sreda, 27.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 25.11.2020. u 20:01 Boško Jakšić

Bliskoistočni borac za istinu

Pokojni Robert Fisk legenda je kojoj su se gotovo pola veka divile, moguće i zavidele, stotine novinara
Ро­берт Фиск (Фото EPA-EFE/Mick tsikas)

Fisk ne bi toliko dugo čekao da napiše tekst. Neka mi oprosti što tek tri  nedelje po njegovoj smrti želim da podsetim na karijeru jednog briljantnog novinara sa kojim sam imao privilegiju da ponekad sarađujem.

Robert Fisk. Dugogodišnji izveštač londonskog „Tajmsa”, a potom „Indipendenta”, legenda kojoj su se gotovo pola veka divile, moguće i zavidele, stotine novinara koji su se okušavali po Bliskom istoku, najopasnijem i najnepredvidljivijem regionu sveta, novinarskom raju za one sa dovoljno adrenalina ali i znanja da proniknu u tajne levantske politike.

Upoznao sam ga davno u Bejrutu, gde je stigao 1976. i tu proveo najveći deo života, mada je silne nagrade koje je dobijao čuvao u svom irskom domu blizu Dablina. Sreli smo se za šankom čuvenog novinarskog utočišta, hotela „Komodor”, dok je papagaj Koko zasmejavao goste psujući na desetak jezika. Pričao je kako ga je film Alfreda Hičkoka „Strani dopisnik” inspirisao da postane to što jeste.

Bejrut je bio njegova baza iz koje su ga urednici pomerali ka ratištima od Avganistana do Bosne. Imao je briljantan stil iza kojeg je stajalo veliko opšte obrazovanje, ali je ime izradio na hrabrosti da juri za istinom, da događaje propusti kroz sopstvenu moralnu prizmu, često suprotno onome što bi mnogi želeli.

Počeo je karijeru kao izveštač iz Severne Irske u burnim vremenima kad je odbijao da zvanične izveštaje prima zdravo za gotovo. Bliski istok je bio njegova najveća ljubav. Za praćenje sovjetske invazije Avganistana 1979. dobio je laskavu nagradu Međunarodni reporter godine, što je 1994. ponovio za izveštavanje iz Bosne, a godinu dana kasnije iz Alžira.

Bio je među prvima koji su 1982. ušli u bejrutske izbegličke logore Sabra i Šatila posle masakra više od hiljadu ljudi. „Izraelci su posmatrali i ništa nisu učinili”, napisao je u potresnom svedočanstvu, a razumevanjem za patnje Palestinaca decenijama je iritirao zvaničnike u Vašingtonu i Tel Avivu.

Sreli smo se ponovo u Teheranu u vreme Islamske revolucije. Predložio mi je da odemo zajedno do svetog grada Koma kako bi intervjuisao Muhameda Sadeka Halhalija, šiitskog sveštenika poznatog kao „sudija za vešanje”.

Dok je Fisk pažljivo vodio intervju ne bi li hodžatoleslama naveo da ponovi da je „željan egzekucija”, odnekud se pojaviše dvojica holandskih novinara. Fisk im je dozvolio da sednu i uključe svoju „nagru”, magnetofon, ali jedan od njih, onako iznebuha, Halhaliju, koji je dotle mirno prebirao među nožnim prstima, gurnu mikrofon pod nos: „Da li ste i dalje željni vešanja?”

Čovek pod belim turbanom bez reči ustade i napusti prostoriju, a Fisk nije ni pokušavao da zadrži bes: „Ko vas je učio novinarstvu? Znate li vi šta je intervju? Da li imate j...nog pojma o ovim ljudima? Neće se on više vratiti.”

Halhali se nije vratio, a meni je zauvek ostala lekcija da je intervju posebna umetnost novinarstva.

Posle toga sam ga sreo u Amanu, u predvečerje Prvog zalivskog rata. Drugi rat je propratio snažnim kritikama Amerike i Britanije zbog fabrikovanja dokaza za napad na Irak. Poslednji put smo se videli u Kairu u vreme „arapskog proleća” 2011. Tada je već bio ovenčan globalnom slavom posle serije intervjua s Osamom bin Ladenom, negde u gudurama Avganistana 1993, 1996. i 1997. Vođa Al Kaide dobro je znao kome će dati intervju.

„Bili su to potezi čoveka koji je decenije proveo pomažući čitaocima da razumeju svet – i njegove nepravde – koliko god je mogao”, napisao je „Indipendent” u oproštaju od svog najpoznatijeg novinara.

Komеntari7
c080a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tasa
Roberta Fiska srela sam u Dubaiu na promociji njegovih knjiga ‘The Great War for Civilisation’ i ‘Pity the Nation’ o libanskom gradjanskom ratu. Tom prilikom Fisk je odrzao predavanje i odgovarao na pitanja posetioca. Bio je veoma kritican u odnosu na americku politiku, cak je uporedio sa rimskom imperijom. Posle predavanja, potpisivao se na knjige, koje smo kupili. Kada je cuo moje ime znao je odakle dolazim i na srpskom napisao posvetu ‘Svi amerikanski novinari su ovce”.
Vladislav Marjanovic
Fisk je recito ukazao na negativne efekte agresivnog intervjuisanja. Na zalost, jos uvek isuvise novinara primenjuje taj metod zaostao iz Herstove skole. Jos gore je kada novinari pretvore intervju u polemiku. Tada uvek dolazi do kurcslusa izmedju njih i ispitanika. Uce li novinari metode intervjuisanja? Uce li o tome da je potrebno postovati licnost ispitanika da bi mogli da od njega dobiju potreban indikativan odgovor? Ili sena fakultetima za novinarstvo uce samo teorije i apstrakcije?
Jovan Masic
Fiskov komentar o ratu u BiH je bio,na pocetku,prilicno negativan po Srbe a kasnije je bio mnogo uravnotezeniji,narocito prema Kosmet-u. Imao sam privilegiju da pocetkom 2000-ih , u Londonu, slusam njegovo predavanje gde je zasenio sve tadasnje "zvezde" politickog novinarstva tog vremena.Impresivna karijera i,nazalost,nedovoljno dug zivotni vek...
Dušan
Njegove tekstove iz Independeta o Bliskom istoku mogu da preopručim, ukoliko želiti shvatiti šta se tamo dešava, mada su bezopasni za politku njegove i američke Vlade. A u starim tekstovima o ratu u BiH je jasno pokazao koje mišljenje ima o nama i svrstao se na jednu stranu. Tu sliku o Srbima često provlači i u svojim tekstovima o Bliskom istoku. Stoga, mislim da je ova Fiskova apologija u Politici, bez objašnjenja njegovih stavova o nama, sramotna. Hvala unaprijed na objavi komentara.
Бранислав Станојловић
Какав "Индепендент" (Независан), какви бакрачи? Гардиан (Борба) број 2!
Dan Dusan Milicevic
Kakav je bio njegov stav o bombardovanj Srbije?
Zoran UK
Iimao je po koju dobru rec za Srbe medjutim to nije proizilazilo iz poznavanja istorije ili Balkana vec je kao Irac poreklom uvek tezio da ima suprotan stav od Britanske vlade - po bilo kom osnovu. Medjutim generalno Irci su nas pak tada poistovecivalji sa Britancima koji su bili njihovi opresori a sebe poistovecivali sa Albancima. Irci su najmnogobrojnija etnicka grupa u Britaniji i vrlo uticajni politici i listom bili protiv nas -tipican je bio poslanik Denis Meksejn Irac rodjen u Britaniji.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja