ponedeljak, 01.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 21.05.2020. u 18:00 Mitar Mihaljica

Nasleđe korone – nizak rast, deflacija, inflacija...

Срђан Печеничић

Efekti virusa korona na globalnu ekonomiju i ostale sfere društva i odgovori na virus biće predmet ozbiljnih rasprava u godinama koje dolaze. Posledice kovida 19 su slične padu meteora razorne snage koji je pokidao tehnološke, ekonomske i sociološke strukture među zemljama i unutar njih. MMF ocenjuje se da će stopa rasta BDP SAD u 2020. biti – pet odsto, u EU – 7,5 odsto. Šok na strani tražnje je bio tako jak da je došlo do deflacije; cene u Kanadi su pale sa 2,2 odsto u martu 2019. na 0,9 odsto u martu 2020; u SAD sa 2,3 na 1,5 odsto; u Francuskoj sa 1,4 na 0,7 odsto; Nemačkoj sa 1,7 na 1,4 odsto; u Engleskoj sa 0,3 na 0,1 odsto. Slično je i u Kini, Indiji, Brazilu, Indoneziji.

Države zahvaćene kovidom 19 morale su hitro da reaguju merama zdravstvene politike da bi spasli živote građana, te da merama monetarne i fiskalne politike, koliko je moguće, održe postojeći nivo zaposlenosti i kakvo-takvo funkcionisanje ekonomije i socijalnih službi. Paketi pomoći za te namene desetak razvijenih zemalja prelaze 10 biliona dolara. U Japanu taj paket čini 21 odsto BDP-a, u SAD 11 odsto, Kanadi 8,4 odsto, Brazilu 6,7 odsto, u Nemačkoj i Francuskoj pet odsto BDP-a. U tim zemljama to će dovesti do ogromnih budžetskih deficita.

Postojeća globalna kriza nije standardna kriza. Jaki šokovi na strani tražnje i ponude u globalnoj ekonomiji i u svakoj zemlji nisu bili plod unutrašnjih poremećaja, mada su oni već bili prisutni. Reč je o zdravstvenoj krizi koja je izbacila iz stroja gotovo polovinu zaposlenih u pojedinim zemljama. To je dovelo do kolapsa globalne tražnje, pa time i do pada cena, do deflacije. Prvi na udaru po padu cena i kovida 19 su sektori koji proizvode trajna potrošna dobra, sve delatnosti prevoza, razne oblasti zabave i kulture. Kada cene roba krenu naniže, tada je racionalno da se odlažu kupovine u očekivanju da će cene dalje padati. A to, opet, ako ima prostora, vodi daljem sniženju cena. Deflacija posebno pogađa zemlje i kompanije koje su visoko zadužene, jer smanjenim prihodima zbog deflacije ne mogu servisirati svoje dugove. Deflacija posebno zagorčava život monetarnim vlastima, jer u svetu niskih kamatnih stopa (kakve su sada u zapadnim zemljama) nema prostora za njihovo dalje snižavanje kako bi se podstakla privredna aktivnost. Deflaciju takođe omogućuje izuzetno nizak rast cena sirove nafte.

Zbog kovida 19 nije došlo samo do kolapsa tražnje, nego i do kolapsa ponude kao osnove za inflaciju. Kao što je rečeno, došlo je do kidanja lanaca snabdevanja, kooperacije, trgovine i distribucije u regionalnim i globalnim okvirima. To nužno mora da vodi nestašici pojedinih roba i usluga, deglobalizaciji, promeni izvora snabdevanja i lokalnoj proizvodnji, povećanju troškova proizvodnje, pa time i rastu cena. Bitan elemenat pritiska na rast cena čini i to što su sve zemlje, njihove vlade i centralne banke, u navedenim okolnostima, koristile agresivne mere monetarne, kreditne i fiskalne politike kako bi ublažile naglo povećanje nezaposlenosti, pogoršanje socijalne sigurnosti građana i kakvo-takvo funkcionisanje ekonomije. Kao što se u mnogim zemljama u drugoj polovini 20. veka na bazi tendencioznog Vašingtonskog konsenzusa nekritički naturalo i prihvatalo pravilo „privatizovati, privatizovati, privatizovati”, tako se sada u iznudici prihvata kao poželjno rešenje „štampati (novac)... štampati, štampati”. Naravno, taj luksuz sebi mogu da dozvole SAD, pa i EU i zemlje sa jakom ekonomijom i valutom.

Ovde ne bismo smeli zanemariti uticaj nepovoljnih geopolitičkih prilika na kretanje cena u svakoj zemlji i na globalnom nivou. Kovid 19 je pružio priliku Donaldu Trampu da ponovo pokrene napad na Kinu pod neuverljivim izgovorom da Kina nije na vreme obavestila javnost o epidemiji virusa korona. Tramp se nada da će u Kini naći žrtvenog jarca i krivca za vlastite propuste u borbi protiv tog virusa, te da će mu oštar nastup prema Kini podići rejting u izborima 2020. Normalno je da svako zaoštravanje odnosa između dve globalne sile mora da vodi snažnim turbulencijama u tarifnim politikama, u relativnim odnosima ključnih valuta, u cenama ključnih roba i usluga.

Deflacija ili inflacija nisu jedine alternative u postkoronskom periodu. Postoji i treće jednako nepovoljno rešenje. Reč je o stagflaciji, o opadanju ili stagnaciji stope rasta ekonomije uz istovremenu inflaciju. Takvih primera je bilo u ekonomskoj istoriji. Šokovi na strani tražnje i ponude guraće cene u raznim i neočekivanim pravcima. Zato procene ne mogu biti pouzdane. Na primer, centralne banke SAD, EU, Japana i Engleske, i pored ultralabave monetarne politike i niskih kamatnih stopa, nisu uspele da cene „odlepe” od zemlje kako bi došle do poželjne stope inflacije od oko dva odsto godišnje. Sadašnji košmar u globalnoj ekonomiji zamagljuje kristalnu kuglu da bi se dale pouzdane procene o kretanju cena. Pa ipak, čini se da će 2020. proteći u znaku deflacije, a 2021. verovatno u znaku inflacije ili stagflacije. U tome će značajnu ulogu imati kretanje cena sirove nafte i geopolitička dinamika.

Doktor ekonomskih nauka

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari2
c6ff7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Gandi
Resenje posle pandemije je slicno na neki nacin onome kako je Gandi primorao Britance da napuste Indiju tj poceo je sam da prede vunu za svoju odecu. Slicno tako svet mora da se vrati sopstvenoj proizvodnji a ne da zavisi od globalnih lanaca snabdevanja. Zasto npr ja imam kupljenih na kilo, 50 jeftinih hemijskih olovaka (napravljenih ko zna gde a ruzne, krhke i pustaju mastilo) kad mogu da imam 2-5 kvalitetne napravljene u Srbiji cime doprinosim da neko u Srbiji radi a ne da visi u kladionici.
Иван Грозни
Индија је такву економску политику напустила још пре 30 година, за врема Раџива Гандија. Након тога, дошло је до убрзања привредног раста. А што се тиче Британаца, Индију су напустили због тешких економских последица рата.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja