ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 09.11.2020. u 22:00 Jelena Čalija
INTERVJU: NIKOLAJ MUHIN, akademski slikar i ikonopisac

Mozaik u hramu je projekat do sada neviđen u crkvenoj umetnosti

Nikada ranije nisam, niti je iko pre mene, rešavao zadatke tako velikih razmera kao što su oni u Hramu Svetog Save, a skoro 15.000 kvadratnih metara skica koje sam nacrtao i kartoni u boji u punoj veličini – naravno da su me promenili
(Фото лична архива)

Pred vernicima je prvi put zasijao u punom sjaju na praznik Svete Petke, pa iako se u Hramu Svetog Save na Vračaru i oko njega još uvek izvode radovi, mozaik prestoničke svetinje je gotov, a u njegovu lepotu mogli su se nedavno uveriti svi oni koji su posetili hram. Radovima na unutrašnjem uređenju rukovodio je ruski akademski slikar i ikonopisac Nikolaj Muhin, kojeg smatraju najvećim živim ruskim religioznim umetnikom. Njegovo rešenje unutrašnjeg uređenja hrama pobedilo je na Sveruskom konkursu 2014. Šest godina kasnije njegove skice su postale stvarnost beogradske svetinje.

– Prve utiske o mozaiku čuo sam od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i patrijarha Irineja 22. oktobra, na dan uklanjanja skele. „Nemam reči”, rekao je oduševljeno patrijarh srpski, a njegove reči ponovio je i predsednik. Nešto kasnije, vaš predsednik je rekao da je Hram Svetog Save najlepši hram, da je svojom lepotom nadmašio veliku Svetu Sofiju Carigradsku. Naravno da me je ova reakcija naručilaca na moj rad ohrabrila. Ono što sam čuo od svojih kolega i srpskih stručnjaka koji rade u hramu bilo je približno u istom tonu. Zahvaljivali su nam što smo to završili za tako kratko vreme – kaže u intervjuu za „Politiku” Nikolaj Muhin.

Muhina smatraju najvećim živim ruskim religioznim umetnikom (Fotografije lična arhiva)

U razgovoru za „Politiku” pre četiri godine govorili ste da će ovo biti preobraženje hrama, a ne samo dekorisanje. Hram se jeste preobrazio na najlepši način, a da li ste i vi, nekim delom, doživeli preobraženje kao umetnik radeći na ovom jedinstvenom mozaiku?

Da li sam se promenio kao umetnik, o tome uvek odlučuje javnost, u ovom slučaju vernici koji su došli u hram. Njihova reakcija je glavna stvar za koju umetnik radi. Umetnički enterijer Crkve Svetog Save (mozaici, ikonostasi, podovi, polijeleji, časne trpeze itd.) jedinstveni je projekat kakav nikada do sada nije viđen u istoriji crkvene umetnosti. Istovremeno su rešeni svi zadaci na unutrašnjem uređenju hrama. Čak je i Sveta Sofija Carigradska formirana više od jednog veka. Sve ovo – uspostavljanje odnosa između kamena, metala, mozaika – naravno, zahtevalo je maksimalno koncentrisanje znanja i napora. Nikada ranije nisam (niti je iko pre mene) rešavao zadatke tako velikih razmera. Shvatajući to, zahtevao sam od svojih umetnika maksimalnu posvećenost i svest o tome gde se mozaik postavlja. Skoro 15.000 kvadratnih metara skica koje sam nacrtao i kartoni u boji u punoj veličini – naravno da su me promenili... Nisam verovao da mogu sve to stići da uradim. Ali nekim čudom sve je nacrtano i sada znam kako ljudi reaguju na moj trud. Ovo je nesumnjivo glavna stvar umetnika. Ljudi su dobro prihvatili hram.

Koji su bili najveći izazovi prilikom rada na mozaiku?

Neobično je što nikakvih velikih problema nije bilo. Sada postoji jedan – kovid 19 – koji je usporio završetak jednog dela radova, ali ako Bog da, ono što sada nismo stigli da uradimo, završićemo početkom naredne godine. Moramo biti svesni činjenice da ni srpski ni ruski stručnjaci, uprkos svim poteškoćama, nisu obustavljali posao koji im je poveren. Ovaj dobro koordinisani rad omogućio nam je da postignemo tako dobar rezultat. Sada sa sigurnošću možemo reći da je Hram Svetog Save ukrašen i da je doživeo preobražaj zalaganjem srpskih i ruskih majstora.

Možete li nam opisati kako je izgledao rad u vašem ateljeu u Moskvi, a kako na skelama u Hramu Svetog Save u Beogradu?

Na ovo pitanje praktično se može odgovoriti jednom rečju – napregnuto. Podsetio bih da je oko 300 umetnika sastavljalo mozaike u Moskvi, a još 260 ljudi bilo je angažovano da bi tih 300 umetnika na vreme dobilo staklo u boji i druge materijale za izradu mozaika. Procenjuje se da je u Hramu Svetog Save postavljeno oko 300 tona mozaika. U hramu je zalepljeno oko 50 miliona komada kamenčića u boji – kockica, kako ih vi nazivate. Ova jednostavna statistika govori sama za sebe. S moje strane trebalo je da na vreme nacrtam teme i da ih prenesem na obojene kartone u prirodnoj veličini. Na primer, lik Spasitelja u oltaru velik je četiri metra, a raspon njegovih ruku 17 metara i 35 centimetara. Sve to je trebalo na vreme iscrtati i predati umetnicima izvođačima mozaika. Takođe je bilo važno pratiti ispravnost palete boja mozaika i ispravnost crteža, ponešto se moralo korigovati. Želeo bih da izrazim zahvalnost kolegama koje su me podnosile sa svim primedbama koje sam sve vreme davao. Sada su svi ponosni što su učestvovali u tako velikom projektu. Nemoguće je ne pomenuti tim montažera i umetnika koji su neposredno montirali mozaik u hramu. Njihov posao je bio najodgovorniji deo projekta.

Ko vam je bio podrška tokom rada na mozaiku?

Nadam se Gospod Bog... Ako ćemo konkretnije, podrška dva predsednika: Srbije – Aleksandra Vučića i Rusije – Vladimira Putina, i blagoslov dvojice patrijaraha: ruskog – Njegove svetosti patrijarha Kirila i srpskog – Njegove svetosti patrijarha Irineja i njihovih službi, osećala se sve vreme trajanja radova na ovom projektu.

Svaki projekat čine konkretni ljudi. Želim da podvučem važnu ulogu koju su u realizaciji ovog projekta imali ljudi, bez kojih ovaj projekat ne bi bio moguć. Sa strane srpske crkve to je vladika Stefan, koji je strpljivo i smireno rešavao teške probleme koordinacije ruskih i srpskih stručnjaka, njegov blagoslov i naklonost, njegova želja da pomogne uvek su nam bili i ostali podrška. Od strane vlade i rukovodstva Srbije, projekat je nadgledao gospodin Nikola Selaković, čovek velike erudicije, koji je pomogao nama Rusima da naučimo više o istoriji Srbije i koji je dao niz zanimljivih ideja za ikonografiju hrama. Blagoslovom patrijarha srpskog Irineja sa strane srpske crkve, rukovodilac projekta je gospodin Dejan (Pavle) Nakić, sekretar patrijarha. Energija ovog čoveka pomogla je 2018. godine da se nastave radovi na unutrašnjem uređenju hrama, koji su u to vreme bili obustavljeni.

Ne bih mogao da realizujem tako veliki projekat da iza sebe nisam osećao podršku predsednika Ruske akademije umetnosti Zuraba Ceretelija i svih službi RAU. Takve radionice mozaika ima samo Ruska akademija umetnosti, gde su stvoreni svi potrebni uslovi za rad umetnika na mozaicima. Ovaj težak zadatak rešila je žena, rukovodilac projekta, akademik RAU Manana Popova, koja je od običnih prostorija napravila trenutno najbolje radionice mozaika na svetu.

Svaki hram je scenario živopisa. U Hramu Svetog Save scenario je sastavila izvanredna naučnica Ruske akademije umetnosti, doktor istorije umetnosti Irina Buseva Davidova.

Ne mogu da ne istaknem podršku i razumevanje ambasade Rusije u Beogradu, kao ni ambasade Srbije u Moskvi, koje su pomogle u prevozu mozaika iz Moskve za Beograd: ukupno 30 vagona mozaika i materijala potrebnih za njegovu montažu. Zahvaljujući zaposlenima i rukovodstvu „Rossotrudničestva” i njihovom predstavniku u Beogradu, Ruskom domu, koji su koordinisali saradnju ruskih i srpskih stručnjaka.

Više puta je rečeno da će hram biti simbol čvrstih bratskih veza između Srba i Rusa. Da li vas je Hram Svetog Save još više približio Srbima?

Prvi put sam u Beograd došao 1994. godine. Bio sam kada su dvojica patrijaraha, ruski i srpski, sada pokojni patrijarh Aleksije Drugi i patrijarh Pavle, služili u Hramu Svetog Save. Tada je službi prisustvovalo oko 10.000 ljudi, bilo je i Rusa i Srba. Bio je to važan događaj u mojoj biografiji. Moj prijatelj, takođe pokojni Milun Radenković, koji je stajao pored mene u hramu, rekao je u šali: „Ti ćeš raditi mozaik za ovaj hram.” Nasmešio sam se i na trenutak pomislio kako to nikako nije moguće. Kasnije, od 2001. godine, imao sam priliku da ukrasim četiri srpska hrama i slikam ikone za jedan od njih. Ispostavlja se da je moj put do Hrama Svetog Save dug već 26 godina... Za to vreme je broj prijatelja, poznanika i ljudi koji me pozdravljaju kada dođem u Beograd postao mnogo veći od onog u Moskvi. Za mene je svako putovanje za Beograd praznik, zaista volim toplo srpsko gostoprimstvo i srdačne ljude koji rado razgovaraju sa mnom. O takvom odnosu može se samo sanjati. U ovom slučaju, moji snovi su apsolutno postali stvarnost.

Komеntari4
13d1e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Danilo Paunovic
Gospodine Muhin, HVALA Vam na predivnim freskama i zelim Vam svu SRECU u zivotu i daljem radu!!! Rusi i mi smo bili, jesmo i bicemo BRACA dogod postojimo!!!
Душан
Заиста је више него импресивно како је и на који начин Мухин осликао храм Светог Саве на Врчару. Без икакве сумње, уклесао је себи вечност у храму, баш као и сви људи, знани и незнани који су допринели да се светосоваски храм заврши. Слава им.
Talicni Opanak
Najlepse i najvece hvala velikom coveku i umetniku g-dinu Muhinu.
Марко Латиновић
Не постоји вјеродостојнији материјални доказ о духовном сродству руског и српског народа од Храма Св. Саве у Београду. Можда је у нашој бурној историји било повремених политичких облака између Русије и Србије, али то се никада није рефлектовало у православној души та два народа. Штета је што су многи Срби следећи слијепо Запад пресјекли историјске културне везе између Руса и Срба, што смо запустили ћирилицу, учење руског језика и школовање даровитих српских студената у Русији. Биће ваљада боље.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja