ponedeljak, 01.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 21.05.2020. u 20:02 Brane Kartalović

Srbija dobila Centar za studije sećanja

Ova naučnoistraživačka jedinica Univerziteta u Kragujevcu, kojom rukovodi profesorka Katarina Melić, prva je takve vrste u zemlji
(Фото Б. Кар­та­ло­вић)

Kragujevac – Na Univerzitetu u Kragujevcu osnovan je Centar za studije sećanja. Ova naučnoistraživačka jedinica, prva takve vrste u Srbiji, nema svojstvo pravnog lica, a finansiraće se iz osnovne delatnosti, kao što su organizovanje predavanja, seminira, radionica, konferencija. Dodatni prihodi se očekuju od donatora i sponzora, a predviđena je i saradnja sa drugim ustanovama. U odluci Senata univerziteta, koja je doneta 27. februara, stoji i da se osnivanjem Centra za studije sećanja obezbeđuju uslovi za umrežavanje naučnika i istraživača koji se aktivno bave kulturološkim studijama sećanja kroz različit teorijski, metodološki i empirijski pristup i sa različitog disciplinskog i profesionalnog aspekta.

Dolazak korone odložio je predstavljanje Centra za studije sećanja (CSS), kojim prema odluci rektora Univerziteta u Kragujevcu Nenada Filipovića, rukovodi profesorka Katarina Melić, šef Katedre za romanistiku na ovdašnjem Filološko-umetničkom fakultetu (Filum). CSS je utemeljen na višedecenijskom evropskom iskustvu u ovoj oblasti, objašnjava profesorka Melić, koja u razgovoru za „Politiku“ otkriva kako je došlo do osnivanja prve takve naučnoistraživačke jedinice u našoj zemlji.

– Ideja o osnivanju Centra za studije sećanja proistekla je iz učešća u predlogu projekta koji nam je uputio Univerzitet u Monpeljeu u okviru ciklusa Horizon 2020, a koji se odnosio na prenošenje sećanja iz Velikog rata. Jedan od ishoda projekta bio je uspostavljanje Kragujevca kao mesta aktivnog, kolektivnog i kulturnog sećanja u okviru turističkih i vaspitno-obrazovnih ruta, što je podrazumevalo i povezivanje sa privrednim subjektima. Iako nevelik grad, Kragujevac je tokom 20. veka bio mesto u kom su se odigrali važni istorijski događaji. Projekat nam je zamalo izmakao, ali ne i ideja – kaže naša sagovornica, zahvaljujući na podršci rektoru Filipoviću i dekanu kragujevačkog Ekonomskog fakulteta Petru Veselinoviću.

Na koji način se pristupa prošlosti i s kojim ciljem, kako različite interpretacije događaja utiču na oblikovanje sadašnjice, našeg individualnog i kolektivnog pamćenja? Ovo su važna identitetska pitanja, navodi profesorka Melić, naglašavajući da istraživanje prošlosti i razotkrivanje metanarativa podstiče buđenje svesti o odgovornosti i održanju društvenih, demokratskih i etičkih vrednosti.

– Prošlost svakako igra ulogu u sadašnjici, i kad je reč o preraspodeli moći, a studije sećanja, koje su u Evropi konstituisane pre tridesetak godina, omogućile su da se promisle različiti uticaji. Kada govorimo o istoriji, pojmovi „revizija” i „revizionizam” mogu da zbune i dovedu do nesporazuma, zato radije koristim pojam „preispisivanja“ istorije. Naime, u ponovnom sagledavanju događaja prepoznaje se mogućnost razotkrivanja falsifikovanja istorije u datim društvenim, ideološkim okolnostima, što otvara put da se čuju i glasovi koji su zaboravljeni, zanemareni, prigušeni i ugušeni u dominantnom, zvaničnom diskursu. Uostalom, i Oskar Vajld je govorio da je jedino što istoriji dugujemo to da je preispisujemo – poručuje sagovornica  „Politike“.

CSS je već uspostavio saradnju sa Memorijalom Šoe u Parizu i Centrom za studije jevrejske umetnosti i kulture na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a prva velika manifestacija je predviđena za kraj oktobra, kada će se ova naučnoistraživačka jedinica i zvanično predstaviti u okviru međunarodnog skupa na kragujevačkom Filumu.

– Namera nam je da jedan broj univerzitetskog časopisa „Lipar“ bude posvećen odnosima Pariza, Beograda i Berlina, kao mestima susretanja Francuske, Jugoslavije, odnosno Srbije i Nemačke. Cilj nam je i da pokrenemo specijalističke studije sećanja, kulturologije i turizma – navodi profesorka Melić.

Rezultati istraživanja CSS-a, kako je to navedeno u odluci o osnivanju ove naučnoistraživačke jedinice pri Univerzitetu u Kragujevcu, biće dostupni ne samo naučnoj i stručnoj javnosti već kreatorima javnih politika, privatnom sektoru i javnosti uopšte.

Mladi uče samo za ocenu

Profesorka Melić kaže da se nije posebno interesovala za percipiranje kulture sećanja kod mladih, ali navodi da je u radu sa studentima uočila nedostatak znanja o istorijskim događajima.

– Svake godine im iznova govorim o nekim osnovnim istorijskim činjenicima. Nisu sigurni šta je bilo 11. novembra u Prvom svetskom ratu, mnogi ne znaju kad je okončan Drugi svetski rat, nedovoljno im je poznat pojam Holokausta, malo znaju o Solunskom frontu, a pojedini ne znaju ni šta se tačno desilo 21. oktobra u kragujevačkim Šumaricama. Uče samo za ocenu, mada nisu samo oni krivi. I naš obrazovni sistem nije baš dobro postavljen – kaže naša sagovornica.

Komentari4
c27cc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Јасна Стојановић
Браво за иницијативу и желим центру дуг и успешан живот! Народ који не поштује своју традицију и своју прошлост нема никаквих изгледа да опстане у будућности. Морамо се тога чувати, и ово је један од начина!
Lena
Centru CSS zelim dobrodoslicu ! Mi smo narod dugih pretenzija al kratkog pamcenja. Posebno mi je drago da je centar u Kragujevcu, volela bih da se brojne ustanove iz prenaseljenog Beograda premeste u druge gradove Srbije.
Утицајгамазраканасабласненевене
Данас је очигледно у моди да свако ко може оснује "посебну" научну дисциплину, предмет изучавања - и то у виду катедре на неком факултету, иако веома често за то нема никакавих оправдања осим административно-финансијских, односно лукративних.
Nada Milovanov Krivokuca
Uvek cu pozdraviti ovakve inicijative. Posebno kada se dese u bilo kom gradu pored Beograda. To je praksa u celom svetu, svuda osim kod nas. Cinjenica jeste da mladi slabo sta nauce u skoli zbog ocajno napravljenog programa i ovo je nacin da se ljudi dodatno edukuju. Pricati o lukrativnom a u domenu kulture i nauke ovde, na ovim prostorima je van svake pameti. Ljudima treba pruziti prave sadrzaje i zainteresovati ih za prave vrednosti u ovom raspalom drustvu koje ukidanjem kulture, ukida narod.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja