ponedeljak, 01.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 18.05.2020. u 18:00 Slobodan Stojanović

Titove vrline i mane

(Фотодокументација „Политике”)

Svojedobno sam u Briselu imao zanimljiv razgovor s Valerijem Žiskar d’Estenom o Titu. Nekadašnji predsednik Francuske vodio je komisiju Evropske unije koja se bavila izradom mogućeg ustava EU. Tada sam pratio tu aktivnost i prisustvovao otvorenim sastancima te komisije u biblioteci Solvej, kada sam spontano upoznao D’Estena.

Čuvši da sam Srbin, malo se snebivao da izrazi svoje divljenje prema Titu, koji je jedini od svih državnika u Evropi uspeo da bude izabran za doživotnog predsednika a da ne bude diktator. Takođe, da Titu dođe toliko mnogo ljudi na sahranu i oda počas – što je Žiskar učinio 1980. godine. Rekao je pomalo dvosmisleno: Mi u Francuskoj i u SAD najviše što možemo je da osvojimo dva mandata, a maršalu Titu je to uspelo sedam puta. Učtivo sam se izvinio D’Estenu i napomenuo da greši i da Tito nije bio doživotni predsednik SFRJ. Ispričao sam mu anegdotu kako je to bila prva ideja kad su tadašnji pravnici oblikovali odgovarajući član, ali da je ona evoluirala u formulaciju „predsednik bez ograničenja mandata”, jer je neko rekao da može da se protumači kako oni određuju koliko će vremešni predsednik da živi, što bi bilo nezgodno, itd.

Ta delikatna i za mnoge briljantna formulacija (ujedno oportuna) može se videti u članu 333. Ustava SFRJ iz 1972. godine.

Nekadašnjem predsedniku Francuske ova anegdota se dopala i verovatno smo zahvaljujući i tome više puta prigodno razgovarali.

Zanimljivo je ponovo videti članove 333. i 334. Ustava SFRJ. Odista, bilo je u tom tadašnjem idolopoklonstvu i neke forme demokratije. Odredbama se davala uslovna mogućnost da predlog daju republike i pokrajine, tada se glasalo tajno i bila je potrebna većina prisutnih delegata u skupštini.

Ovo na neki način činjenično opovrgava potonje tvrdnje o uzurpaciji vlasti i diktaturi. S istorijskog stanovišta i iz tadašnjih okolnosti može se smatrati da je reč o specifičnom vrednosnom sistemu, koji se veoma razlikovao od pređašnjeg, kao i sadašnjeg. Glavna razlika se ogledala u odnosu na shvatanje i tretiranje uzročno-posledične veze predominantnog oblika svojine (privatna-državna) i odnosu prema buržoaziji (klasnom neprijatelju), pre svega srpskoj (kao hegemonskoj, a delom tendenciozno i narodu kao najbrojnijem).

Povodom nekih napisa i komentara u vezi s Titom povodom 40 godina od njegove smrti, može se dati više individualnih objektivnih opaski poput ove D’Estenove.

Među njima su u velikoj meri objektivizirane činjenice da je Tito umeo da vlada na razne načine (čak i drastične) i da svoju vlast održi mnogo godina.

Imao je i veštinu ophođenja s ljudima u širokom dijapazonu i vešte saradnike koji su mu u tome pomagali. Stvaran je utisak da brine o svima i svakome. Da će biti bolje svima koji ne skreću s njegovog puta.

U doba njegovog predsednikovanja većina ljudi je postepeno živela sve bolje, a manji deo privilegovano, po kriterijumima većih ili manjih posebnih zasluga. Međutim, određeni privid zadovoljstva, blagostanja i opšte uspešnosti i napretka ostvarivan je veštim obezbeđivanjem relativno povoljnih inostranih kredita, odnosno inostranom akumulacijom.

Pri objektivnom ocenjivanju rada, dela i privatnog života Josipa Broza Tita, kao i za svakog čoveka i državnika, valja razlikovati određene periode i faze uspeha i grešaka, pogotovu dalekosežnijih. Za Tita valja posebno razdvojiti one periode kada se u njegovo ime, ali bez njegovog stvarnog i suštinskog upliva, odlučivalo. Po tezama upućenijih, već od kraja šezdesetih godina (Tito je imao oko 70 godina) u Titovo ime odlučivalo se za razne tuđe račune. Pritom su posebno zanimljiva ogrešenja o srpske interese, kao i određena politička autocenzura i konformizam.

Za mlađe generacije koje nisu bile svesni savremenici Tita, bitno je da se zna da je Tito, kao i svi državnici i ljudi, imao vrline i mane. Da su vrline za većinu ljudi koji su tada živeli nadmašivale mane. Zato nema potrebe da se Tito naknadno veliča i proglašava za sveca, a još manje da se omalovažava.

Magistar ekonomskih i društvenih nauka

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari18
8d769
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

tja
Moje iskustvo. Covek o kome svi imaju lepo misljenje je ili bezvredan ili mrtav. Covek cije je drustvo podeljeno na one sa jakim emocijama, koji ga ili velicaju ili ponizavaju, a koga ne mogu da zaborave ni posle 40 godina mora da je bio veliki covek.
Растко Дијаспорац
Није ми јасно, зашто, поред свега што је о Титу речено и написано, неки још увек говоре о њему као о “великом човеку”. Ако баш хоћете, ја бих се сложио да му се додели епитет “велики” али само под условом ако се уз ту реч дода реч манипулатор, а не човек. Јер, он је пропагандом вешто прикривао систематско уништавање српског фактора на Балкану, који Немачка није успела да уништи ни у првом ни у другом светском рату.
Borislav
Meni,kao Brozovom janičaru,bilo super. Sa 18 god. (sss) prva plata bila veća 30% od majčine,nastavničke,sa 25 god r.staža. Kasnije sa Akademijom i početnim činom plata mi bila veća i od očeve,direktorske sa 35 god.r.staža. Ali nije valjalo,revolucija, ukidanje privatne svojine ,nacionalizacija,jednopartijski politički sistem,sve je to dovelo do razbaštinjavanja srpskog društva i zajednice. To su bili civilizacijski koraci unazad ali u lepom ruhu i sa belim hlebom.Sada smo ponovo na početku 1833.
Старац Фочо од стотину љета
Броз је имао све саме врлине. Да је поживео бар још 10 година (што је и очекивао), сви српски проблеми би били трајно решени. Он би их, на свој познати начин, све решио. Сценарио је био написан још 1943. године, и дорађен и прилагођен за коначну "изведбу" 1974. године.
Sloba
Za vreme Tita, Srbija je prvi i jedini put u svojoj istoriji bila srednjerazvijena evropska zemlja. Po realnom dohotku po glavi stanovnika Srbija je bila prosek Jugoslavije šezdesetih i sedamdesetih godina. Čak ispred visokorazvojenih zemalja kao što je bila Čehoslovačka. Ispred zemalja koje su uvek bile mnogo bogatije, recimo Poljska ili Madjarska, i daleko ispred Rumiunije ili Bugarske. Čak smo bili ispred Španije, Portugala i Grčke u to doba. To se nikad više neć ponoviti.
Dan Dusan Milicevic
Novinari imaju duznost da pisu istinu. Trebali bi da uporede srbiju sad I prije 40 godina. Umjesto malina Srbija je izvozila naoruzanje , automobile, bijelu tehniku , televizore itd. Beograd se gradio I izgradio kao I Kragujevac, Nis, Novi Sad itd. I sva Srbija imala ljetovalista na moru gdje se odmarala radnicka klasa. Nacinalisti su degradirali Srbiju!!! Ali nisu degradirali svoj djep!! Neki se vozaju po Beogradu u $100K autima. I to ne bode oci finansijskoj policiji!!!
Pogled sa Rtnja
U moru tekstova o Titu, u kojima ga jedni proglašavaju svecem, a drugi o njemu govore sve najgore, konačno jedan bez preterane mržnje, ili nekontrolisanih izliva ljubavi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja