ponedeljak, 01.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 15.04.2020. u 21:55 Ivana Albunović - Jelica Antelj

I evropski maslinjaci u strogom karantinu

Opasna bakterija ksilela fastidiosa koja je 2013. godine poharala italijanske maslinjake, pojavila se na plantažama u Francuskoj, Grčkoj, Španiji i Portugaliji
(Фо­то EPA-EFE/Guillaume Horcajuelo)

Najveći neprijatelj maslinjaka, bakterija ksilela fastidiosa, koja je 2013. godine prvi put otkrivena na plantažama u Pulji, pojavila se i u Španiji, Grčkoj, Francuskoj i Portugaliji. Najopasniji patogen za biljke na svetu koju nazivaju i leprom maslinovog drveta, za koju u ovom trenutku nema leka, kako kažu stručnjaci osim maslina, može zaraziti i stabla trešanja, badema i šljiva, preneo je britanski Bi-Bi-Si, pozivajući se na najnoviju studiju koja je nedavno objavljena u svetskim stručnim časopisima.

Istraživanje pokazuje da bi šteta koju bi ova smrtonosna bakterija mogla da napravi proizvođačima maslina mogla da iznosi i više od 20 milijardi evra, a nesporno je da bi i cene maslinovog ulja značajno porasle. Prvi soj ove bakterije pronađen je na stablima maslina u Solentu, u italijanskoj oblasti Pulja još 2013. godine. Za dve godine napala je drveće na 90 hiljada hektara, a pošto dovodi do njihovog ubrzanog propadanja, mnogi proizvođači su, da bi spečili širenje, sekli stabla. Biljka koja je napadnuta brani se, inače, tako što zatvara korenje i praktično se suši, jer je infekcija sprečava da uzima vodu i hranjive materije. Stručnjaci savetuju proizvođačima da uništavaju zaražene biljke. Britanski mediji prenose da su u Italiji posledice širenja bolesti bile pogubne, a procenjuje se da su prinosi od 2013. godine pali za 60 odsto.

Kako je preneo „Gardijan” krajem prošle godine, smrtonosna bolest maslina koja je ubila milion stabala u Italiji, pronađena je najpre u Francuskoj, a koliko je problem ozbiljan pokazuje i podatak da sve biljke koje se nađu u prečniku od četiri kilometra moraju da se poseku kako bi se sprečilo širenje bolesti.  Bolest prenose insekti koji se hrane biljnim sokovima, a Evropska organizacija za zaštitu biljaka proglasila je ksilelu fastidiosu ozbiljnom pretnjom evropskom regionu.

‒ Šteta na maslinama takođe smanjuje i vrednost zemljišta i turističku atraktivnost ovog regiona ‒ izjavila je za Bi-Bi-Si  dr Marija Saponari iz Instituta za održivu zaštitu bilja u Italiji, podsetivši da je ovaj problem doneo i ozbiljne štete lokalnoj ekonomiji, a i smanjio broj radnih mesta.

Činjenica da se opasna bakterija sada pojavila na plantažama maslina širom Evrope, podigla je strunu javnost na noge. Trenutno se preduzimaju sve mere kako bi se uništila zaražena stabla, ali i insekti koji prenose ovu bakteriju.

Neuspešne mere mogle bi da dovedu do nesagledivih posledica, smatraju stručnjci i navode projekcije šta bi se u stvari dogodilo ukoliko bi maslinjaci bili u potpunosti uništeni i to u  Italiji, Španiji i Grčkoj koje čine 95 odsto evropske proizvodnje maslinovog ulja. Istraživanja tako pokazuju da bi u slučaju da se u Španiji zaraza proširi i uništi većinu stabala, šteta u narednih 50 godina iznosila 17 milijardi evra. Sličan scenario Italiju bi koštao više od pet milijardi, a Grčku oko dve milijarde evra. Ovaj najgori scenario ipak bi, prema njihovom mišljenju, mogao da se ublaži zasađivanjem otpornih sorti maslina, ali uticaj na potrošače ni na ovaj način ne bi mogao da se smanji.

‒ Može se očekivati značajno manja ponuda, izjavio je jedan od autora studije,  Kevin Šnajder, sa Univerziteta „Vageningen” u Holandiji, koji nije zanemario i činjenicu da se gubici, generacijama nasleđivanih maslinjaka, vlasnicima ne mogu nadoknaditi. Iako se analiza bavi uglavnom ekonomijom, stručnjaci ne zanemaruju potencijalno i veliku turističku štetu koja bi mogla nastati.

‒ Postoji sve veći broj naučnih inicijativa za pokušaj i borbu protiv bakterije, uključujući upotrebu glina koje odbijaju insekte prenosioce, vegetativnih barijera i genetsku analizu kako bi se utvrdilo zašto su neke biljke podložnije infekciji od drugih. Traženje otpornih i imunih vrsta jedna je od najperspektivnijih i ekološki održivih, dugoročnih strategija kontrole kojoj evropska naučna zajednica posvećuje odgovarajuće istraživačke napore ‒ navode stručnjaci i dodaju da iako je otkriveno da su dve sorte maslina otpornije od drugih, ipak su se složili da moraju da nastave istraživanja kako bi zaštitili ovaj deo poljoprivrede.

Komentari2
f71cb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

миран
Еколошка равнотежа је поремећена, човек уништава Природу бесомучно тако се ослобађају вируси , бактерије...отапају се глечери, полови... Бог сами зна шта нас све очекује због човекове грамзивости и похлепе? Човеку ништа није Свето, све чега се дотакне уништава...казна долази на крају!
Panta SD
Ovo je kao Korona za ljude. Sada i voćari čekaju na vakcinu tj. hemikaliju da spase drvece i vocke

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja