četvrtak, 21.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 01.11.2020. u 11:35 Goran Antonić
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Sto rubalja za baćušku

Kad se liturgija završila pojavila se žena sa tortom i buketom cveća. Svešteniku koji je vodio liturgiju bio rođendan. Poklon mu je uručen a usledio je “produžetak” liturgije, svi su pevali molitvene pesme i molili se za svog sveštenika
Златне купове руске цркве (Фото Пиксабеј)

Tokom boravka u Rusiji, nedeljom sam odlazio u crkvu na liturgiju. Naravno ne uvek već onda kad mi to poslovne obaveze dozvole. Za razliku od Srbije liturgija je na ruskom jeziku i to je najveća razlika. Sve ostalo je uglavnom isto.

Crkve ipak izgledaju drugačije. Za razliku od naših crkava koje su uglavnom izgrađene u vizantijskom ili srpsko-vizantijskom stilu u Rusiji dominira ruski stil. Karakteriše ga više kupola, četiri, pet ili više, i one su često upadljivih boja. Inače, omiljena boja im je zlatna.

Crkve su obično dvodomne, (dvoetažne). Donji dom je obično u kripti crkve.

Liturgije se obavljaju nekad u donjem a nekad u gornjem domu.

Hram u Ufi (Foto Vikipedija)

Jedne nedelje prilikom boravka na liturgiji, jedna žena je prolazila pored nas govoreći 100 rubalja za baćušku. Nisam najbolje razumeo, ali pošto su ostali davali novac dao sam i ja.

Kad se liturgija završila, pojavila se ta ista ista žena sa tortom i buketom cveća. Ispostavilo se da je svešteniku (baćuški) koji je vodio liturgiju bio rođendan. Ta žena mu je uručila poklon i onda se dogodilo nešto što bi moglo da se nazove produžetkom liturgije.

Bila je molitva za “baćušku”, svi su bili radosni, pevali su molitvene pesme i molili se za svog sveštenika.

Meni je to izgledalo neuobičajeno i iskren da budem nije mi se dopalo. Imao sam utisak kao da se crkva koristi za proslavu rođendana što joj svakako nije namena.

Setio sam se i jednog seoskog sveštenika iz Srbije koji je čak tvrdio da je proslava rođendana greh. Naravno to mi se još manje dopadalo i iako ne poznajem ni teologiju ni crkvena pravila ne vidim ništa loše ako se neko priseća dana kad se rodio ili ako na taj dan ugosti svoje prijatelje.

Da sam bio u pravu potvrđuje i činjenica da je dotični sveštenik ipak počeo da obeležava rođendane svoje dece.

Razgovarajući sa kolegama u firmi o događaju u crkvi jedan Rus mi je ispričao interesantnu priču o jednom događaju u lokalnoj crkvi.

Krajem 18. veka u jednoj crkvi u Ufi desilo se nešto neuobičajeno. Po običaju tog vremena tela preminulih donosili su u crkvu da prenoće do dana sahrane. Tako su telo starije žene u kovčegu dovezli u crkvu pred večernju službu. Posle večernjeg bogosluženja sveštenik je otišao kući, a telo je ostalo pod nadzorom stražara.

Stražar je pored tople peći prespao. Probudilo ga je šuštanje, a onda je čuo i ne mnogo jak udarac. On je navikao da spava u blizini kovčega sa telima preminulih i nije se uplašio.

Mislio je da šum proizvode miševi, da bi se uverio u to zapalio je sveću. Pogledao je unaokolo i nije video ništa sumnjivo. Ponovo je prilegao ali nije mogao da zaspi.

Nakon petnaestak minuta ponovo se pojavilo šuštanje i ponovo udarac. On je opet zapalio sveću, pogledao oko sebe. Ništa nije video, ali je mislio da je čuo ljudske korake. Podigao je poklopac peći i video da svetlost iz peći pada na mesto gde je kovčeg.

Vratio je poklopac i odlučio da sačeka. Kad je treći put čuo šuštanje i udarac podigao je poklopac peći i osvetlio je ženu koja stoji pored kovčega. Misleći da je to mrtvac pojurio je za njom. Želeo je da je obori na pod. Uspeo je, i držao ju je ležeći na njoj.

Ruska crkva brvanara (Foto Piksabej)

 Dok je pokušavala da se otme ona ga je više puta ujela za grudi i za ramena. To ga je još više uverilo da drži mrtvaca koji je ustao iz kovčega. Razmišljao je da izađe do zvonika i da počne da zvoni, ali time bi mrtvacu ostavio mogućnost da se vrati u kovčeg. On ne bi imao nikakav dokaz i bio bi kažnjen zbog lažne uzbune.

Odlučio je da do ujutru drži mrtvaca u tom položaju. Prvo se ujutru pojavio sveštenik. Pokucao mu je na vrata i rekao mu da ustane i otvori. Niko nije otvarao a on je otišao do zvonika i počeo da zvoni. Ponovo je prišao vratima i zvao stražara da otvori, ali mu je ovaj odgovarao da ne može.

Dolazili su i drugi ljudi i odlučili su da skinu bravu i tako otvore vrata. Kad su ušli u crkvu videli su kovčeg i u njemu telo preminule starice.

Na podu je zajedno sa drugom ženom ležao stražar koji je na više mesta do krvi bio izujedan. Ženu koju je stražar ulovio u crkvi odveli su u policiju na ispitivanje.

Ona je priznala da je više puta u vreme večernjeg bogosluženja dolazila u crkvu i posle službe sakrivala se iza kivota i većeg drvenog sanduka koji su bili jedan pored drugog.

U toku noći bi preminulim ljudima vadila zube. Zatim bi se opet skrivala na isto mesto i ujutru pre jutrenja izlazila bi odatle. Crkvu bi napuštala kad i ostali vernici. Na pitanje zašto je vadila zube mrtvima odgovorila je da ih je koristila za lečenje raznih bolesti, a najčešće za lečenje groznice. Kažnjena je zatvorskom kaznom.

Goran Antonić

 

 

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 
 

 

 

Komеntari24
e2d47
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alberta
U prijasnjem komentaru (dr Slobodan Devic) navedeno je da su prilozi crkvi propisani tarifama. Katolicka crkva nema tarife. Svi prilozi su dobrovoljni. U njemackoj, drzava uzima od svih vjernika (kriscana) 10% od place za crkve da nebi iz svog budzeta vadila novce. U mnogim zemljama crkve su prazne jer nitko nedaje i neide u crkve. Eto tako su njemci resili svoj problem. Pozdrav svima.
Milan Trbojevic
kod nas u narodu Bacuska je simbol za rusa a inace ima potpuno drugo znacenje. Bacuska je pop sto nema veze kako je to kod nas oduvek zvucalo.
Luis
Kad se govori o crkvama u Rusiji, u posljednje vrijeme mi odmah na pamet pada film Levijatan.
Simeon
...осим "руског стила" (који, уопште, није толико распрострањен, као што људи мисле) постоји "псеудо-руски" односно "неоруски" стил, "барок", "класицизам", "византијски" односно "руско-византијски" стил - да не кажем о дрвеним црквама на северу Русије. Четврто, Руси немају Крсну Славу (додуше, нема нико осим Срба). Некада су славили имендан, али та традиција је скоро изгубљена у доба комунизма, тако да је за Русе рођендан нека мала Слава. Могуће да није најбоља традиција, али тако је како је.
Коста
Имендан су избрисали комунсити јер је су правбославни славили име свеца чије су име добили. У свеце се угледамо. Зато се у праовлсављу на слављење рођендана гледало као на гордост. Бити рођен није подвиг. Бити светац једсте. Славити сцеца није гордост. Славити рођендан је доказ да се вера не познаје, баш као и роштиљање на посним Славама. Како ће народ да познаје веру ако Црква о томе ћути?
Simeon
Штета, да није речено, о ком граду се ради. Није Русија село од 100 становника: живот у Москви се прилично разликује од живота, рецимо, у Ростову-на-Дону или Уљановску, али пошто је аутор за поклон баћушки дао само 100 рубаља (120-160 динара, у зависности од курса), да је у питању неки мали градић. Друго, није тачно да "литургија је на руском језику". У Руској Цркви се користи црквенословенски језик, исто као и у Србији, који је Треће, није тачно да "у Русији доминира руски стил",
Nikola Nikolić
Kad su u pitanju hramovi izgrađeni u 20. i 21. veku ruski stil ne dominira, ali bio je period kad je dominirao. Deo liturgije uvek je na saroslovenskom a deo na jeziku naroda koji se moli, tačnije naroda kome crkva pripada. U Rusiji na ruskom u Srbiji na srpskom. Autor je to dobro naglasio, kao i da se crkva nalazila u Ufi. I najvažnije, zašto zlonamernost u komentarima "autor je dao samo 100 rubalja...". Pa lepo je naglašeno da je žena tražila 100. Dao je a nije znao ni za šta daje.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja