utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 02.11.2020. u 16:32

Ruženje srpskog jezika i zbunjivanje naroda

(Фото Пиксабеј)

Novokomponovani stručnjaci, koji su se samo na njima znan način dokopali značajnih i važnih mesta, kad iznose nekakav predlog ili ga obrazlažu, kako bi sebe predstavili kao izuzetne i nezamenljive, uobičajili su da ubacuju neke nove reči koje smatraju modernim i ubeđeni su da one najslikovitije iskazuju njihovu misao. Pa još ako te reči potiču iz stranog jezika – to je vrhunac otmenosti i inteligencije. Iako te reči imaju drugačije značenje od onoga što su hteli da kažu i mada sa logikom i duhom srpskog jezika nemaju skoro ništa zajedničko, to ih uopšte ne dotiče. U stvari, oni njima maskiraju ono što obrazlažu i pokušavaju da odvrate pažnju od samog predloga. Jer, ako nisi u stanju da razumeš „šta je pisac hteo da kaže”, onda ni predlog nemoj da analiziraš.

Kao ilustracija za pomenuto može poslužiti tekst „Za 90 minuta 20 zadataka” Milenije Simić Miladinović („Politika”, 26. oktobar 2020) gde se imenica pilot pojavljuje dva puta, imenica pilotiranje 11 puta, a glagol pilotirati pet puta i sve to na pola novinske stranice. Ako ste pomislili da se tekst odnosi na neki događaj iz vazduhoplovstva – prevarili ste se. Nećete verovati, reč je o probi polaganja državne mature koju Ministarstvo prosvete uvodi kao obavezan završni ispit za sve srednje škole. Za nas proste i neuke, a ja bih rekao za one koji još cene svoj srpski jezik, samo na jednom mestu u zagradama stoji: Prvo pilotiranje (pretproba), a Drugo pilotiranje (proba). Znači, tamo gde treba da kažemo proba, ako želimo da budemo na nivou, treba da upotrebimo konstrukciju drugo pilotiranje. Pošto smo to shvatili, bilo bi korisno da nam autorka članka objasni da kad učenik aterira dok pilotira državnom maturom da li to znači da je položio maturu ili da je pao na maturi?

U Rečniku srpskog jezika Matice srpske, istina ranije izdanje (2011) stoji:

– pilotaža, - ž. fr. upravljanje avionom, brodom, pilotiranje

– pilotirati, -otiram nesvr. upravljati avionom, brodom

Mogu samo da kažem da se ovako ne neguje srpski jezik.
Petar Ž. Terzić,
Kraljevo

Komеntari23
996f1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Д. М. Сибниачнин
Први проблем језика је у САНУ, Институту за српски ејзик и у Одбору за стандардизацију српскго језика. Српски језик је једини на свету у коме је саачињен стандард тако што је језик Срба разбијен у осам колона. Четири колоне нису скривили само српски лингвисти, али за друге четири колоне нема ко други да је крив до српски стручањци за језик у институцијама. Само су српски лингвсити нормом разбили свој народ на екавски, ијекавски, на латиничко (хрватско) писмо и на ћириличко (српског) писмо. Крај!
Davor
Na fejsbuku je aktuelna rasprava o tome da li reči "kultura" i "kulturologija" imaju isto značenje a sve zbog toga što neki ljudi (sa novijim rečnicima pretpostavljam) nalaze da je to tako objašnjeno u rečnicima i da mogu oba termina da se koriste za oba značenja. Ista stvar je sa "dramom" i "dramaturgijom". Što je, priznaćete, poražavajuće. I to rade naši istaknuti glumci iz inata samo zato što su prozvani jer nisu odreagovali na urušavanje kulture za koje je odgovorna vlast. #bardovi
kondor
Господине Петре, кога брига за српски језик? Где је ту Академија наука? Зашто је реч образовање замењена са "едукацијом"? Зашто је - после - замењено хрватском речи - након? Зашто нас језикословци уче да треба да говоримо - НА тему, када је то против логике! Ваљда седимао НА столици и причамо О теми, а НЕ НА тему. Ми имамо "стручњаке" за језик у Србији чији матерњи језик није српски. Но, кога то брига када брига о језику не доноси профит, а ни славу - напротив! Аутошовинисти кажу - националисти
Davor
Problem je upravo u nacionalistima koji pokušavaju da naprave novi jezik pa sve sličnosti sa Hrvatskim zamenjuju nebulozama. Isto se dešava i u Hrvatskoj. Primera je pregršt. I to ponajviše rade naši istaknuti (uglavnom mlađi) glumci, ali jednako je strašno i naglašavanje reči na RTS-u na primer. Dakle, ne ispravno je reći sledeće: - Spa"S"avati umesto Spa"Š"avati. (jednačenje sugl. po zvučnost) - "Jer" gde treba "je l'" što je skraćeno od "je li" - A"U"stralija umesto Austr"A"lija - itd.
Niko
Већ преко 50 година сам ван Србије. Да незнам енглески не бих разумео данашњи "Српски језик"
Galla
NE znam!
Петко Ковачевић
Ukoliko neko od nadleznih prati ove komentare, krajnje je vreme pokrenuti opstu akciju za ocuvanje srpskog jezika, slicno kako to rade Hrvati. U koriscenju tudjica prednjace javna sredstva informisanja. Tako, vec par godina nisam cuo nasu rec za stranu rec "edukacija", ma da u mnogim slucajevima bi bila mnogo pogodnija odgovarajuca nasa rec. Od pocetka "borbe sa koronom" , samo je u uporebi rec distanca. Pomenuti mediji, uporno ne prihvataju Vukovu azbuku i sl....
Миша С. Томовић
Петко, написали сте одличан текест али на латиници. Претпостављам да вам је познато да сваки савремени компјутер подржава српску ћирилицу и није проблем што ми је тастатура на латиници, ја на њој куцам ћирилицу. Латиница може служити само у Хрватској а сваки познати језик има своју транскрипцију и ту латиница, сама по себи, не помаже. Поздрав!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja