Posle kraćeg i neuspešnog cenkanja sa taksistom na stanici u Jalti, ušli smo u autobus, i posle dva sata stigli u Sevastopolj. Uz Lenjingrad, Staljingrad i Odesu, jedan od prva četiri grada heroja u SSSR-u.
Da istorija nije štedela Sevastopolj svedoče spomenici, biste, spomen-ploče i razna obeležja vezana za rat, kojih ima na svakom koraku.
Na ovom mestu, negde u petom veku pre Hrista, Grci su osnovali grad Hersones, koji je, uprkos brojnim razaranjima, opstao dve hiljade godina.
Turci su krajem 15. veka na Krimu je formirano Krimsko hanstvo, gde su većinom živeli Tatari koji su, kao turski vazali, učestvovali u ratovima protiv ruskih, ukrajinskih i poljskih zemalja.
Ruska vojska, krajem 18. veka zauzima Krim, istiskuju tursku i prave svoju moćnu Crnomorsku flotu. U Sevastopolju je tada počela gradnja luke, vojnih i civilnih objekata. Ukazom Katarine Druge, grad 1784. godine dobija ime Sevastopolj.
Utvrđivanje Rusije na Krimu i izgradnja vojno-pomorske baze naišla je na oštre proteste Turske, koju su podržali Engleska i Francuska. Uprkos tome, grad i luka su se razvijali, širili, industrijalizovali, utvrđivali.
Prva odbrana Sevastopolja dogodila se u Krimskom ratu 1853 – 1855. godine, vođenom između Rusije i Turske.
Sevastopolj je bio bojno polje i i Velikom ratu. Kada je u Rusiji izbila revolucija grad su okupirali Nemci, ali su se brzo povukli kad je revolucija i kod njih buknula. Onda su došli Englezi i Francuzi koji su podržavali borbu protiv boljševika.
Krim je bio jedno od poslednjih uporišta ruskih carskih trupa. Krajem 1920. u grad je ušla Crvena Armija. Mnogo belih je tada pobijeno, zapravo svi koji nisu uspeli da pobegnu.
Do Drugog svetskog rata izrastao je u snažnu vojnu bazu. Nemci su su u junu 1941. godine napali Sevastopolj, ali je taj prvi udar odbijen. Krajem 1941. Nemci počinju opsadu grada koja je trajala 250 dana. U julu 1942. godine nacisti su uspeli da uđu u Sevastopolj.
Crvena armija je u maju 1944. isterala Nemce i ponovo zauzela grad koji se po ko zna koji put dizao iz pepela.
Sevastopolj 1948. godine, u okviru Rusije (kao dela SSSR) dobio je specijalni status, ali je 1954. postao je deo Ukrajine. Zadržao je specijalni status i nije bio deo Autonomne republike Krim.
Kupili smo kartu grada i krenuli da obilazimo grad sa spiskom mesta koja su bila u turističkom vodiču. Došli smo do obale i Spomenika potopljenim brodovima. Na tom mestu su branioci Sevastopolja tokom Krimskog rata 1854-55 potopili brodove kako bi sprečili upad neprijateljskih englesko-francusko-turskih brodova u zaliv, i time slabljenje odbrane grada.
Vratili smo se na Trg Nahimova gde je spomenik admiralu Nahimovu, osnivaču brojnih vojnih institucija i komandantu prve odbrane grada koji je poginuo na bedemima 1855. godine.
Preko puta se nalazi memorijal posvećen herojskoj odbrani Sevastopolja u Drugom svetskom ratu, sa uklesanim imenima poginulih.
Nekoliko stanica trolejbusa od Trga Nahimova nalazi se Panorama odbrane Sevastopolja 1854-1855. godine, u Istorijskom bulevaru. Panorama je podignuta na mestu jednog od utvrđenja koje se zvalo Četvrti bastion.
Tu je i spomen obeležje mladom Lavu Tolstoju koji je baš na tom mestu učestvovao u odbrani Sevastopolja. Panorama je kružnog oblika i u njoj je kružno platno dužine 115 i visine 14 metara na kome je oslikan najvažniji dan odbrane, 6. jun 1855. kada je agresor krenuo u juriš. Svaki deo te panorame ima mnogo detalja i izgleda vrlo verno. Na spoljnom zidu Panorame su biste heroja odbrane.
Uz sam Sevastopolj nalaze se ostaci antičkog grada Hersonesa a među njima i pravoslavni hram Vladimirski sabor, gde je, po predanju, veliki knez Vladimir primio hrišćanstvo 988. godine.
Gradnja hrama završena je oko 1876. godine. Za vreme Drugog svetskog rata srušen je, a obnovljen je i osveštan 2004.
Grci su osnovali Hersones oko 500 godina pre Hrista, a u prvom veku pre nove ere tu su se utvrdili Rimljani. U petom veku grad postaje deo Vizantije. Kijevski knjaz Vladimir zauzima grad 988. godine a vizantijski car Vasilije Drugi to prihvata i daje mu ćerku za ženu. To je i početak hristijanizacije ruskog naroda.
Na povratku iz Hersonesa nismo izašli na vreme iz minibusa, pa smo malo lutali po manje atraktivnim kvartovima Sevastopolja, koji se ne razlikuju od većine ruskih gradova.
Tražili smo neki restoran sa ubeđeni da ćemo pogrešiti šta god da izaberemo. Tako je i bilo. Na obali smo ušli u jedan restoran i ručali neko neukusno jelo.
Objasnili su nam da je taj restoran bio zamišljen da bude deo VIP tribine sa lepim pogledom na zaliv, a izgrađen je po hitnom postupku jedne godine kada je najavljeno da dolazi Brežnjev da posmatra defile brodova. Objekt je, naravno, završen na vreme, ali Brežnjev nije došao.
Milan Markuš, Rusija
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika
