petak, 29.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 02.05.2020. u 18:00 Milorad Stamenović

Iz kriznih mera izvući pouke

(Фото EPA-EFE/ANATOLY MALTSEV)

Nakon prethodnih epidemija (SARS), američki epidemiolozi su savetovali da se ojača međunarodna javnozdravstvena mreža, što, nažalost, nije napravljeno u meri u kojoj je potrebno. Danas se može zaključiti: da je jedan odsto sredstava koja se širom sveta ulažu u saniranje ekonomskih problema izazvanih pandemijom kovida 19 tada uložen u jačanje javnozdravstvene mreže – ova kriza bi se znatno lakše podnela. Nakon krize svakako je suštinsko rešavanje tranzicionih kriznih pitanja i vraćanje svih operativnih i drugih tokova u normalu.

Iz ovakvih kriza se mnogo množe naučiti, te je zato važno da se, kada krize prođu, preduzmu i mere u saniranju budućih grešaka. Primera radi, nakon NATO agresije 1999. godine utvrđeno je da brojna skloništa nisu bila adekvatno održavana, a kada je opasnost prošla, ta skloništa nam više nisu bila toliko značajna i veliko je pitanje u kakvom su danas stanju i pored toga što postoji javno preduzeće koje se bavi tim pitanjima. Civilna zaštita je pokazala svoje prednosti i nedostatke i kod poplava 2014. godine, a iste te parametre pokazale su i lokalne samouprave, te se i danas raspravlja o tome da li je trebalo alarmirati Obrenovčane dok je voda nadirala zorom u grad ili ne...

Trenutna kriza nam ukazuje i na brojne nedostatke, ali i određene prednosti naših državnih (pod)sistema. Naime, pod velikim pritiskom našle su se zdravstvene ustanove, zdravstveni radnici, ali i celokupan ekonomski, pa i politički sistem. Javno zdravlje bi trebalo da bude „kruna zdravstvenog sistema”, za šta ne postoji adekvatan višedecenijski odgovor.

Pandemija izazvana kovidom 19, na dnevni red je donela i pitanje prethodno izrađenih epidemioloških protokola za SARS, koje su tadašnji stručnjaci revnosno pripremili. Prema rečima stručnjaka, bilo je potrebno neko vreme da se „pronađu” ti planovi, te da se (naravno) revidiraju u skladu s potrebama i da po njima krene da se postupa. U međuvremenu, donose se ad hok odluke, i to ne samo u Srbiji, nego i u brojnim državama širom sveta. Projektni menadžment, kao nauka koja je usavršena i posredstvom vojnih stručnjaka Pentagona pedesetih godina prošlog veka, i uspostavljanje funkcije kriznog menadžmenta je nešto što je primenljivo na sve krizne situacije.

Pitanje je u kojoj su meri naši stručnjaci i predstavnici lokalnih samouprava obučeni da se bave kriznim menadžmentom. Revidirana Strategija nacionalne bezbednosti, čini se, nedovoljno precizno definiše opasnost od pandemija, bioterorizma i uopšte visoke javnozdravstvene rizike po stanovništvo, iako je zapravo reč o pitanjima nacionalne i strateške bezbednosti. Da su nacionalne bezbednosne strategije veoma značajne u kontekstu javnozdravstvenih problema, govori i to da se u takvoj strategiji u SAD među najveće pretnje ubrajaju upravo i ozbiljne pandemije, a isto je i u Velikoj Britaniji i Rusiji, kao i u Beloj knjizi odbrane i bezbednosti Francuske.

Sve ovo upućuje na značajnije uključivanje zdravstvenih problema povezanih sa bezbednošću u najviši nivo spoljnopolitičkih pregovora. Osim toga, i zdravstvena diplomatija ima cilj upravo da poveže oblasti međunarodnog prava, nacionalne bezbednosti, menadžmenta i javnog zdravlja. Ovom disciplinom je predviđeno da se specijalizovani stručnjaci bave u kontinuitetu i da se radi na unapređenju nacionalnih zdravstvenih sistema, globalne javnozdravstvene mreže, kao i na rešavanju bilateralnih i multilateralnih problema. Sve ove aspekte vredi razmotriti, a dok kriza traje – treba poželeti sreću svim našim zdravstvenim radnicima. Mislimo na naš zdravstveni sistem i kada kriza prođe.

Doktor ekonomskih nauka, strukovni specijalista medicine

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari0
acae5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja