Novokomponovani stručnjaci, koji su se samo na njima znan način dokopali značajnih i važnih mesta, kad iznose nekakav predlog ili ga obrazlažu, kako bi sebe predstavili kao izuzetne i nezamenljive, uobičajili su da ubacuju neke nove reči koje smatraju modernim i ubeđeni su da one najslikovitije iskazuju njihovu misao. Pa još ako te reči potiču iz stranog jezika – to je vrhunac otmenosti i inteligencije. Iako te reči imaju drugačije značenje od onoga što su hteli da kažu i mada sa logikom i duhom srpskog jezika nemaju skoro ništa zajedničko, to ih uopšte ne dotiče. U stvari, oni njima maskiraju ono što obrazlažu i pokušavaju da odvrate pažnju od samog predloga. Jer, ako nisi u stanju da razumeš „šta je pisac hteo da kaže”, onda ni predlog nemoj da analiziraš.
Kao ilustracija za pomenuto može poslužiti tekst „Za 90 minuta 20 zadataka” Milenije Simić Miladinović („Politika”, 26. oktobar 2020) gde se imenica pilot pojavljuje dva puta, imenica pilotiranje 11 puta, a glagol pilotirati pet puta i sve to na pola novinske stranice. Ako ste pomislili da se tekst odnosi na neki događaj iz vazduhoplovstva – prevarili ste se. Nećete verovati, reč je o probi polaganja državne mature koju Ministarstvo prosvete uvodi kao obavezan završni ispit za sve srednje škole. Za nas proste i neuke, a ja bih rekao za one koji još cene svoj srpski jezik, samo na jednom mestu u zagradama stoji: Prvo pilotiranje (pretproba), a Drugo pilotiranje (proba). Znači, tamo gde treba da kažemo proba, ako želimo da budemo na nivou, treba da upotrebimo konstrukciju drugo pilotiranje. Pošto smo to shvatili, bilo bi korisno da nam autorka članka objasni da kad učenik aterira dok pilotira državnom maturom da li to znači da je položio maturu ili da je pao na maturi?
U Rečniku srpskog jezika Matice srpske, istina ranije izdanje (2011) stoji:
– pilotaža, - ž. fr. upravljanje avionom, brodom, pilotiranje
– pilotirati, -otiram nesvr. upravljati avionom, brodom
Mogu samo da kažem da se ovako ne neguje srpski jezik.
Petar Ž. Terzić,
Kraljevo
