četvrtak, 28.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 16.05.2020. u 18:00 Nataša Jovanović Ajzenhamer
POGLEDI

Siromaštvo – bolest koja ne jenjava

Dok je ceo svet promovisao slogan „Ostani kod kuće”, neki to naprosto nisu mogli da priušte, već su morali da rade da bi preživeli

Kako će izgledati život posle pandemije? Ljudi se pitaju da li će se vratiti starim navikama i svakodnevici, da li će smeti da se zagrle s prijateljima, da sede u kafićima, a nekima je vrlo važno i da li će ići na letovanje. Mnogo tekstova i medijskih izveštaja posvećeno je tim izazovima. Psiholozi, sociolozi, lekari, pripadnici raznih profesija razmatraju šta će biti kada izađemo iz (samo)izolacije. To jesu normalna i očekivana pitanja, no treba imati na umu i dve važne zagrade kada se ta pitanja postavljaju i promišljaju. Prvo, pandemija u drugom delu sveta tek počinje, a drugo – za ne tako mali broj građana (koji su nam fizički mnogo bliži) sutrašnji dan neće biti dan u kojem će odahnuti i vratiti se starim navikama. Ova kriza produbila je socioekonomske razlike i pukotine koje već postoje, te nikako ne možemo govoriti o jednako lagodnom povratku na stari život svih građana. Ugroženost najsiromašnijih možemo posmatrati na dva nivoa: unutar pojedinačnih država, ali i između razvijenih i nerazvijenih zemalja.

Kako izgleda slika pandemijske krize u nerazvijenim zemljama, u kojima se kolaps tek očekuje? Najvažniji faktori u sprečavanju širenja virusa i lečenju posledica infekcije su socijalna (fizička) distanca i snaga zdravstvenog sistema u zemlji. Ne treba posebno naglašavati kakvi su medicinski kapaciteti u npr. afričkim zemljama, gde je i inače stopa smrtnosti (naročito dece) velika, upravo zbog neadekvatne medicinske zaštite. U nekim od tih zemalja blizu 50 odsto stanovništva nema pristup tekućoj vodi, pa se postavlja pitanje kako da peru ruke (da ne idemo dalje u sve higijenske mere koje su neophodne). To su zemlje u kojima se i dalje umire od gladi i nemanja osnovnih lekova i higijenskih sredstava.

Izlišno je dakle govoriti kako o merama prevencije, tako i o mogućnostima adekvatnog lečenja. Ali ne zaustavlja se spirala deprivacije samo na nivou nedostatka osnovnih medicinskih i higijenskih sredstava i uslova za život i lečenje. Pogledajmo kako stoji ekonomska stabilnost pojedinca. U Indiji velika većina ljudi živi od sive ili crne ekonomije i od nadničenja. Drugim rečima, ako građanin Indije, ili na primer Pakistana ili Bangladeša, ne izađe na ulicu da potraži posao, te večeri on i njegova porodica vrlo verovatno neće imati šta da jedu. Ako imamo na umu taj kontekst, može li se uopšte govoriti o karantinu i socijalnom distanciranju?

Nisu samo nerazvijene zemlje posebno ugrožene. U lošem položaju su svi siromašniji slojevi građana i u ostalim (pa čak i razvijenim) zemljama. Mnogi su ostali bez posla i moraju da traže drugi (ako mogu da ga nađu); oni koji su radili loše plaćene poslove dodatno su finansijski opterećeni kupovinom zaštitnih sredstava, a postoje i čitave grane delatnosti koje su naprosto stale. Dok je ceo svet promovisao slogan „Ostani kod kuće”, neki naprosto nisu mogli to da priušte, već su morali da rade da bi preživeli. Posebno ugrožene kategorije građana su one koje su to i inače: samohrane majke, nekvalifikovani radnici, prekarijat, beskućnici, osobe s invaliditetom... Ekonomisti upozoravaju: radiće se na pomoći velikim kompanijama, dok će najsiromašniji opet (u najvećem broju) ostati bez podrške.

Toma Piketi, jedan od najpoznatijih ekonomista na svetu, kaže da je pandemijska kriza samo ogolila već postojeći (duboko nepravedni) neoliberalni kapitalistički model globalnog funkcionisanja. Ono što se dešava sada samo je logična posledica višedecenijske akumulacije na jednoj strani sveta i u rukama manjine, uz minimalno ulaganje u održivost zdravstvenih i socijalnih sistema širom sveta, a naročito u najugroženijim područjima. Drugim rečima, ovo je naša realnost i u redovnim uslovima, samo se klasne razlike sada mogu videti „kao na dlanu”.

Piketi se nada da će pandemija dovesti do tektonskih ideološko-ekonomskih potresa i da će se konačno staviti znak pitanja na nekontrolisano i ogromno bogaćenje manjine u odnosu na većinu koja manje ili više grca u nemaštini. Kaže da to pitanje treba uputiti Donaldu Trampu i Emanuelu Makronu, koji su u svojim kampanjama obećavali zaštitu ekonomskih magnata i fiskalne povlastice najbogatijima. No, pitanje je jednako upućeno i opoziciji u tim zemljama, koja bi takođe trebalo da razmisli o tome da li ima alternativu surovoj društvenoekonomskoj politici koju vode vladajuće elite. Ovi problemi se svakako ne mogu rešiti na nivou jedne zemlje. Virus nas je podsetio na krhkost globalnih granica i neophodnost promene čitavog sistema da bi se uspostavila makar ravnoteža, ako ne i pravednost.

Asistentkinja na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari7
b52d5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мр Радомир Шћепановић
Шта је са учесницима привредне приватизационе пљачке Србије? Шта је са документацијом Верице Бараћ? У Србији је дошао да сведочи Слободан Радуловић (Центропром), шта би? Ништа није учињено да се крене са судским процесима! То су паре у милијардама € или $! Српска привреда не постоји! Постоји услужна производња полупрозвода за странце. Шта је било са опљачканим банкама? Српска предузећа немају исти третман као страна. А грађани се залуђују растом плата и животним стандардом!
Bratislav Zivadinovic
Slogan "Ostani kod kuce" je ordinarna glupost. Prvo treba da se definise, sta je "kuca"? Milijarde ljudi zive u stracarama i barakama bez vode, kanalizacuje, mnogi bez struje i sluze samo da prespavaju. Posledice prisilnog zatvaranja ljudi u takve "kuce" bi bile smrtonosnije od virusa.
Социолог
Беда и сиромаштво су тачке око којих би требало центрирати критику капитализма. Логика профита и деструктивност иду руку под руку. Потребна је критика капитализма са нивоа политичке економије. Да ли Пикетијева анализа капитализма допире до тог нивоа ?
Sociolog
Znaci Piketijeva kritika nije alternativa kapitalizmu vec je to kritika sistema iznutra radi njegovog usavrsavanja. Postoje sustinske karakteristike kapitalizma bez obzira na konkretnu zemlju. U danasnjoj vodecoj epohalnoj svesti ne traga se za alternativom kapitalizmu vec se traze putevi njegovog usavrsavanja. Potrebna je kritika kapitalizma uopste a ne samo ove ili one njegove varijante. Potencijali globalizovanog kapitalizma da drustvo odvede putem haosa I beznadja su izuzetno veliki.
Иван Грозни
Пикетијева критика се заснива на проблему неједнакости. Међутим, Пикети решење види у оквиру капитализма кроз веће опорезивање богатих, њихове имовине, прихода и наследства, и кроз усклађивање пореских политика на светском нивоу. Е сад, што се тиче критике капитализма са становишта сиромаштва, тај проблем се може посматрати само од земље до земље. Боље је на пример бити корисник социјалне помоћи у Данској, него припадник средње класе у Конгу.
Станиша Младеновић
Ауторка је у вези питања неједнакости у последњем пасусу споменула Трампа и Макрона а није споменула Србију која је на првом месту по неједнакостима у Европи а при томе спадамо у ред најсиромашнијих држава.
Социолог
Ауторка с правом користи појмове социјална (физичка) дистанца као синониме. Физичко дистанцирање у време епидемије је друштвено делање, зато што се појединци смисаоно оријентишу према понашању других да не би дошло до заразе. М. Вебер је под друштвеним делањем подразумевао „људско понашање...али само онда и уколико онај који дела ...везује за њега неко субјективно значење“. Битно је да понашање које му појединац придаје узима у обзир понашање других и тако се оријентише према њему.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja