četvrtak, 26.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 23.10.2020. u 16:54 Miodrag Topić
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Odmah da si se vratio i izvinio papagaju

Lift nije stajao na njegovom spratu, kao što ni brzi vozovi ne staju na stanicama koje nisu upisane u red vožnje. Nije bilo dugmeta sa brojem 13, a poslednjem 15. spratu dodeljeno je dugme broj 16. U njegovoj zemlji, ovakva greška nikada se ne bi dogodila, bar ne dok je on bio predsednik komisije za tehničke preglede zgrada, objašnjavao je Markoni papagaju
Фото Пиксабеј

Sa balkona vidim isečak jezera Ontario, raskrsnice na kojima semafori jedni drugima predaju trobojnu štafetu, policijska rotaciona svetla, postrojene kante za smeće u ulici Viktorija park. Upinjem se da vidim onu čuvenu devojku sa dvogledom na brodu na putu za ostrvo Princa Edvarda, onu sa slike Aleksa Kolvila.

Upirem, jer sam sâm. Nedostaje mi devojka sa dvogledom...
Markoni sebi ne bi dozvolio da stanuje u bilo kakvoj zgradi. Zato je izabrao stan u zgradi u Kingston ulici broj 1080. Ako je iko znao šta je to pristojna stambena zgrada, znao je on, građevinski inženjer u penziji, bio je jedan od onih koji su to veoma dobro znali da procene.

Dakle, Markoni sada trenutno sâm živi u dvosobnom iznajmljenom stanu, ako izuzmemo plavog tigrastog papagaja, u kavezu sa kupolom, na njegovom pisaćem stolu. Kao neko ko zaista onako baš muški podnosi da živi sâm, mogao bi to biti samo neko sa imenom Markoni.

Foto Piksabej

Naravno da samac može da preseli u manji stan. Tim manjim, tek renoviranim stanovima u istoj zgradi, odmah su povećali kirije, čak su sad skuplji za pedeset dolara od ovog u kome već stanuje. Selidba ne bi bila logičan potez. A sa stvarima koje nemaju tu privilegiju da imaju svoju logičnost, on neće da se bakće.
Pesnički stav bi mu dozvolio da samo ode, i ostavi sve i svakoga i odleprša onome ko mu nedostaje. Samo da zalupi vrata, jer vrata to očekuju: Da se zalupe kad ne želiš da se vratiš. A opet, šta je sa Društvom za zaštitu životinja ako tek tako ostavi Ticu? Ni njegova žena ne bi podržala da joj se pojavi na oči, sa tom etiketom na leđima koju bi mu prišilo to Društvo za zaštitu životinja: Ovo je čovek koji je napustio papagaja. Pogotovo ne to.
To bi nju veoma razbesnelo, znao je iz iskustva, da bi to klizište od reči bilo teško sanirati: Odmah da si se vratio i izvinio se papagaju. Odmah da si ga pustio iz kaveza neka leti po sobi, otvara frižider, šta god želi da istražuje neka istražuje, čak i da te čupka po bradi, čak i da iščupa dlaku iz nje i uzorak pošalje na DNK analizu, sve to može.

Bolje nemoj da mi dolaziš sa takvom mrljom na sebi, tako bi mu održala lekciju. A ne tako davno, da bi to mogao da ostavi po strani, jednom prilikom dok su pili jutarnju kafu njegova žena je objasnila:
Razumem, biće ti teško da sâm piješ jutarnju kafu. Voliš da uz kafu pričaš o snu koji si sanjao protekle noći, čak i onom prethodnom snu. (Markoni je čovek kao retko ko, koji je pamtio svoje snove i to bar još naredna tri dana).

Foto Piksabej

Dobro te poznajem, znam da bi te nervirali ti ponoćni izlasci sa nekom krznenom životinjom, ne zato što mrziš životinje ili se plašiš ponoćnih šetnji, već zato što si u to doba noći već u nekom od svojih snova. Nabavi onda bar nekog papagaja. Oni znaju da sa poštovanjem saslušaju i ono što i nije njima razumljivo, pa i ono o tvojim snovima, predložila je žena.
I on ga je kupio. Papagaj je dobio ime Tica.
I nije baš neko egzotično ime ali Markoni nije bio čovek koji bi da zalazi u papagajske rodoslove. No, kako je papagaj imao isti stav po tom pitanju, i sa ponosom prihvatio da je tu, u terapeutskoj ulozi čoveku s kojim će deliti troškove stanovanja, uključujući i parking, grejanje i toplu vodu.
Jedina stvar koju Markoni ne može da prihvati, što se tiče zgrade u kojoj stanuje, je broj spratova u njoj. Gledajući sa parkinga za posetioce, izbrojao bi petnaest spratova uključujući i njegov balkon, prepoznatljiv po japanskom javoru, na trinaestom spratu.

Na toj visini, prozori gledaju samo napolje. On obožava prozore kroz koje se vidi samo napolje, jer na njegovim prozorima bez zavesa, na toj visini, prirodno, niko ne može da gleda unutra, izuzev sunca. Vidi kako se sunce sprema da krišom otkotrlja iz grada, govorio bi on papagaju.
I papagaj bi gledao.
Ali lift nije stajao na tom spratu, kao što ni brzi vozovi ne staju na stanicama koje nisu upisane u red vožnje. Jednostavno u liftu nije bilo dugmeta sa brojem kojim bi se lift primorao da stane na trinaestom spratu. A poslednjem petnaestom spratu je bilo dodeljeno dugme sa brojem šesnaest.

Greška te vrste se u njegovoj zemlji nikada ne bi dogodila, bar ne dok je on bio predsednik komisije za tehničke preglede zgrada.
Takva zgrada nikada ne bi dobila upotrebnu dozvolu, objašnjavao bi Markoni plavoj Tici.
Da neko u brojanju preskoči jedan sprat?

Foto Piksbej

Uvek bi, pre nego bi stavio ključ u bravu, proveravao broj na vratima 1406 kao da provaljuje u sopstveni stan, kome je tokom noći neko prelepio broj njegovog stana na trinaestom spratu. Opusti se, dok sam ja tu, niko te neće optužiti za provalu, smejala bi se njegova žena.

O tome je često raspravljao sa papagajem: Znaš li ti Tico na kom spratu živiš, a? Ne znaš, dabome. I na čega bi to ličilo ako te pitaju na kom spratu ti mali živiš, a da ti samo slegneš ramenima. Dobro, ne slegneš ramenima ali se podrazumeva da tako nešto uradiš kad nisi baš siguran na kom se spratu nalazi tvoj kavez.

Markoni nije svoje dnevne planove upisivao u kalendare i zaokruživao datume crnim markerom. Ne zato što ih nije imao, već zato što nije želeo da iz kalendara ispadne i tresne neki neugodni neplanirani datum. Zato ih je sve držao tamo gde im celog veka bilo mesto - u njegovoj glavi.
Danas je nedelja. Plan je rutinski. Tuširanje pa brijanje.
Može svetlo plava košulja, tamno odelo. Molim te, kravata ni u kom slučaju, takve su bile ženine instrukcije. Tako obučen, svratio bi do cvećare u komšiluku koju su držali Kinezi. Ili u onu u drugom bloku, koju su držali neki drugi Kinezi. Kupio bi dva cveta u onoj u kojoj su tog dana dalije bile u boji narandže. Dalije su njen omiljeni cvet, objasnio je prodavačici.
Zatim bi seo u plavi „golf” godište 2005. i odvezao se u severni deo Toronta. Prošao bi kroz veliku kapiju groblja, i parkirao auto na parkingu ispred malog jezera. Pre nego što bi se lagano uputio stazom kroz park do klupe u senci breze, napravio bi krug oko auta, kao da će se taj krug pretvoriti u laso kojim će uloviti svakoga ko pokuša da uradi nešto nedolično njegovom autu.
Markoni je seo na klupu držeći cveće u krilu kao neko ko je zakasnio na rođendanski vatromet. Ali Markoni nije neko ko će zbog toga pasti u depresiju. Ustao je i rekao: Doneo sam ti nešto. Dalije, one narandžaste. Odvio bi papir i ugurao ih u malu vazu.
Sviđa ti se? Nije bilo odgovora. Ponovo je seo na klupu. Zapalio cigaretu, u tišini je popušio kao da je iz nje želio da izvuče pripremljen govor kojim bi trebalo da ispriča sve ono što mu se te sedmice događalo.
Ugasio je opušak i uzdahnuo: Znam, rekla si da se ne žalim i ne budem tužan. Evo. Neću. Juče sam sreo onu sa Džejn sa trećeg sprata. Sada nosi veš da ga opere kod ćerke. Vešeraj opet poskupeo. Postavili su nove mašine, pre neki dan. Tri dolara pranje, tri i sedamdeset pet centi za sušenje, možeš misliti.
A ona se ušarenila, urozila, ucvetila. Štikla dvanestica. Ti je znaš takvu. Ali ne znaš za novost: Udaje se po treći put. Ej, sedamdeset osam godina. Venčanje zakazano za juni sledeće godine.

Foto EPA - T.G.


Markoni je bacio pogled ka nebu kao prema nekom koji se svojski trudi da mu pokvari dan. Od tog pogleda oblaci su počeli da prokišnjavaju. Ćutao je neko vreme a onda su u njegovim mislima slova sastavila reč: Kiša.
Znao je da bi mu sada održala govor kako mora da se pazi prehlade. Prekorila bi ga što nije primio vakcinu. Pomisli samo na papagaja. Želiš li da ostane sâm? Da ga odvedu u sirotište? Da se odmah presvučeš kad stigneš kući. Nemoj da brinem. Ipak, viknuo je u sebi, što je s obzirom na naduvanu knedlu u grlu, zazvučalo kao slabušan odjek: Nedostaješ mi.
Zatim je nežno prešao prstima preko  ploče sa njenim imenom, proverio pogledom cveće u vazi, sa klupe poneo papir kojim je ono bilo zavijeno, iz sakoa izvadio ključeve od kola i okrenuo se još jedanput sa obećanjem da će doći sledeće nedelje.

Seo je u auto. Uključio brisače na prednjem a onda i na zadnjem staklu. Moraće da dopuni tečnost za brisače. To je bio plan koji je ubacio u memoriju.

Miodrag Topić, Toronto

 

 

Pišite nam Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?A naša adresa je  mojzivot@politika.rsPravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.Vaša Politika  

 

Komentari12
39f54
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko
Dirljivo napisao. Ima, vele, lepih jednosobnih stanova jeftino na 1001 Kvin stritu.
Прескочени Спратови
Леп текст! Узгред, живео сам на Далеком истоку у згради у којој су прескочени спратови 4, 13, 14 и 24. Објаснили су ми да је то зато што речи четири и смрт звуче слично на локалном језику а странци ето не воле број 13. Наравно, ту је и маркетинг јер спратност утиче на цену некретнине.
мајстор приче
Сјајно испричано!
deo demosa
Meni se ovo mnogo dopalo. Priča je svedena, bez patetike, fino pulsira i lepo se čita. Hvala.
Patetika na kvadrat
Pateticna tugaljivka "protkana" slikama papagaja sagovornika, grobljem i grobljanskim cvecem.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja