četvrtak, 04.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 29.04.2020. u 18:00 Dr Dejan Jovović

Novac „iz helikoptera”

(Фото Ансплеш)

Pandemija virusa korona zahvatila je svet i prouzrokovala najveću krizu i globalnu recesiju od Drugog svetskog rata. Srbija će, kao i ostale zemlje, pretrpeti određenu štetu, a s tim u vezi, Vlada Srbije je izašla s novim ekonomskim paketom mera vrednim 5,1 milijardu evra. Program ekonomskih mera sadrži mere poreske politike, direktnu pomoć privatnom sektoru, mere za očuvanje likvidnosti i direktnu pomoć svim punoletnim građanima.

Pažnju šire javnosti izazvao je četvrti set mera, koji se odnosi na uplatu direktne pomoći u iznosu od po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti svim punoletnim građanima Srbije, što je više od 500 miliona evra, a koje će država isplatiti posle vanrednog stanja. Ova najavljena mera naišla je na određene kritike, jer pojedini ekonomisti upozoravaju da u ovoj situaciji u Srbiji i u svetu nije problem nedostatak novca, već robe.

U vremenima velikih svetskih kriza poput ove sadašnje, izazvane pandemijom virusa korona, ili one finansijske iz 2008. godine, ekonomisti, centralni bankari i državni zvaničnici neretko kao potencijalno rešenje za izvlačenje ekonomije iz neprilika pominju „novac iz helikoptera” (helicopter money). To je živopisna metafora za novu podsticajnu meru centralnih banaka, koja sve više privlači pažnju kao potencijalni način za izvlačenje globalne ekonomije iz krize.

Pojam „novac iz helikoptera” pomenut je u kontekstu vladinih mera iz ekonomskog paketa pomoći privredi i stanovništvu Srbije za ublažavanje posledica krize izazvane kovidom 19. Direktne isplate građanima praktikuju se s ciljem podizanja privredne aktivnosti jačanjem tražnje.

Naziv „novac iz helikoptera” prvi je skovao poznati američki ekonomista, nobelovac Milton Fridman 1969. godine, kada je pisao o bacanju novca iz helikoptera da bi ilustrovao efekte monetarne ekspanzije.

To je nekonvencionalna monetarna politika, koja se ponekad predlaže kao alternativa kvantitativnom olakšanju, kad je ekonomija u zamci likvidnosti (kada su kamatne stope blizu nule, a ekonomija i dalje u recesiji). Prema Fridmanu, centralne banke uvek imaju na raspolaganju štamparije novca, pa tako i „bacanje novca iz helikoptera”, kao mogući način da podstaknu potrošnju kao jednu od moćnih poluga za pokretanje ekonomske aktivnosti, podsticanje inflacije i privrednog rasta. Nije, dakle, reč o stvarnom bacanju novca iz helikoptera, već o tome da centralna banka transferiše utvrđeni iznos direktno na račune privrednih i fizičkih lica, kako bi podstakla potrošnju.

Koncept su oživeli ekonomisti kao predlog monetarne politike početkom 2000, nakon „Japanske izgubljene decenije”. U novembru 2002. Ben Bernanke, tadašnji guverner FED-a (Američka centralna banka) sugerisao je da se „novac iz helikoptera” uvek može koristiti za sprečavanje deflacije.

Ekonomisti Dojče banke su 2016. došli do zaključka da „novac iz helikoptera” može biti znatno efikasnija mera od tradicionalnih sredstava monetarne i fiskalne politike. Zato su pre nekoliko godina evropski čelnici centralnih banaka ozbiljno razmišljali o ovom konceptu, kao planu za spas posrnulih ekonomija u Evropi, ali i šire.

Kako je broj zaraženih virusom korona u SAD rastao, ta ideja o direktnom transferu novca građanima prerasla je u konkretne korake da se ekonomska kriza prevaziđe „novcem iz helikoptera”. Kao rešenje za aktuelnu krizu pandemije je davanje po 1.200 dolara većini odraslih stanovnika i po 500 dolara deci. U aktuelnom slučaju raspodele Amerikancima po 1.200 dolara, FED kupuje obveznice države i na taj način bi finansirao direktne isplate stanovništvu.

Danas Fridmanova ideja za mnoge više nije samo luda ideja. Koncept „novca iz helikoptera” ili „kiše para” mogao bi postati društveno prihvatljiv, smatraju mnogi ekonomisti, a razlog iznenadnog interesovanja za ovaj koncept je očigledan: monetarna politika je iscrpla gotovo sve svoje mogućnosti.

Protivnici ove ideje upozoravaju da štampanje novca može biti katastrofa, ako vlade počnu da zavise od njega ili ako centralne banke izgube hrabrost da ga zadrže kada nije potreban, što može rezultirati hiperinflacijom.

Ekonomista, naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari1
26a3e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Friedman je tu metaforu upotrebio u konteksu ''sta moze monetarna politika?'' A njegova teoretska pretpostvaka je kvantitativna teorija novca. Dodavanje novca gradjanima u duploj kolicini koju imaju bi ih posle izvesnog vremena dovela u predjasnju situaciju. Konteks se odnosi na posebne drzave. Dakle ne vazi za sadasnje vreme u kome se drzave moraju zaduzivati na trzistu kapitala. Srbija namerava prodaju obligacija ''inostranstvu'' za dadatno finasiranje borbe protiv virusa. Ali koja kamata?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja