subota, 06.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 21.05.2020. u 19:54 Aleksandar Miletić
SPORT I KINEMATOGRAFIJA

„Poslednji ples” – Džordanov spomenik za života

Serijal od deset epizoda na „Netfliksu”, sa neverovatnim rejtingom (9,4) na IMDB-u, nešto je najbolje što se ikada pojavilo u oblasti sportskog dokumentarnog filma
„Последњи плес” Родмана, Пипена, Џордана, Харпера и Кукоча постао један од најгледанијих и најквалитетнијих документарних пројеката икада (Фото Твитер)

Mnogi su bili iznenađeni posle prvih nekoliko epizoda „Poslednjeg plesa” time što je Majkl Džordan pristao da se krajnje kritički ispriča priča i o njemu i o jednom od najboljih timova u istoriji sporta – Čikago „bulsima”. Međutim, posle završne, desete epizode na „Netfliksu”,, može mirne duše da se konstatuje da je ovaj dokumentarni serijal ništa drugo do zadivljujući spomenik Džordanu, ali i efektno svedočanstvo o tome ko je najbolji košarkaš svih vremena i zašto su bilo kakva poređenja s njim u najmanju ruku - besmislena. Ma šta o tome mislile nove generacije ljubitelja košarke i navijači Lebrona Džejmsa.

„Poslednji ples” je priča o poslednjoj šampionskoj sezoni Čikaga (1997/98) građena oko njegovog glavnog junaka Majkla Džordana, koja nas povremeno vraća u važna čvorišta života i karijera vodećih igrača tima i trenera Fila Džeksona, otkrivajući jednu tako veliku a tako jednostavnu istinu – da uspeh nikada ne dolazi preko noći. Ujedno dolazimo do zaključka da nema velikih timova bez „rasnih alfa mužjaka”, a oni nikada ne mogu da budu „prijatne osobe”. Sve ono što je Džordan radio drugima (ali i sebi – kako sam ističe u filmu) bilo je verovatno neophodno da bi tim postao najbolji na svetu i ostao imun na sve spoljne uticaje.

Zasluge za ovakav uspeh serijala pripadaju i Srpkinji Nini Krstić, jednom od producenata i na ovom projektu i na „O Džej Simpson – Napravljeno u Americi” koji je dobio Oskara za najbolji dokumentarni film 2016.

„Leteći Majkl” je sklop neverovatnog košarkaškog talenta, nesalomivog karaktera i natčovečanske istrajnosti (ono što danas u tenisu pokazuje Novak Đoković, kad uspeva da pobedi i onda kad je „izgubio”). Uspeh je i jedne večeri u NBA postići 30 poena, ali imati takav skor u celoj karijeri, stalno trpeti pritisak poslednjeg šuta, grebanje, štipanje, udaranje protivničkih igrača… I stalno držati jedan isti – najviši mogući nivo. To mogu samo retki.

Neko će reći da je Džordan imao sreću da se okruži tako dobrim saigračima kao što su bili Pipen, Rodman, Kukoč i ostali, međutim, videli smo kako je tim izgledao kad njega nije bilo, a kako kad svako od ostalih igrača nije bio prisutan.

Jedna od velikih prednosti ovog serijala jesu ekskluzivni razgovori, vođeni unutar ekipe (na treningu, u avionu, na samoj utakmici…), jer otkrivaju pozadinu nekih nezaboravnih trenutaka za koje smo bili sigurni da znamo baš sve o njima. Malo je sportskih filmova u kojima smo mogli da čujemo „šaputanja” na klupi koja će promeniti sudbinu važnih utakmica, a to je nešto što ne može da se postigne u filmskoj produkciji bez dozvole samog tima (Čikago). Tako da se procena menadžmenta kluba, da se otvore vrata kamerama da iznutra prate čitavu poslednju sezonu, pokazala kao pun pogodak.

Ovaj serijal, u produkciji ESPN-a i NBA, dostigao je neverovatan rejting (9,4) na filmskoj onlajn bazi IMDB i postao najgledaniji filmski projekat u istoriji ESPN-a, što govori da su gledaoci veoma zadovoljni. Kičmu spektakla čine Džordanova ispovest (pojavljuju se i članovi njegove porodice, obrađeno ubistvo njegovog oca, čarke sa saigračima, strast prema kockanju…) i neverovatna video i foto arhiva kojom su detaljno pokrivena svaka tema i ličnost u serijalu, od detinjstva do sezone kada je odigran „poslednji ples” (tako je uoči poslednje sezone te generacije Bulsa trener Džekson najavio pohod na šestu titulu).

Zasluge za ovakav uspeh serijala pripadaju i Srpkinji Nini Krstić, jednom od producenata i na ovom projektu i na „O Džej Simpson – Napravljeno u Americi” koji je dobio Oskara za najbolji dokumentarni film 2016. Upravo ono u čemu se izdvajaju ova dva filmska projekta jesu neverovatno temeljno i pedantno istraživanje (koje je prethodilo snimanju) i ekskluzivna arhiva koja vas drži prikovanog za ekran. „O Džej” je trajao sedam sati i 47 minuta, a „Poslednji ples” oko osam i po sati. I oba su se nekako brzo završila…

Sve one primedbe koje su se javljale posle prvih nekoliko epizoda „Poslednjeg plesa” (oko toga ko je koliko od igrača zastupljen u filmu) nisu bile osnovane, jer je sve to bilo dramaturški opravdano. Igrači su dobijali veću „minutažu” u serijalu upravo u trenucima priče u kojima su imali svojih pet minuta slave na terenu (ili su na bilo koji način uticali na glavni tok zbivanja), a samo je Džordan bio stalno prisutan, kao temelj šampionskog mozaika Čikago „bulsa”. Uostalom, koliko je Džordan iznad svih ostalih (uopšte u istoriji sporta), svedoče i reči reditelja „Poslednjeg plesa” Džejsona Hera koji je susret s njim opisao ovako:

– To jedno nadrealno iskustvo, da vidite nekoga ko je u osnovi izmišljeni lik. Rekao sam svojoj braći da je to kao upoznavanje sa Deda Mrazom. Kao da ne možete da pojmite da je živo ljudsko biće, od krvi i mesa…

Komentari1
e22ac
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Panta SD
Dugo gledam kosarku i definitivno najveci kosatkas koga sam imao zadovoljstvo da gledam na TV-u. Svidja mi se i paralela za Djokovicem i sreca da smo njegovi savremenici tj. imamo privilegiju da gledwmo njegove egzibicije i radujemo se uspesima. Da su nam i Jordan i Nole živi i zdravi...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja