ponedeljak, 01.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 20.04.2020. u 21:00 Branko Bogdanović
IZ STARIH RIZNICA

Šta je Anenerbe tražio u Beogradu

Nacistička organizacija koja je tragala za nasleđem predaka na Kalemegdanu je iskopavanja vršila tokom 1942. i 1943, ali nikad nije utvrđeno šta je otkrila
Данашњи изглед капије Карла VI (Фотографије из личне архиве Б. Богдановић)

Popularni TV-kanali, igrani filmovi i romani pobudili su interesovanje za bivšu nacističku, Himlerovu organizaciju, SS Anenerbe – „Nasleđe predaka”.

Osnovana je 1935. kao organizacija sastavljena od „trusta mozgova”, zaduženih da potvrde Himlerove fantazije o nordijskoj, germanskoj i arijevskoj superiornosti. Pseudo-naučnici različitih profila počeli su da se bave okultnim i mističnim radovima na osnovu kojih su i nastale savremene legende o njihovom traganju za „Zavetnim kovčegom” i sličnim biblijskim relikvijama. Kada je i Hitler shvatio besmislenost ovih poduhvata, Anenerbe je promenila strategiju, okupljajući relevantnije naučnike i koncentrišući se na „istraživanje prostora, duha i dela nordijske rase Indoevropljana”.

Malo je poznato da je Anenerbe, tokom okupacije 1941–1944. delovao i u Beogradu. Istraživanja je, navodno, trebalo da rasvetle pitanja o „putu naroda” – zamišljene rute velikih praistorijskih i istorijskih seoba, ali i da ukažu na istorijski značaj Beograda za Nemce.

Ideja o stadionu i Olimpijadi

Ideju o arheološkim istraživanjima naše prestonice pokrenuo je – sport! Tokom Olimpijade u Berlinu, 1936, grandiozni stadion i prateći objekti fascinirali su premijera Kraljevine Jugoslavije Milana Stojadinovića. Jugoslovenski olimpijski odbor podneo je kandidaturu Beograda za igre 1948, a Stojadinović je angažovao tvorca berlinskog stadiona, arhitektu Vernera Marha, da izradi projekte za našu prestonicu.

Arhitekta je u maju 1938. doputovao u Beograd i za olimpijski kompleks predložio lokaciju Donjeg grada, na Kalemegdanu. Ministarstvo građevina je bez raspisivanja konkursa prihvatilo njegove ideje i poverilo mu posao. Projekat sportskog kompleksa i preuređenja Kalemegdana je završen 1939. i maketa je javnosti prikazana u oktobru 1940. na „Izložbi nove nemačke umetnosti građenja” održanoj u Nemačkom paviljonu beogradskog (starog) Sajmišta. Domaći Savez inženjerskih komora je u decembru osudio Marhovo rešenje kako zbog nepovoljne lokacije, tako i zbog uništavanja Kalemegdana kao kulturno-istorijskog spomenika.

Arheološka iskopavanja na Kalemegdanu 1942. (Arhiv Narodnog muzeja)

Upravo zbog istorijske važnosti lokacije, Marh je početkom 1940. u pripremne radnje za izgradnju uključio i arheološka ispitivanja i u Beograd uputio istoričara s Nemačkog arheološkog instituta Danijela Krenkera koji je smatrao da Marhov „umetnički san predstavlja redak i veliki nemački kulturni čin koji bi doprineo staroj nemačkoj slavi Beograda”.

Očito da se čitav poduhvat uklapao u nacional-socijalistički projekat širenja grandiozne arhitekture i dokazivanja germanske istorijske uloge i značaja na ovim prostorima. Rat i okupacija Jugoslavije koji su usledili samo nekoliko dana kasnije, potisnuli su u drugi plan izgradnju objekata za Olimpijadu, ali zato su prednost dobili arheološki radovi.

Odmah po okupaciji za vojnog savetnika u Referatu za zaštitu umetničkih vrednosti u Srbiji angažovan je Johan fon Rajsvic. O ovom profesoru za južnoevropsku istoriju i njegovoj ulozi u spasavanju kulturno-istorijskih dobara u Srbiji već su pisali, između ostalih, Dejan Medaković, Aleksandar Bandović i Andreas Rot. Donji grad je 20. oktobra 1941. ograđen u skladu s naredbom o „održavanju i zaštiti istorijske tvrđave Beograda”, a „hitna iskopavanja” i „radove na raščišćavanju terena” započeo je Referat za zaštitu spomenika na čelu sa profesorom Miodragom Grbićem. No, na arheološko i umetničko blago oko su bacile mnogo moćnije institucije Rajha – Anenerbe i Radna grupa Jugoistok (Beograd) Operativnog štaba Rozenberga. Shvativši da će iz finansijskih i političkih razloga morati da se prikloni jednoj od njih, Rajsvic je još u oktobru 1941, u dogovoru s Valterom Vistom, jedno vreme predsednikom Anenerbea, „dogovorio” učešće „Nasleđa predaka” u arheološkim poduhvatima. Na osnovu ovih razgovora, ministar prosvete i vera Velibor Jonić je u februaru 1942. generalnom sekretaru Anenerbea Volframu Ziversu „dao saglasnost na monopol” ove organizacije nad iskopavanjima u Beogradu. Za saradnju Referata s Anenerbeom izabran je austrijski praistoričar Fridrih Holste. No, nakon njegove pogibije kod Semenovke kraj Harkova, aprila 1942, ova uloga je dodeljena direktoru „Berlinskog muzeja za pra- i ranu istoriju”, arheologu Vilhelmu Unvercagtu.

Beograd su odmah posetili visoki zvaničnici Anenerbea, Zivers i vođa Odeljenja za arheološka iskopavanja Herbert Jankun, inače bliski Himlerov prijatelj. Unvercagt je prva iskopavanja započeo ciljano, u traganju za materijalom koji će potvrditi ideju o transformaciji Beograda u „Grad Princa Eugena (Ojgena)”.

Davne 1717. nakon austrijskog zauzimanja Beograda po nalogu princa Eugena Savojskog, a prema planovima Nikole Doksata de Moreza započeta je izgradnja utvrđenog baroknog grada kao glavnog strateškog centra carske vojske i središta trgovine i saobraćaja s Istokom. Na severoistočnom bedemu do 1736. je izgrađen novi, monumentalni ulaz u Donji grad. Na kapitelu sa spoljne strane kapije izrađena je kartuša s inicijalima Karla Šestog, a s unutrašnje – grb (nepostojeće) Tribalije koji je trebalo da asocira na inkorporaciju Srbije u zapadnu Imperiju. Kapija je ponela naziv tada aktuelnog imperatora Svetog rimskog carstva Karla Šestog.

Iskopavanja pod nadzorom Anenerbea vršena su tokom 1942. i 1943. godine, a prekinuta su nakon početka savezničkog bombardovanja Beograda.

Čišćenje terena kod kapije Karla VI, 1942. (Arhiv Narodnog muzeja)

Tvrđava Rajha

Po svemu sudeći, Himlerova organizacije je u Beogradu angažovana prvenstveno iz ideoloških, političkih i ekonomskih razloga. Ne zaboravimo da je državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Vilhelm Štukart, 15. jula 1941. Ministarstvu spoljnih poslova Rajha dostavio Memorandum u kome je zahtevao da se Beograd, kao „Tvrđava Rajha” čvrsto zadrži u nemačkim rukama, da se dovede u neposrednu vezu s Borskim rudnicima i Đerdapom i stvori zaštitno područje Banat. Osnovna ideja je bila stvaranje „Zemlje podunavskih Švaba” – „Eugenijena” ili „Distrikta Princa Eugena” koja bi štitila Dunav kao životno važnu arteriju Rajha. Iako Memorandum nije sproveden u delo, Krenkerovo mišljenje izneto i pre početka rata kao i ciljana iskopavanja Unvercagta svakako su predstavljala podršku ovom zahtevu.

Sudbina kapije Karla Šestog

Danas je teško reći šta je Anenerbe konkretno pronašao tokom ovih radova. Poznato je da su otkriveni delovi keltskih i gotskih naseobina, zatim rov iz rimskog doba i ostaci iz vremena Eugena Savojskog. Dokumentacija i deo materijala s iskopavanja su, navodno nakon početka bombardovanja, preneti u Lebus na Odri (Brandenburg) i smatraju se izgubljenim. Drugi izvori, pak, navode da je celokupan materijal prenet u Muzej grada Beograda.

U periodu „čišćenja terena”, 1941–1942, nepovratno su uništeni temelji Artiljerijske kasarne, podignute u periodu 1723–1736. godine. Tokom radova 1942–1943. kapija Karla Šestog je detaljno obnovljena, da bi, u savezničkom bombardovanju na Uskrs 1944, ponovo bila oštećena.

Komentari6
91161
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

SLOBODAN MIKAVICA
Znacaj ovog clanka je da prvi put cujemo istoriju tog poduhvata. Cestitam autoru!
Misa Sadauz
Po svedocenju arheologa dr Trbuhovica - Tibula, u iskopavanjima na Kalemegdanu ucestvovao je i akademik dr. Milutin Garasanin kao student. Radio je sa Unvercagtom. Garasaninova secanja o iskopanom materijalu, ako su zabelezena ili sacuvana, bila bi najmerodavnija.
milan
Hvala Branku Bogdanovicu na ovako interesantnom napisu . Branko Bogdanovic nas uvek u Politikinom Magazinu odusevi nekim biserom i napisima iz proslosti
Заврам
Има ли Србија снаге да утврди чињенично стање по питању археолошких ископина? Да ли се налазе у Брандербургу, или у Музеју града Београда? У причу о драгоценом, а изгуљеном материјалу, тешко је поверовати. Додуше, Грчка је чланица ЕУ,па никако да се избори са Британцима и врати отето благо са Акропоља, које је британски амбасадор и буквално, с почетка 19. века, касапио, и преносио у своју земљу, без икакве дозволе Грка, односно Турака, под чијом окупацијом се Елада налазила. Запад, Запад,зло
Bedzovic
Hvala urednicima za ovako zanimljiv clanak.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja