četvrtak, 04.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 19.04.2020. u 18:00 Aleksandar Čotrić

Smeh je lek

​Pokazalo se još jednom da ono što šteti telu – koristi duhu. Ogleda se to i kroz šale, anegdote, aforizme, video-klipove, karikature, epigrame, kolaže, foto-montaže i parodije koji kolaju sajber prostorom i prenose se modernim elektronskim sredstvima komunikacije
(Фото Ансплеш)

Poslednjih sedmica ceo svet je u vanrednom stanju, suočen s opasnom pandemijom virusa korona. Svakog dana objavljuju se novi, sve veći brojevi obolelih i preminulih. U takvoj situaciji, suočeni s neprestanim zabrinjavajućim i neveselim vestima, mnogi ljudi su u moralnoj dilemi – da li je vreme da se pričaju vicevi, osmišljavaju šale, pišu aforizmi, objavljuju humorističko-satirične rubrike...

Možda nam može pomoći iskustvo iz prošlosti, koje pokazuje da, uprkos najvećim tragedijama koje su pogađale pojedine države, delove sveta, pa i ceo svet, ljudski duh nikada nije zamirao i da su se uvek ispredale različite humorističke forme. Zapravo, to je bio način ljudske odbrane od smrti, zla, straha i neizvesnosti.

Samo zdrav čovek se smeje. Ne poručuje bez razloga srpska izreka da je „smeh lek”, što je i naučno dokazno. Smeh, tvrde lekari, podmlađuje srce i mozak, smanjuje bol, leči stres, jača krvne sudove, povećava odbrambenu moć organizma, popravlja cirkulaciju... Značaj smeha je ogroman i na mentalnom planu, jer čisti organizam od pakosti, zavisti i egoizma. Veliki rumunsko-francuski dramski pisac Ežen Jonesko napisao je da nam „samo komično može dati snagu da izdržimo tragediju postojanja”. Slično je razmišljao i poljski aforističar svetskog glasa Stanislav Ježi Lec: „Smeh odražava tragizam epohe”.

I srpska istorija prepuna je primera trijumfa života nad smrću, posebno korišćenjem humora kao sredstva da se preživi i sačuvaju priseban duh i bistra glava. Tokom dugotrajne osmanske okupacije, naš narod je stvorio brojne šaljive priče, posebno o Eri, koji je u svakoj situaciji uspevao da nadmudri turske kadije i begove. Humor je i u vreme Velikog rata korišćen u komunikaciji sa stanovništvom u svim raspoloživim medijima toga doba: karikaturama, plakatima, časopisima i razglednicama, o čemu svedoči izložba „Rat i humor 1914–1918”, koju je krajem prošle godine priredio beogradski Institut za istoriju oglašavanja.

U Osnabriku, jednom od najvećih zarobljeničkih logora u Drugom svetskom ratu, zatočeni srpski oficiri pokrenuli su u aprilu 1944. godine humorističko-satirični časopis „Logorski jež”, koji je bio nastavak predratnog „Ošišanog ježa”. Građanski rat u Jugoslaviji (1991–1995) posebno je inspirisao srpske aforističare, te je tada Slobodan Simić zapisao: „Ceo svet zna za Jugoslaviju. Rat je bio dobar marketinški potez.” Tokom tromesečnog bombardovanja naše zemlje 1999. godine nastalo je na hiljade veoma uspelih i duhovitih grafita, poput onih kada je srušen najmoderniji američki vojni avion F-117, poznat kao „noćni soko”: „Izvinite, nismo znali da je nevidljiv” i „Da li vi to nas gađate bombama ili avionima?”.

I u vreme aktuelne pošasti naši ljudi pokazuju neverovatno visok nivo duhovitosti, pozitivnog razmišljanja, životne volje i optimizma. Pokazalo se još jednom da ono što šteti telu – koristi duhu. Ogleda se to i kroz šale, anegdote, aforizme, video-klipove, karikature, epigrame, kolaže, foto-montaže i parodije koji kolaju sajber prostorom i prenose se modernim elektronskim sredstvima komunikacije. Dominantne teme anonimnog verbalnog humornog izražavanja su: izolacija („Nije loša ova kućna izolacija. Samo neka mi neko objasni kako u jednom pakovanju pirinča ima 2.639 zrna, a u drugom 2.784.”); zaštitne maske (Čovek s maskom na licu poručuje: „Bolje da sad izgledam kao doktor, nego posle kao pacijent.”); stvaranje zaliha („Momak sa zalihama ulja, brašna i testenine upoznao bi devojku sa zalihama sapuna i toalet-papira.”); škola preko televizije („Redar, ko nije prisutan?” „Svi smo, sem Kristine. Njoj ne radi televizor.”); rad od kuće („Otkad radim od kuće, stalno ostajem prekovremeno.”); dezinfekciona sredstva („Da li će saobraćajna policija biti tolerantna prema nama koji se dezinfikujemo alkoholom?”); šetanje kućnih ljubimaca („Učim mačku da laje, pa da je vodim u šetnju.”)...

Kad prođe sve što nas sada toliko brine i opterećuje, pamtićemo i najuspelije šale i vreme pandemije opisivati i vicevima, jer mislim da je u pravu češko-nemački aforističar Gabrijel Laub, koji nam je ostavio misao: „Postoje tako dobre politikološke, sociološke i psihološke knjige koje na šest stotina strana kažu koliko jedan dobar vic.”

Književnik i poslanik u skupštini Srbije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari1
a2fe5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Goran Drakulić
Kaže gospodin Čotrić:"Само здрав човек се смеје. Не поручује без разлога српска изрека да је „смех лек”, a šta će mu lek, ako je zdrav? Nešto tu sa logikom nije u redu. Da li je zdrav zato što se smeje ili se smeje zato što je zdrav? Sada sigurno nije vreme za smejanje. Šegačenje sa virusom koštalo je Srbiju preko stotinu mrtvih. Vreme je da se uozbiljimo, a ne da se zabavljamo kojekakvim dosetkama dokonih.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja