petak, 29.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 17.05.2020. u 22:00 Bojan Bilbija
RAZGOVOR NEDELjE: TOMAS ŠIB, ambasador Nemačke u Srbiji

Bojkot je sušta suprotnost demokratiji

Važno je u pogledu dijaloga o izbornim uslovima u kome posreduje Evropski parlament da se što pre i održivo implementiraju mere koje su usaglašene u okviru tog dijaloga, mediji tu igraju ključnu ulogu
(Фото Амбасада Савезне Републике Немачкe)

Ako uspemo da broj novozaraženih držimo konstantno na niskom nivou, onda možemo reći da smo zajedno u Evropi prebrodili kritičnu fazu u kojoj smo morali pre svega da se fokusiramo na to da izbegnemo preopterećenje zdravstvenih sistema. Za to smo platili i još uvek plaćamo poprilično visoku cenu. Mere zaštite od zaraze predstavljale su težak udar za sve grane ekonomije.

Nalazimo se pred najtežom recesijom posle Drugog svetskog rata, poručuje u razgovoru za „Politiku” ambasador Nemačke Tomas Šib.

Nemačka je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije i očigledno je da će oporavak srpske privrede posle izlaska iz pandemije umnogome zavisiti od toga koliko brzo i snažno bude krenula nemačka ekonomija?

Sada je važno da Evropa zajedničkim snagama, solidarno, prevaziđe posledice krize koristeći šanse koje se u tome kriju. Savezna kancelarka je to svela na vrlo prostu formulu – Nemačka će prebroditi ovu krizu jedino ako i Evropa jače izađe iz ove krize. Mislim da se to odnosi i na Srbiju čiji je daleko najvažniji spoljnotrgovinski partner upravo Evropska unija.

Nemačke kompanije upošljavaju 70.000 ljudi u našoj zemlji?

Pred velikim izazovima se nalaze i nemačke kompanije u Srbiji, s tim da one s umerenim optimizmom gledaju u budućnost. Kada će se neka firma ponovo vratiti na nivo pre krize zavisi od mnogih faktora, između ostalih od veličine preduzeća i od branše. Da vam dam primer. Obustavljanje proizvodnje u automobilskoj industriji u Nemačkoj imalo je neposredne reperkusije na automobilske dobavljače u Srbiji. Farmaceutska industrija, s druge strane, proizvodila je i na vrhuncu krize bez prestanka, naravno uz primenu većih mera zaštite. Međutim, svaka kriza pruža i šanse. Mislim pri tom na uspostavljanje i proširenje lokalnih i regionalnih lanaca snabdevanja i da se nastavi putem digitalizacije kojim smo tokom prethodnih nedelja velikim koracima krenuli. Transkontinentalna kriza snabdevanja daje razlog više za investiranje u Srbiji i u regionu, kako bi se uspostavili kratki i pouzdani lanci snabdevanja. Moram priznati da sam optimističan s obzirom na ove trendove i ubeđen sam da će i ubuduće odluke o investicijama biti donete u korist Srbije. Nemačke kompanije dolaze da bi ostale i svakako će i ubuduće doprineti privrednom razvoju Srbije.

Tokom pandemije otvorilo se pitanje evropske solidarnosti i po mnogim ocenama unutar same EU Brisel se nije najbolje snašao na samom početku krize. Kao da je Evropa tu inicijativu i unutar sopstvenih granica prepustila drugim igračima, poput Kine i Rusije? Zašto se stiče utisak da se najviše Srbiji na tome zamera, iako nije čak ni punopravna članica EU?

Evropska unija je na početku krize morala da se prilagodi potpuno novim okolnostima. Međutim, osvrnuvši se na nedelje i mesece iza nas, mogu s pravom da konstatujem da je Evropa solidarna. Ni u jednom drugom regionu sveta nije bilo toliko država koje su skoro istovremeno bile pogođene krizom a da su sarađivale u toliko različitim oblastima, pružajući jedne drugima solidarnu pomoć. Sa sastanka šefova država i vlada EU s kolegama sa zapadnog Balkana, održanom 6. maja u Zagrebu, poslat je jasan signal solidarnosti i još jednom je za šest država zapadnog Balkana potvrđena nedvosmislena privrženost perspektivi njihovog pristupanja Evropskoj uniji.

Iz pojedinih zapadnih krugova čule su se primedbe na račun Beograda zbog zahvalnosti Moskvi i Pekingu, pripadate li i vi ovoj grupi mišljenja?

Kad je u pitanju pandemija, potrebna je međunarodna solidarnost, a ne nekakvo takmičenje ko će dobiti više aplauza. Sasvim je nesporno da se ovakve krize mogu rešiti samo zajedničkim snagama. Sada je zapravo pravi trenutak da se osvrnemo i izvučemo pouke, a onda da usmerimo pogled u budućnost i da razmišljamo kako poboljšati i ojačati mehanizme međunarodne saradnje, kako podstaći privredu u Evropi, kako pomoći građanima koji su pogođeni krizom. Prvi odgovor na ova pitanja pružiće donatorska konferencija koju su organizovale Nemačka i Evropska unija. Učesnici konferencije su odobrili 7,4 milijarde evra za pronalazak vakcine i lekova za terapiju protiv kovida 19. I Srbija učestvuje u tome s dva miliona evra. Kao Evropska unija moramo se pitati kako da ojačamo svoje kapacitete kako bismo bolje reagovali na takve krize.

Uprkos očekivanjima evroskeptika i pesimista, pokazalo se da u važnim trenucima nije izostala značajna pomoć Srbiji iz EU, čime su potvrđene čvrste veze i pouzdano partnerstvo. Šta biste izdvojili kao najvažnije?

Značajan je paket pomoći koji je spremila Evropska unije za celokupni region zapadnog Balkana u vrednosti od 3,3 milijarde evra. To je cifra koja je običnom čoveku teško zamisliva, ali iza ove apstraktne cifre se kriju vrlo konkretne stvari i mere. Srbija će dobiti vrednu medicinsku opremu i tehniku iz Evropske unije. Oko jedna milijarda evra je predviđena samo za ublažavanje socijalnih i ekonomskih posledica krize zbog virusa korona u zemljama zapadnog Balkana. Pored toga, Srbiji je omogućen pristup raznim mehanizmima podrške Evropske unije, kao što je program zajedničke nabavke medicinske opreme, Evropski centar za sprečavanje i kontrolu bolesti i Centar za koordinaciju intervencija. Pored toga, Nemačka i drugi partneri iz Evropske unije specijalnim letovima vratili su na evropski kontinent stotine srpskih državljana koji su bili zaglavljeni na raznim destinacijama. Uostalom, i pre izbijanja krize je Evropska unija Srbiji pružala pomoć u modernizaciji zdravstvenog sektora. A što se tiče ublažavanja posledica pandemije, Srbija može da računa na podršku Evropske unije.

Deo opozicije u Srbiji upućuje zamerke na izborne uslove i politički ambijent, ističući to kao razlog za bojkot izbora. Kako ocenjujete uslove u kojima Srbija izlazi na birališta 21. juna, imajući u vidu da se dijalog vlasti i opozicije nekoliko meseci odvijao uz pomoć evropskih parlamentaraca? Vidite li njihovu misiju ovde kao uspešnu?

Pandemija je sve demokratski uređene države stavila u iskušenje. Po ukidanju vanrednog stanja u Srbiji uslovi za održavanje izbora svakako nisu postali manje složeni. Stoga je u ovom trenutku važno u pogledu dijaloga u kome posreduje Evropski parlament da se što pre i održivo implementiraju mere koje su usaglašene u okviru tog dijaloga. Mediji tu igraju ključnu ulogu. Upravo zbog velikog uticaja koji televizija ima na formiranje javnog mnjenja neophodno je poštovanje strogih kriterijuma u pogledu izbalansiranog i neutralnog izveštavanja. Pored toga, umereni ton, fokusiranje na suštinu i ferplej su imperativ u izbornoj kampanji. Izborna kampanja bi trebalo da bude forum za takmičenje najboljih ideja, mesto objektivne rasprave, bez suvišnih emocija, a ne da bude prilika za lični obračun i vređanje protivnika, jer to samo pospešuje političku apatiju građana, što opet ide nauštrb demokratije. Poboljšanju uslova za održavanje izbora mogu doprineti i međunarodne posmatračke misije. Stoga je izuzetno važno da se bez obzira na poteškoće usled krize zbog virusa korona održi posmatračka misija za izbore u organizaciji ODIHR-a koju je Srbija zvanično pozvala da prati izbore. I Nemačka će poslati svoje posmatrače u ovu misiju. Motor reprezentativne demokratije je politička diskusija najvažnijih političkih tabora u zemlji, a mesto za tu diskusiju je parlament. Sušta suprotnost toga je bojkot izbora. Razume se da pre održavanja izbora moraju da se uspostave pravi uslovi za fer izbornu kampanju.

Prema pisanju medija, na Kosovu je vođena diplomatska borba SAD i EU oko toga ko treba da ima glavnu reč u dijalogu Beograda i Prištine. Američkom izaslaniku Ričardu Grenelu pripisuju da je zaslužan za obaranje vlade Albina Kurtija, dok je Berlin označen kao njegov zaštitnik?

Naš stav je nedvosmislen i jasan. Želimo da Srbija i Kosovo što pre obnove dijalog. U tome se slažemo sa svojim američkim prijateljima. Razume se da je preduslov za to formiranje vlade na Kosovu. Neizvesna budućnost premijera na dužnosti Kurtija nije baš olakšavajuća okolnost.

Čuli smo nedavno da predstavnik EU Miroslav Lajčak uživa snažnu podršku kancelarke Nemačke Angele Merkel? Da li je i to odraz diplomatske bitke na relaciji Brisel–Vašington?

Snažno podržavamo odluku Saveta EU koji je imenovao Miroslava Lajčaka za specijalnog predstavnika EU za dijalog o normalizaciji odnosa. Miroslav Lajčak važi za izuzetno iskusnog diplomatu i poznavaoca regiona, koji uživa punu podršku nemačke vlade. Očekujemo da će njegovi predlozi uživati i podršku američke administracije. Dijalog o normalizaciji odnosa se vodi uz posredovanje EU koja je ovlašćena za to, i to je apsolutno nesporno. Ono što je u ovom trenutku važno jeste da svi akteri doprinesu dobroj atmosferi u kojoj se vode pregovori, kako bi sva otvorena pitanja zaista stigla na dnevni red. Zato je važno da Srbija zaustavi svoju tzv. kampanju o povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova.

Promene granice ne rešavaju probleme, već stvaraju nove

Evropski komesar za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj u nedavnoj izjavi nije isključio mogućnost „promene granica” Kosova, ako bi se oko toga usaglasili Beograd i Priština. Znači li to da je Berlin sada otvoreniji za ovu mogućnost, imajući u vidu da se pre samo godinu dana oštro protivnio takvim idejama?

Specijalni izaslanik EU za dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine je u izjavi jednoj novinskoj agenciji upravo ovih dana vrlo jasno dao do znanja da razmena teritorija nije tema tih pregovora. Naš zajednički cilj jeste potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma koji će priznati i prihvatiti obe strane, kako građani Srbije tako i građani Kosova. Sporazum mora dati odgovore na sva otvorena pitanja i doprineti regionalnoj stabilnosti. Samo takav sporazum može istinski i dugoročno da doprinese stabilnosti. Ubeđeni smo da će promene granice samo otvoriti nove probleme, a ne da ih reše. Mi se zalažemo za to da svu energiju posvetimo konkretnim pitanjima koja treba da se reše između Srbije i Kosova, a to su prava Srba na Kosovu, vlasnička prava, pitanja kulturne baštine, pitanja strateške infrastrukture, nestalih lica, sukcesije. Sva ova hipotetička razmišljanja oko promena granica svakako ne doprinose rešavanju suštinskih pitanja.

Komentari12
08c00
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Goran S. Jovanović
Bojkot je samo jedna od negativnih posledica slabosti „većinske demokratije”!Ako su medijske slobode na niskom nivou teško će do glasača stići bolje ideje i predlozi koje se medijskim gospodarima ne dopadaju.Pošto bojkot sam po sebi ne promoviše bolje ideje on ne može unapređivati društveno stanje. To ne garantuje ni masovni izlazak na izbore bez dokazivo boljih programskih ideja. Nnovim idejama treba onemogućiti medijsku diktaturu i otvoriti put kvalitetnijoj demokratiji! GJ20200519.g.1439
Nikk
Оно када Немци некоме држе лекције о демократији, хуманости и лепом понашању. Рад ослобађа, кажу... Па Немци су се бар увек залагали за рад, ред и дисциплину, понекад и по сваку цену, а увек без алтернативе. Знамо како се то завршило, у два наврата. А сада опет држе ''предавања'' и просипају своје ''мудрости''. Не тако давно, просипали су своје бомбе по нама, да их жеља мине, ваљда. А сада показују претензије да нам диктирају како да размишљамо,како да се понашамо и како да живимо. По њиховом...
jovan
Kada se pročita tekst, naslov uopšte ne odgovara onome što piše u njemu. Odmah ispod rečenice "Сушта супротност тога је бојкот избора" koju je izgovorio ambasador, sledi rečenica "морају да се успоставе прави услови за фер изборну кампању" što je suština njegovog odgovora na postavljeno pitanje. Dakle MORAJU DA SE USPOSTAVE PRAVI USLOVI ZA FER IZBORNU KAMPANJU, u suprotnom imamo bojkot koji je sušta suprotnost demokratiji koje nažalost nema.
Раде Ковачевић
Немачка признањем независности Косова отворено заговара дезинтеграцију Србије!?У питању је огољен непријатељски чин Немачке према Србији.С којим правом је Немачка 1999. године, без одлуке Савета безбедности, мимо Повеље ОУН, насупрот сопственом уставу, упркос ужасима које је њена војска сејала у Србији током Другог светског рата послала своје бомбардере на Србију, да уништавају српске цивиле, српске фабрике, српку инфраструктуру, српске градове и села!?Немачка је патрон великоалбанске политике!
Miki M.
Ključna rečenica nije citirana a nalazi se odmah ispod citirane: "Razume se da pre održavanja izbora moraju da se uspostave pravi uslovi za fer izbornu kampanju." Prvo uslovi za izbore (štampa, televizija, prostor/vreme za izveštavanje, osiguranje protagonista)... pa ako su oni u redu, onda bojkota neće ni biti. Nažalost sa ovakvom opozicijom i ličnim prepucavanjima u parlamentu umesto racionalne diskusije o rešavanju mnogobrojnih i ozbiljnih problema, teško da će biti pomaka iz 90ih....

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja