nedelja, 05.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 03.06.2020. u 21:55 Jasna Petrović-Stojanović

Poreski obveznici žele više da znaju kako se troši njihov novac

Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, neophodno je da se pripremi polugodišnji izveštaj o trošenju novca iz državne kase u skladu sa međunarodnim standardima, pokazuje istraživanje „Indeks otvorenosti budžeta”
Фото Д.Јевремовић

Vest da je Srbija pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju „Indeks otvorenosti budžeta”, koju je saopštila Transparentnost Srbije, te da je naša zemlja za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena od maksimalnih 100, što je svrstava u grupu zemalja sa „minimalnom transparentnošću budžeta” – otvorila je pitanje šta to poreski obveznici koji pune budžet treba da znaju o državnoj kasi, a ne znaju. 

Takođe, skriva li se nešto od njih što je važno, budući da se pred kraj svake godine vodi javna rasprava o predlogu budžeta koji Narodna skupština na kraju usvaja, te je svaka stavka manje-više javno proverljiva.

Ocena koju je Srbija dobila pet je poena niža od svetskog proseka i za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi. 

Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71, Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45, prenela je Beta.

Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo dva poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatra ograničenom otvorenošću budžeta.

„Značajan nivo transparentnosti budžeta” ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor nula – Jemen, Venecuela i Komorska Ostrva, dok Katar ima ocenu jedan, a Sudan i Alžir po dva.

Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta.

Upitan šta nam to nedostaje da bi budžet bio transparentniji, Goran Radosavljević, prof. ekonomije na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, kaže da je, prema ovom kriterijumu, nažalost, Srbija uz BiH najlošije rangirana zemlja u Evropi. Sve zemlje u ovoj kategoriji (minimalna transparentnost) odlikuje visok stepen korupcije i velika nejednakost. 

– Ključni problemi su nizak nivo eksterne kontrole trošenja budžeta od strane parlamenta i gotovo nepostojeće prisustvo javnosti prilikom utvrđivanja budžeta. Takođe, završni račun budžeta se ne usvaja, te nema nikakvih posledica za one koji su nenamenski trošili budžet. Konačno, nevezano direktno za pomenuti indeks, uprkos činjenici da je od 2015. uveden programski budžet (čime smo u toj godini bili napredovali na ovoj listi) i dalje u budžetu postoje značajna sredstva koja se raspodeljuju diskrecionom odlukom vlade ili ministarstava, što povećava mogućnost za korupciju – kaže on. 

Na pitanje šta zapravo znači ova ocena, on odgovara da indeks pokazuje transparentnost priprema budžeta, izvršenja istog i kontrole trošenja budžetskih sredstava.

– Kod nas je ta transparentnost najniža u Evropi, što svakako aludira na to da su poreski obveznici Srbije veoma malo upoznati sa načinom trošenja budžetskih sredstava. S druge strane, najbolja ocena je dobijena za državni nadzor, tu se misli na državnu revizorsku instituciju koja se bavi kontrolom zakonitosti trošenja budžeta. Iako ta institucija u datim uslovima radi svoj posao, efekti kontrole u smislu kažnjavanja, kao i posledice po one koji su nezakonito trošili budžet jesu minimalne – objašnjava Radosavljević.

Upitan šta je to što smo 2017. godine, kada je ova ocena bila veća, znali o budžetu što sada ne znamo, naš sagovornik kaže da je Srbija u odnosu na 2010. značajno pala na ovoj listi (ocena 54, danas ocena 40). Jedini rast je bio u 2015. godini, kada smo uveli programski budžet. 

– Međutim, lako se primećuje da država često odstupa od zacrtanih programa (primera radi, veoma česti i netransparentni transferi lokalu, vraćanje sredstava u budžetsku rezervu i kasnije dodela drugim budžetskim korisnicima mimo načina utvrđenih Zakonom o budžetu...), te je to verovatno bilo uzrok pada na ovoj listi – kaže profesor. 

– Transparentnost prilikom pripreme (zašto se neka sredstva izdvajaju baš za taj program) i kontrola trošenja sredstava (pre svega izveštaj o efektima programa i potrošenih sredstava) po meni su dve ključne stvari koje su neophodne da bi poreski obveznici znali na šta se troše njihove pare – zaključuje on.

Kako se može videti na sajtu „Politike”, po komentarima čitalaca na ovu informaciju, većina se slaže da bi transparentnost budžeta trebalo da bude veća. Pre svega ih zanima zašto već nekoliko godina nema izveštaja o završnom računu niti uvida u isti, kao i kako je moguće da se danima priča o suficitu budžeta, a onda imamo deficit. Osim toga, javnost posebno zanima koliko novca odlazi na KiM i gde završava taj novac poreskih obveznika.

Komentari7
bdfbc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ilija miljkovic
Vrlo interesantan tekst.nisam imao prilike da negde ovako eksplicitno procitam da se od poreskih obveznika taje podaci.odlično bi bilo da nastavite ovu Pricu i da nam otkrijete gde stvarno.zavrsavajj pare od recimo naknade za obavezne rezerve za gorivo,za projekte,za KiM ...
Neva
Pogledajmo zadnju recenicu iz clanka : "Осим тога, јавност посебно занима колико новца одлази на КиМ и где завршава тај новац пореских обвезника". Posle raspada SFRJ, novostvorene drzave su nastavile otplatu dugova savezne drzave. Mi uopste ne znamo koliko novca odlazi ne KiM i da li Srbija nastavlja otplatu duga bivse pokrajine. Nadam se da ce Ministar finansija procitati ovaj clanak i dati trazene informacije.
Oktoberfest
Da li je Redakciji Politike poznato da je Centralna Banka EU donela odluku da se novčanice od 500 eura koncem 2018. povuku iz prometa? Te novčanice ostaju i dalje platežno sredstvo i prodavnice ih moraju prihvatiti. Želja centralne Banke je bila da se mafiji uskrati mogućnost ilegalnog transfera finansija novčanicama kojim prosečni građanin EU minimalno koristi. Mene prikazana fotografija asocira upravo na mafiju. Za prikazanim novcem na slici uzdiše prosečni građanin Srbije - mafija ga ima!
večernja revija želja
Pazi molim te - poreski obveznici imaju želju da više znaju kako se troši njihov novac? A znaju li oni u kojoj to državi žive? Je li u skladu sa Knjazom Milošem i svim vladarima nakon njega da Srbija izigrava tamo nekakvu demokratiju? Srbija bi odavno bila satrulila da se narodu ostavljalo da određuje gde i kako da se troši novac. Poreski novac pripada državi i vlastima, narod mora da se pomiri sa tim.
Деда
У време ерупције епидемије, Србија је куповала медицинску опрему где год се могла наћи. Можда и по превисокој цени али, људски животи су били у питању. Кад је увела ванредно стање, власт је суспендовала закон о јавним набавкама и куповала робу и услуге мимо закона. Непознато је колико су новца потрошили министри, директори јавних предузећа, агенција, завода, установа и председници општина, купујући све - од тоалет папира до аутомобила.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja