od kovida ? Svako ispitivanje je takvo pa i na lekovima. Nešto popravi, a nečemu drugome škodi. Veoma je bitno reći koje bolesti su pod rizikom od ove vakcine, tj. ko se ne sme vakcinisati jer ima druge dijagnoze. Eto za alergije se pokazalo, a za druge bolesti ? Mislim da se zato daje prvo u geronto-domovima i starijima. Čekamo ishod kao zamorci. Srečno nam svima.
Саша
Поштовани. Ако обичне вакцине имају клиничка испитивања од само 10 месеци после чега се "одобравају" онда је то не само скандал него и вредно осуде. Јер после 10 месеци испитивања једино што можете да стварно "исфилтрирате" јесте већина нуспојава али не и оне које се испољавају после можда годину две три. Па једно тело, које је толико компликовано, рецимо тек после 20 година може да испољи рак после удисања врло малих количина азбеста. Не кажем да је исто али немојмо да вређамо разум.
Doctor Mihajlo Milic
Niko ti nemoze teci koliko dugo traje zastitno dejstvo vakcine jer treba proteci duzi vremenski period da bi se to izmerilo. Nemoguce je da se tvrdi da Sputnik V daje dve godine zastite jer vakcina nije bila testiorana duze od 6 meseci. Sto se tice primanja vakcine posle prelezanog kovida to moze samo da poboljsa imunitetski odgovor (obicno treba dve doze vakcine da se stvori pun imunitet) eventualno moze se desiti lokalna inflamacija na mestu inekcije. Vakcinisanje je dobrovoljno!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja