Karcinom prostate se prema broju novoobolelih nalazi na trećem mestu posle raka pluća i debelog creva. Stope obolevanja i umiranja od ove bolesti u Srbiji imaju približne vrednosti kao u drugim zemljama Evrope i u SAD. U mnogim slučajevima, naročito u početku bolesti, pacijent ne mora da ima nikakve simptome. Tada se karcinom razvija u jednom delu prostate i postepeno napreduje i zato je izuzetno važno da se muškarci posle pedesete godine, pa i ranije, makar jednom godišnje jave urologu radi pregleda prostate.
Prema rečima akademika profesora dr Jovana Hadži-Đokića, urologa,
kada karcinom u tkivu prostate raste, on može dati različite simptome. To može biti učestalo i otežano mokrenje, osećaj nelagodnosti u predelu perineuma (međice), a u nekim slučajevima se može javiti i krv u spermi kada se pacijent uplaši i odmah javi lekaru. U ređim slučajevima, može se javiti krv u mokraći. Takođe se, vrlo retko može javiti nemogućnost mokrenja. U slučaju da se karcinom proširi na kosti, može se javiti bol, najčešće u lumbalnom delu kičme ili na drugim mestima.
– Svi muškarci posle pedesete godine treba da se kontrolišu kod urologa zbog bolesti prostate, pogotovo oni koji imaju pozitivnu porodičnu anamnezu, odnosno ako im je neko u porodici (otac, stric, deda) bolovao od karcinoma prostate. Karcinom prostate sporo napreduje za razliku od drugih karcinoma poput tumora pluća, pankreasa… - kaže dr Hadži-Đokić.
Kada se pacijent javi urologu, on ima na raspolaganju čitav niz metoda da bi dokazao o čemu se radi. Urolog ove metode primenjuje određenim redosledom. Prvo se uzimaju biohemijske analize krvi kao i vrlo važan tumorski marker-prostata specifični antigen (PSA). Posle toga se obavezno uradi digito-rektalni pregled prostate, da se vidi da li na prostati postoje mesta tvrđe konzistencije, ili je ona u celini homogena. Pregled ultrazvukom sa linearnom ili rektalnom sondom, daje vrlo važne podatke o stanju prostate. Ako postoji sumnja, da se radi o karcinomu, obavezno se radi biopsija prostate pod kontrolom ultrazvuka, a isečak se šalje na patohistološki pregled. Ako se dobije nalaz karcinoma prostate, obavezno se radi radiografija pluća i scintigrafija koštanog sistema. Od ovih analiza zavisi koje će se lečenje preduzeti.
– Lečenje karcinoma prostate zavisi od stadijuma bolesti koji se određuje napred opisanim pregledima. Ako se radi o bolesti ograničenoj samo na prostatu, onda se može preduzeti operativno lečenje koje je i najbolje. Hirurški se uklanja cela prostata sa svojom kapsulom, semenim kesicama i karličnim limfnim žlezdama. Operacija se može izvesti i laparoskopski ili uz primenu robota. U našoj zemlji se jedino ne radi robotska operacija. Ukoliko pacijenti ne žele da se operišu ili su u poodmaklim godinama života, može se vrlo uspešno primeniti zračna terapija u vidu spoljašnjeg zračenja ili brahiterapije. Ako je karcinom dao metastaze u kosti, onda se primenjuju određeni lekovi koji suprimiraju produkciju testosterona, pa i citostatska terapija koja može biti dosta uspešna – pojašnjava naš sagovornik.
Najjači predisponirajući faktor za razvoj karcinoma prostate su godine života. On se retko javlja kod muškaraca mlađih od 50 godina. Zna se da su androgeni hormoni, odnosno testosteron važan preduslov za rast normalne prostate, kao i za razvoj benigne hiperplazije i karcinoma. Međutim, do sada nije utvrđena jasna direktna korelacija između nivoa testosterona i rizika za nastanak karcinoma prostate. Uloga faktora ishrane u nastanku karcinoma prostate izaziva značajno interesovanje. Naš sagovornik kaže da regioni kao što su SAD, gde se u ishrani najčešće koriste masti i crveno meso imaju veću pojavu karcinoma prostate.
– Tradicionalne dijete u Kini i Japanu, koje se sastoje uglavnom od žutog i zelenog povrća i vegeterijanska ishrana uopšte, povećavaju nivo vitamina A u organizmu. Vitamin A dovodi do povećanja nivoa beta karotena koji deluje zaštitno u odnosu na nastanak karcinoma prostate. Radnici izloženi hemikalijama u industriji gume, tekstila, lekova i hemijskoj industriji imaju povišen rizik za nastanak karcinoma prostate. Postoje podaci koji ukazuju da izloženost hromu, gvožđu, kobaltu i cinku povećava rizik za nastanak karcinoma prostate kod zaposlenih u industriji atomske energije – ističe akademik Hadži-Đokić.
U Srbiji kao i u svetu sprovodi se skrining karcinoma prostate zbog ranijeg otkrivanja i adekvatnog lečenja ovog oboljenja. U toku su istraživanja u predklničkoj fazi, koja se bave upotrebom lekova u prevenciji karcinoma prostate.
– Fizička aktivnost, prestanak pušenja, raznovrsna ishrana bogata voćem i povrćem, smanjen unos masti i crvenog mesa, takođe predstavljaju mere kojima se može smanjiti rizik za nastanak karcinoma prostate – naglašava naš sagovornik čija je knjiga „Odabrana poglavlja iz urologije“ nedavno predstavljena u SANU. Inspiracija za stvaranje ovog dela, kaže on, ima višeznačni karakter, koji je određen ubrzanom dinamikom naučnih i tehničkih inovacija čiji se efekti prepoznaju kroz povećane mogućnosti za dijagnostiku i terapiju uroloških oboljenja.
– Odabrane teme predstavljene u gotovo šezdeset poglavlja, arzvrstane su u devet delova: opšta urologija, bolesti bubrega i uretera, bolesti prostate, karcinom prostate, tumori mokraćne bešike, urinarne derivacije, urinarna inkontinencija, bolesti genitalnih organa i bolesti uretre. U izradi ove knjige učestvovalo je 50 autora iz Srbije i inostranstva – dodaje akademik dr Hadži-Đokić.
