sreda, 03.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 02.05.2020. u 18:00 Vojislav Guzina

Ekonomske posledice korone

Uz otklanjanje neposrednih ekonomskih posledica korone, morali bismo da otklanjamo i posledice neproduktivnog sistema i aktuelne razvojne i ekonomske politike. Prvi korak je objektivna ocena stanja ekonomije, a drugi – jasni razvojni prioriteti
(Фото Пиксабеј)

MMF nam zbog korone predviđa pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od tri odsto, a za iduću godinu rast od 7,5 odsto. Skoro da je nadmašio predviđanja naše vlasti da ćemo se sa ekonomskim posledicama korone lakše izboriti od mnogih drugih i da ćemo potom opet krenuti s najvišim stopama rasta u Evropi.

Međutim, ako se može suditi po onom što statistike pokazuju, nemamo osnova za optimizam, pogotovo ako se obistini veća kriza na globalnom nivou. Naime, niz statističkih podataka, pažljivo iščitanih, jasno ukazuje da nam rast BDP-a poslednjih godina, suficit budžeta, visoke investicije, niži javni dug i jak dinar nisu aduti za optimističke izjave i prognoze.

Mereno vrednošću BDP-a, sada smo jači za 16,7 odsto realno i 28,4 odsto nominalno nego 2014. godine, kada su počele reforme. Više od polovine tog rasta ostvareno je u poslednje dve godine, najviše zahvaljujući rastu usluga. U prvoj godini je pomogla i poljoprivreda, a u drugoj građevinarstvo angažovano na izgradnji infrastrukture, stambenoj izgradnji i, jednokratno, na izgradnji gasovoda, dok je u obe godine doprinos industrije rastu bio zanemarljiv.

Do budžetskog suficita smo stigli znatno višim rastom budžetskih prihoda (44,7 odsto) od rasta BDP-a, zahvaljujući delom efikasnijoj naplati prihoda, a prvenstveno rastu prihoda od PDV-a i akciza, inače najizdašnijih budžetskih prihoda. Da nije bilo tako i sada bismo bili u budžetskom deficitu i pored smanjenja davanja iz budžeta Fondu PIO za penzije za blizu 80 milijardi dinara i smanjenja rashoda kamata (22 milijarde dinara) na javni dug zbog otplate dospelog skupog dolarskog duga i zamene dela skupog duga povoljnijim.

Budžetski deficit je nestao, a javni dug je porastao i sada je neznatno manji od maksimalnog s kraja 2016. godine. A sledi nam novo zaduživanje.

Sasvim je izvesno da će budžetski prihodi ovog puta više pasti od BDP-a, pa se može očekivati visok budžetski deficit i bez dodatnih rashoda za saniranje posledica vanrednog stanja, pa je bar mogla izostati ekonomski besmislena odluka da se isplati po 100 evra svim punoletnim građanima. Pad javnog duga u odnosu na BDP ništa ne govori, s obzirom na to da se upoređuju neuporedive vrednosti.

Za razliku od rasta BDP-a, investicije su za to vreme porasle za 62,7 odsto, zahvaljujući, prvenstveno, rastu stranih direktnih investicija od 153 odsto, a delom i javnim investicijama, dok su domaće privatne investicije i dalje daleko niže od potrebnih za uspešnu i, još važnije, svoju ekonomiju. To je, uz aktuelnu kadrovsku politiku na svim nivoima, bilo jasna poruka svima, koji mogu, da svoje radne sposobnosti ponude uspešnijim ekonomijama i uređenijim državama.

Za sada je efekat tih investicija, prvenstveno, u povećanju uvoza investicionih dobara, repromaterijala i roba i rastu spoljnotrgovinskog robnog deficita od 6,3 milijarde evra u 2019. godini, u odnosu na 3,7 milijardi evra u 2016. godini, i što je, po onoj narodnoj „klin se klinom izbija”, prilivom deviza od novih stranih investicija pokrivan deficit tekućeg računa platnog bilansa, koji je, uzgred rečeno, za poslednje tri godine utrostručen. Sreća u nesreći je da je taj deficit upola manji zahvaljujući visokim doznakama iz inostranstva (više od 3,5 milijardi evra), pa ispada da je dobro, daleko bilo, da te doznake rastu.

Višak stranih investicija kod nas u odnosu na naša investiciona ulaganja u inostranstvu plus devizne rezerve (tzv. međunarodna investiciona pozicija) iznosi blizu 90 odsto BDP-a. Po tom osnovu ostvaruje se zarada koja se u vidu dividendi i drugih prihoda odliva u inostranstvo, s tendencijom da godišnji odlivi po tom osnovu ubrzo premaše godišnji priliv deviza od novih stranih investicija. Tada bi, uz verovatni pad doznaka i rast zaduženosti, dinar oslabio, uz, izvesno je, veći negativan od pozitivnog efekta slabijeg dinara.

Zato bismo, uz otklanjanje neposrednih ekonomskih posledica korone, morali da otklanjamo i posledice neproduktivnog sistema i aktuelne razvojne i ekonomske politike. Prvi korak je objektivna ocena stanja ekonomije, a drugi – jasni razvojni prioriteti, drugačiji ciljevi i kriterijumi merenja uspeha, država institucija sposobnih za izgradnju stimulativnog sistema i politike zarad maksimalizacije učinka sopstvenih resursa. Rezultati koji su nam potrebni su: visok rast domaćih privatnih investicija ohrabren pravnom, poreskom i bankarskom podrškom, ravnomerniji regionalni razvoj, veće učešće skupljeg živog rada i nauke u stvaranju BDP-a, veći broj snažnih industrijskih kompanija nosilaca tehnološkog napretka i veće zaposlenosti malih i srednjih preduzeća kao kooperanata i, naravno, strane investicije, ali u funkciji podizanja tehnoloških i upravljačkih znanja, a ne veće zaposlenosti. Ako i budemo hteli i znali to da uradimo, nažalost, potrajaće.

Ekonomista, Beograd

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari3
2c48f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

sergije miletic
Kakva je situacija danas u svetu?Zemlje koje sa 50% ucestvuju u svetskom BND su u karantinu.Velike multinacionalne kompanije beleze 50% pad prodaje.Potraznja za naftom pala je za jednu trecinu.Potraznja za automobilima i auto delovima pala je za 70%.Likvidnost mnogih firmi ne moze da traje duze od 3meseca.Rezultat expontencijalni rast nezaposlenosti.Samo u Americi 22 miliona trazi posao.U Evropi 1milion firmi trazi pomoc od drzave da spreci bankrot.Ova kriza ubrzace tri moguce tendencije.
sergije miletic
(nastavak.)1/Ubrzanu primenu novih tehnologija,E-trgovinu,rad na daljinu,bezgotovinska placanja.2/Multinacionalne kompanije morace da na racun rentabilnosti povecaju sigurnost.Da bi bile otporne na krizu i na veliku zavisnost od Kine i Indije(u proizvodnji lekova i komponenti,)relocirace proizvodnju blize sebi.3/Doci ce do ukrupnjavanja "strateski" vaznih multinacionalnih kompanija i nihovog povezivanja sa politicarima koji donose odluke od opsteg znacaja,ako bi smanjili sve vecu ulogu drzave.
Bratislav Zivadinovic
Kakav rast? Nista nama ne treba. Dovoljni smo sami sebi. Ne treba nam tehnologija. To je jevtino. Kvalitetna, prirodna hrana ce biti najskuplja. A za to, nase mogucnosti su neogranicene. Pa lepo da menjamo, ali pod nasim uslovima. Zaboravimo Euro, $.., nece vredeti ni potrosene farbe na papiru. Beli i crni luk, pasulj, paprika, paradajz, celer, persun, ren, ce da caruju. Kad toga nema, nikakve devize ni tehnologija ne pomazu. 2 kila tetovca za I-Phone, vrlo brzo, a mozda i pre, u vasem selu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja