četvrtak, 04.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 09.05.2020. u 18:00 Prof. dr Sreten Ćuzović

E-pijaca nije svemoguća

Dosadašnje iskustvo pokazuje da je (ne)održivost pijaca u direktnoj zavisnosti od ostalih učesnika u lancu. To su kreatori poljoprivredne politike i komunalne institucije (tržnice na malo), s jedne strane, i prodavci, kupci i njihova udruženja, s druge
(Фото А. Васиљевић)

Istorija civilizacije i istorija trgovine se prepliću. Pijace su bile i ostale stalni hroničari društvenoekonomskog razvoja, trgovine i društva u celini. U literaturi je razvoj pijaca označen kao civilizacijska tekovina trgovinskog razvoja i prostorno-urbanog prepoznavanja gradova. S druge strane, pijace nisu repa bez korena. Imaju prošlost, sadašnjost i budućnost.

U jednom retrospektivnom osvrtu podsetićemo se da je, nakon dogovora Miloša Obrenovića i beogradskog vezira 1824. godine, u Beogradu osnovano pazarište (Toržište) u blizini Stambol-kapije. Kasnije su počele da se otvaraju pijace i u drugim gradovima Srbije. I kao svuda u Evropi, na pijacama se trgovalo, na njima su se razmenjivale informacije, sretali se ljudi, osluškivala politička dešavanja...

Prvi put od osnivanja u Srbiji pijace su utihnule pred globalnom pandemijom virusa korona. U svom evolutivnom razvoju menjale su svoju fizionomiju, menjajući i okruženje. Iako prvobitno zamišljene kao povremene tržišne institucije za promet svežih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na malo, u međuvremenu su izrasle u svakodnevni biznis.

Može li kreiranje E-pijace rešiti sve probleme s kojima se suočavaju pijace u svom poslovanju? Osim zelene pijace, kako često nazivamo ove institucije trgovine, prometom poljoprivrednih proizvoda bave se i trgovine na malo i veliko, kvantaške pijace i ostali učesnici. Da bi se u takvim uslovima održale, pijace moraju da inoviraju način poslovanja. Zbog toga se u teoriji i praksi odomaćio izraz da se pijace nalaze između čekića i nakovnja. S jedne strane su trgovinski lanci i uvoznički lobi, a s druge – nakupci i ostali mešetari u prometu.

Ne ulazeći u analizu ovakve prakse, zaključili bismo konstatacijom da je prošlo vreme kad su pijace bile isključivi nosioci prometa voća i povrća. Još manje, mesto za koncentraciju ponude i tražnje robe, većinom lokalnih proizvođača. Oni će to činiti i dalje, ukoliko su ovi poslovi isplativi. A to što ovakav način poslovanja narušava ustaljenu podelu rada, koja je u teoriji i praksi prihvaćena kao faktor efikasnosti poslovanja, kao da nikoga ne interesuje.

Dosadašnje iskustvo pokazuje da je (ne)održivost pijaca u direktnoj zavisnosti od ostalih učesnika u lancu. To su kreatori poljoprivredne politike i komunalne institucije (tržnice na malo), s jedne strane, i prodavci, kupci i njihova udruženja, s druge.

Hronološki posmatrano, usitnjenost obradivih površina omogućavala je poljoprivredniku da skromne viškove svojih proizvoda prodaje na mesnoj pijaci. Kasnije, primenom agrotehničkih mera, viškovi se uvećavaju i nakon podmirenja porodične tražnje iznose na tržište. Istina, naš poljoprivrednik, ma koliko da je bio tržišno prepoznatljiv, retko je uspevao da se nađe na spisku dobavljača velikih trgovinskih lanaca. Čast izuzecima, ali većina ih je sudbinski predodređena za pijacu. A da li će se situacija promeniti nakon završetka pandemije virusa korona, ostaje da se vidi.

Prostor nam ne dozvoljava da detaljnije navodimo razloge zbog kojih je poljoprivredni proizvođač više posmatrač nego aktivni učesnik u lancu snabdevanja supermarketa. Pomenimo neke. Mali obim ponude, odsustvo ekonomije obima plasmana, kvarljivost proizvoda (kratkotrajna upotreba), nedostatak distributivne mreže, neujednačenost kvaliteta - odsustvo standarda, itd. Ova retrospektiva daje osnova da zaključimo da će razvoj ostalih formata trgovine i digitalizacije stavljati u dileme kreatore ekonomske politike kako da održe i revitalizuju pijace u izuzetno teškim uslovima.

Podsetimo se da se efikasnost-efektivnost e-trgovine, a samim tim i e-pijace, meri brojem ostvarenih kupovina, a ne brojem posetilaca sajta, što u ovom korona periodu najčešće prati, „zaživeli” projekat E-pijace.

Ovim ne želim da umanjim vrednost ideje o formiranju E-pijace, naprotiv, podržavam je. Međutim, „izgradnja” E-pijace mora biti sadržajno osmišljen projekat.Bitno je i da obim ostvarene prodaje može dostići ekonomsku isplativost.

Ekonomski fakultet u Nišu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari0
c4910
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja