četvrtak, 25.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 10.11.2020. u 18:00 Darko Tanasković

Promisleni susret na rastanku

Насловна страна „Политике” од 1. новембра 2020.

Mnoge „Politikine” naslovne strane, izveštavajući o velikim i prelomnim događajima istorije, ušle su u istoriju. Setimo se samo dramatičnog patriotskog pokliča „Iz boja u boj” (16. avgusta 1914), a četiri teška ratna leta kasnije „Srbija je pobedila” (6. septembra 1918). Nakon tri decenije, „Poginuo je kralj Aleksandar Prvi (10. oktobra 1934), pa zatim „Kapitulacija Japana” (3. septembra 1945), na kraju Drugog svetskog rata, da bi 30. juna 1948. prvu stranicu najstarijeg dnevnog lista na Balkanu prekrio odgovor KPJ na Rezoluciju Informbiroa... I tako dalje, nastavljalo se svedočenje naslovnica „Politike”, od kojih bi se mogla sačiniti jedna rečita i upečatljiva izložba, istovremeno efektan istorijski podsetnik i, samim tim, poučnik, pogotovo mlađem naraštaju koji se duhom i elektronskim instrumentima novih vremena sve brže odvikava od čitanja i ulazi u predele prevlasti slike i signalne, lapidarno svedene komunikacije. U nedelju, 1. novembra, na kioscima i na njenom portalu osvanula je još jedna „Politikina” naslovna stranica koja će se uvrstiti među izuzetne iskorake i neizbrisive belege u novinarskoj misiji ovog uglednog lista koji je, kroz sve uzlete i povremene padove, uspevao da opravda ulogu prvog referentnog dnevnog lista na srpskom jeziku.

Promisao je hteo da se na naslovnoj strani „Politike” prvog dana ovoga novembra sretnu, licem u lice, dvojica hrišćanskih arhipastira, poglavar Katoličke crkve, papa Franja, koji je, povodom stogodišnjice diplomatskih odnosa Srbije i Svete Stolice, „Politikinim” novinarima Željku Šajnu i Žarku Rakiću dao intervju bez presedana, i mitropolit Srpske pravoslavne crkve, tek upokojeni Amfilohije (Radović), dugogodišnji čelnik Mitropolije crnogorsko-primorske. Takvog ekumenskog susreta na naslovnici jednog dnevnog lista verovatno nikada nije bilo i teško da će ikada više biti! Simbolika njegova je jaka, ali mu značaj nadilazi svaku posredovanu simboličnost i izranja iz najdubljih tokova i poruka življenja i svedočenja Hristovog nauka u epohi koja mu nije nimalo naklonjena i u kojoj se čovečanstvo velikim delom udaljilo čak i od onih vrednosti koje ne pripadaju samo religijski sakralizovanom, već i prirodnom moralu, onoj etici koja je stvorila i od pamtiveka održavala ljudske zajednice. Tako su se, eto, u „Politici” poslednji put sreli, i zauvek zemno rastali, papa Franja i mitropolit Amfilohije, duhovnici koji su se poznavali i iskreno uzajamno uvažavali. Kao episkop-administrator Eparhije buenosaireske i južno-centralnoameričke SPC, mitropolit Amfilohije je 2007. i 2013. posetio Argentinu, predstavljao je patrijarha Irineja i SPC na ustoličenju nadbiskupa Bergolja na Katedri Svetog Patra, a sretao se njim i tokom rada mešovite pravoslavno-katoličke komisije za preispitivanje uloge zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata (2016).  Obojica su bili ljudi i episkopi nepokolebljivo posvećeni dijalogu. Papin intervju je u „Politici” primišljeno naslovljen  porukom da se „sukobi ne rešavaju zaboravom, već dijalogom”, dok je odlazak mitropolita Amfilohija propraćen neopozivo snažnim zaglavljem „Podgorica na kolenima dočekala kovčeg”, što je ishodno u punom sazvučju sa papinim rečima.

Spontano padanje na kolena pred neumrlim pokojnikom dokazuje da narod, uprkos svim nepravičnim i nerazumnim optužbama protivnika dijaloga, nepogrešivo oseća i poštovanjem nagrađuje neimare međuhrišćanskog i međuljudskog zbližavanja. Sreli su se, eto, i zauvek rastali na naslovnoj strani „Politike” jedan izuzetni rimski papa i jedan podjednako izuzetni  pravoslavni mitropolit... Istinska braća u Hristu.

I da, kojim srećnim slučajem, naslovna strana „Politike" nije ponela likove obojice istaknutih arhipastira, već samo fotografiju pape Franje, ona bi se opet morala smatrati istorijskom.  Zna se da pape nikoga ne zovu u posetu i ne daju intervjue, sem nekom posebno poverljivom posleniku sedme sile, kao što je, recimo, Benedikt Šesnaesti nemačkom novinaru Peteru Zevaldu autobiografski poverio istine svoga života, iz čega je nastala čitava razgovorna knjiga. A papa Franja je „Politici” dao pravi, aktuelni, gotovo programski novinski intervju i uputio opšti poziv na dijalog, u svetu i u vremenu duboke krize sposobnosti da se razgovara, razume Drugi i, ako je sreće, sporazumeva s Njim. Odabrao je baš srpsku i beogradsku „Politiku” da se obrati svetu, što intervjuu pribavlja poseban, mnogostruki značaj i on je, jamačno, već preveden ili se prevodi na španski, engleski, francuski, ruski i druge jezike, a svetske agencije ga preuzimaju i u celini ili delimično prenose. Zvezdani trenutak „Politike”! Sve što je papa u ovom razgovoru sa novinarima „Politike” poručio čovečanstvu odnosi se, naravno, i na Srbiju, jer je upućeno celom svetu, ali u njemu nema pominjanja tzv. lokalnih tema, kako bi se moglo očekivati i što bi nesumnjivo privuklo veću pažnju ovdašnje i regionalne javnosti. Lekcija je to, pored ostalog, onima u srpskoj sredini i naročito mnogima u neposrednom zapadnom katoličkom susedstvu, koji ne shvataju da je papa Franja ne samo katolik, već i hrišćanin i da mu ovdašnja sporenja i ostrašćenosti, iako zna za njih, nisu pastirski, a ni politički prioritet. Papa Franja je verski poglavar i državnik čija se reč u svetu sluša, iako se različito, pa i sasvim oprečno razume i tumači. Uglavnom se ideološki raspravlja o njegovim navodnim „skrivenim namerama” iza reči, a mnogo manje pažnje posvećuje onome što govori. I to je legitimno i, možda, opravdano.  Međutim, bilo bi za promenu korisno pažljivo saslušati šta ovaj nesvakidašnji papa ima da kaže o velikim temama savremenosti i svevremenosti, pa ga, ako treba, i argumentovano osporiti. Sadržajan intervju u „Politici” za to je odlična prilika.
Bivši ambasador u Vatikanu

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari5
4ac96
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Luis
Lijepo je govoriti o dijalogu, razumjeanju, poštovanju drugih vjera i sl. No što ćemo sa stavom drugih konfesija o Amfilohiju?
milenko popić- etnoseljak
Позванијег од др Танасковића за ,евентуално, аргументовано оспоравање, изузимајући Цркву,тешко да има. Са извјесном резервом/јер нисам упућен у начин обраћања Свете столице/, уочио сам да се већина изнијетих ставова позива на енциклике. Укључујући и ону "Fratelli tutti",објављену након посјете Лампедузи, поводом утопљених миграната.Извор сваког духовног става, па и међубратске емпатије није у енциклици већ у позивању на свете књиге. Она је њихова интерпретација или, овдје, апел.
Укратко...
Хвала на дивном чланку. Уз све квалитете, поседује и највећи, на корист је свима.
Jarilo
Gde ga mozemo naci? Ako se ne varam, receno je da ce ga biti samo u stampanom izdanju lista.
Draskone
Ne pamtomo ovako "neobičnog" i produhovljenog papu. Decenijama su pravoslavci iznalazili razloge za nekomuniciranje sa poglavarom iz Vatikana i moram priznati često i sa razlogom. Ali papa Franja je vrhunski Hristov sledbenik, koji je rad da zbliži sve hrišćane. Ako naša pravoslavna crkva shvati da se takav papa čeka decenijama biće dobro. Vatikan ne priznaje Kosovo. Njegova politička moć je velika. Razumnim obraćanjem pape, cela Latinska Amerika će otpriznati Kosovo. Ali treba to preopznati.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja