ponedeljak, 06.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 30.05.2020. u 18:00 Predrag Perišić

Šetnja u doba korone

(Фото Пиксабеј)

Danas sam prvi put posle toliko vremena izašao u šetnju u obližnji park. Dozvoljenu šetnju od jedan sat i 600 metara od stana. U sebi sam brojao do 600 jer mi je sin rekao da je svaki moj korak jedan metar i da moram da brojim korake. Dva puta sam se zbunio pa sam morao s pola puta da se vraćam do moje zgrade i da krenem ispočetka s brojanjem. Do 500 mi je još nekako išlo s brojanjem, a onda sve mi se zbrkalo u glavi…

Park je bio pun starijih ljudi i žena. Otprilike mojih godina. Svi su, apsolutno svi, imali maske i rukavice. Bili su prilično skromno, da ne kažem siromašno obučeni. To su ljidi koje ne srećemo svakog dana u normalnim okolnostima. Šetali su sporo, uz pomoć štapa ili „hodalice”. Pridržavali su se i oslanjali jedni na druge. Krckaju kosti, škripe kolena, krivi se kičma, ali oni idu uporno napred, korak po korak. Uzbrdo, nizbrdo... uzdignute glave, boreći se za dah, preskačući rupe u asfaltu, kao da trče svoju poslednju životnu trku, kao da trče u sjajnu budućnost koja ih čeka na kraju puta, gde će opet biti mladi i lepi. I to je u redu. Uvek je prošlost lepša od sadašnjosti, a naročito od budućnosti.

Šetajući, u prolasku sam primetio komšiju iz moje zgrade. Osmehnuo sam se i raširenih ruku mu krenuo u susret. Bilo mi je drago da prozborim s nekim poznatim nekoliko reči. Uželeo sam se razgovora sa živim ljudima. Komšija mi je mahnuo rukom, panično ubrzao hod i nestao s vidika. Već danima nisam ni sa kim razgovarao. Ako se ne računa moj razgovor s kompjuterom i televizorom, na koga se izdirem i često vičem. Ponekad i bez razloga. A on mi ljutito odgovara. Ja jedno – on drugo.

Ja: Zar ne vidiš da propadamo?!

Televizor: BDP nam je najveći u Evropi.

Ja: Zar ne vidiš da niko ne radi? Hiljade nezaposlenih.

Televizor: Procene MMF-a su fantastične. Mi smo jedina zemlja u Evropi koja će napredovati zahvaljujući koroni. Svi zbog korone propadaju, a mi napredujemo. Bolji smo i od Amerike i Nemačke.

Ja: Ako nastaviš s tim pričama, razbiću te!

Televizor: Istina boli… to moraš da shvatiš!

Jedan doktor je rekao: „U karantinu nije problem ukoliko razgovarate s nameštajem, malo je ozbiljnija stvar ako vam nameštaj odgovara i svađa se s vama”. Ja se potuno slažem s ovim doktorom. Ali mislim da je pravo svakoga da odgovori na određene primedbe i odbrani svoj stav i svoje mišljenje.

Posle kraće šetnje seo sam na klupu u parku da se odmorim. Povremeno sam gledao na sat da ne prekoračim dozvoljeno vreme za šetnju.

U jednom momentu, kao po komandi, ljudi su krenuli prema izlazu iz parka. Park je počeo da se prazni. Svi su krenuli u istom pravcu, prema gradu i svojim kućama.

Pomislio sam da nije u gradu izbio požar ili neke demonstracije. Upitao sam starijeg gospodina koji je ubrzanim hodom prolazio pored klupe na kojoj sam sedeo: ,,Gospodine, šta se događa? Kuda su odjednom svi krenuli?”

Gospodin se zaustavio i prilično iznenađeno mi odgovorio: ,,Ne znate?! Uskoro počinje TV dnevnik.”

,,Svi su najednom krenuli kućama da gledaju TV dnevnik?!”

,,Da. Što vas to čudi? Izvinite, moram da požurim da ne zakasnim. Prvih pet minuta su najvažniji. To su vesti dana.”

Park je najednom opusteo. Jedino sam još ja sedeo na klupi. I nekoliko brbljivih ptica na grani. A onda su i one odletele. Pored mene je prošlo nekoliko pasa lutalica. Nisu me ni pogledali. Brzo su nestali iz parka.

Sedeo sam sam u parku, u mraku. Baš mi je bilo prijatno. Svež vazduh, mir, tišina...

Na ulici su se zaustavila policijska patrola. Čuo sam glas policajca: ,,Halo, centrala, ovde imamo jedna neobičan slučaj. Čovek sedi sam u parku dok se emituje TV dnevnik na nacionalnoj frekvenciji. Mnogo je sumnjiv. Neki čudak. Šta da radimo? Da ga privedemo?”

Radio je odgovorio: Ne…vodi ga u „Lazu”. On je za njih. Sigurno nije normalan čim ne žuri kući da gleda TV dnevnik!

Skočio sam i potrčao prema svojoj kući. S prozora prvog sprata komšija koga sam sreo u parku doviknuo mi je: ,,Komšija, kasnite pet minuta. Ja sam to prijavio policiji. Bez ljutnje, za vaše dobro! Red mora da se poštuje. Država mora da se uvažava. Odluke države važe za sve. Pa i za navodne pisce kao što ste vi.”

Utrčao sam u svoj stan i zaključao vrata. Uključio sam televizor. Upravo se emitovala špica TV dnevika. Odahnuo sam da nisam zakasnio. Otišao sam do frižidera i uzeo staklenu flašu punu hladnog piva. Popio sam jedan gutljaj. TV voditeljka je umilnim glasom rekla: Dobro veče, dragi gledaoci… Na početku vesti dana… MMF je objavio…

Zamahnuo sam i bacio svom snagom flašu u pravcu televizora. Glasno sam viknuo: ,,Rekao sam da ću te razbiti ako nastaviš da pričaš to što pričaš!” Zavladao je mrak. To je sve čega se sećam, doktore…

Profesor FDU

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari3
9a8c2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Kantov kategorički imperativ
Obožavam tekstove prof. Perišića. Tako su puni emocija...
Penzionerka
U meni imate saborca u okršaju sa televizorom.
саВа
Свака част.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja