četvrtak, 04.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 11.04.2020. u 15:02 Ljiljana Petrović

O mojoj lepoj Srbiji

Jedna emisija na RTS naša je svojevrsna Nacionalna geografija
(Фотографије лична архива)

Gledate li emisiju „Moja lepa Srbija” (RTS 1, petak, 13.00)? Već deset godina ona modernim dokumentarističkim pristupom i savremenim televizijskim izrazom predstavlja mnoge zanimljive i malo poznate krajeve i opštine Srbije, od Babušnice i Bele Palanke, preko Vranja i Surdulice, do Niša, Zaječara, Zrenjanina i Subotice.

Od drugih dokumentarnih i putopisnih emisija na malom ekranu, razlikuje se po kompleksnom i sveobuhvatnom pristupu predstavljanja pojedinih krajeva i gradova Srbije. U njoj se ne govori samo o prirodnim, geografskim i demografskim slikama i prilikama nego i o tradiciji, kulturi, arhitekturi, sakralnoj umetnosti, turističkim vrednostima, zanimljivim stvaraocima... U emisiji puca divan, širok i lep pogled na mnoge krajeve Srbije.

Zato, bez preterivanja, može se reći da je ova emisija svojevrsna naša Nacionalna geografija.

Stazama Novakovića

Ko su oni koji je stvaraju?

– Drago Novaković, moj otac, inače autor nekada popularne putopisno-dokumentarne serije „Razglednica”, radio ju je neumorno do smrti 2012. godine – kaže urednik Vladimir Novaković. – On je svoju ljubav prema putovanjima i otkrivanju drugačijih predela i ljudi nesebično delio sa gledaocima dugi niz godina, a na onim poslednjim zajedno smo putovali i radili. Danas emisiju realizuje mala, ali odabrana ekipa: za fotografiju je zadužen snimatelj Pavle Tanasijević, za pogled iz vazduha ja, a za narativ Dragan Stojanović, Aleksandra Bogdanović i Aleksander Vlajković. I sve što se snimi svojim oštrim „okom” odmeri i upakuje Nemanja Radić. Zanimljivo je da nam se gledaoci često javljaju i kažu da su iz naše emisije saznali mnogo toga što o svom gradu i kraju nisu znali, iako tamo žive i rade. Javljaju se i naši ljudi iz dijaspore, koji sa nostalgijom prate šta se dešava i kako izgleda njihov zavičaj. Ovu emisiju, inače, nije nimalo lako uraditi, ne samo zbog toga što za kratko vreme valja stići na mnoga mesta a ponekad i uteći što od noći što od nevremena, nego i zbog toga što valja pronaći relevantne sagovornike i mnogo toga istražiti, proveriti. Međutim, neizmerno je zadovoljstvo kada se posao završi. Često smo iskreno zadivljeni prirodnim lepotama naše zemlje, kao, na primer, na Tari, kada smo snimali kanjon Rzava ili pratili let beloglavih supova iznad nestvarnih meandara Uvca, koji kao da su sa neke druge planete.

Aleksander Vlajković, Vladimir Novaković, Aleksandra Bogdanović i Pavle Tanasijević

Darelov duh mesta

Čujemo da je ekipa „Moje lepe Srbije” svih ovih godina tragala za onim što je poznati engleski književnik Lorens Darel nazvao duh mesta. Svako mesto, svaki grad i svaka šuma imaju taj svoj duh, samo ga valja pronaći, kažu. A neobično, različito, zanimljivo, često lakše otkriju putnici-namernici nego ljudi koji se s tim pojavama svakodnevno susreću.

Za dva, tri dana uspevaju da stignu na nekoliko desetina lokacija, udaljenih sela i zaselaka, kuća i proplanaka, da sve to zabeleže i prenesu gledaocima.

– Tražimo mesta u kojima pamćenje ne stari, ili bar ne stari tako brzo – objašnjava Dragan Stojanović, dugogodišnji novinar i urednik aktuelno-dokumentarnog programa. – Lepota je u očima posmatrača. Izgubili smo taj osećaj da se pitamo i da se neprestano čudimo. Od toga koliko smo mi sami uspeli da lepotu vidimo i otkrijemo zavisi koliko ćemo uspešno u verodostojno da je prenesemo gledaocima. I oko kamere i oko reportera trebalo bi da imaju osećaj za detalje. Da se zapazi, ako je moguće, kako dužicom oka orla promiče i drhti svetlost dana. Da se belo zrno tamjanike ujesen ne vidi kao obično zrno grožđa već, možda, kao biserno zrno koje svetluca na suncu.

Orhideje na Tari

Srbija je prelepa, dodaje. One koji su je prokrstarili uzduž i popreko često iznenadi iskonskom lepotom svojih predela, beskrajnim tajnama i ćudima svoje prirode. A ovoj televizijskog ekipi dešavalo se da se u neke krajeve i gradove vraćaju po nekoliko puta da bi saznali nešto novo i zanimljivo, da otkriju nepoznate prostore i beskrajno lepe predele, neoskrnavljene civilizacijskim dostignućima. Da upoznaju veoma zanimljive ljude, kreativne, usamljene, hrabre, neobične pesnike, slikare, frulaše, guslare, stočare, zanesenjake, maštovite, nostalgične, vesele i ćutljive, zagledane u dubine svojih bića i u beskrajnu tajnu prirode. Tako im je na brdu ponad onih jedinstvenih meandara Uvca jedan gorštak, usamljenik, svirao gusle koje je sam napravio, a jedan zaljubljenik u Taru zaneseno govorio o nekoliko desetina orhideja, koje, verovali ili ne, rastu na ovoj čarobnoj planini.

Sada najavljuju odlazak u Suboticu i na Palić, u Valjevo i Zaječar, na Srebrno jezero i u Veliko Gradište, Novu Varoš, Beočin i druga mesta i gradove. Dobre građe za „Moju lepu Srbiju” ima gotovo na svakom koraku. Videćete…

Dragan Stojanović na vidikovcu na Tari


Rendžer zmijama zabranio aktivnost

Dragan Stojanović zagazio je bos na jedno plutajuće ostrvo na Vlasinskom jezeru. Bilo je vlage pa je odlučio da sačuva čarape i patike. Tek kada je uveliko bosonog gacao po ostrvu koje pluta jezerom, rendžer koji ih je pratio rekao je: Ovde ima i zmija.

– Viđao sam medvede iz daljine, ali se najviše plašim zmija iz blizine – kaže naš sagovornik. – Tek kada je video moj užasnut pogled, vođa rendžera je rekao: „Ne brinite, danas smo zmijama zabranili sve aktivnosti. Utešno. Ipak, bio sam prvi koji se ekspresno vratio u čamac.

Dron se „zarazio” pečurkama

Vladimir Novaković je čovek koji je preleteo celu Srbiju. Dronom, naravno. Kad god zapazi neko zgodno mesto, on podiže onu malu zujavu letilicu. Opasan je kaiševima kao kosmonaut i ne skida ih ni za ručak. U blizini kamena koji se zove Despotov, po despotu Stefanu Lazareviću, u brdima kod Despotovca, dron je na visini od desetak metara tvrdoglavo odbio da sleti. – Zujao je kao neki veliki obad, a mi smo bespomoćno podizali ruke da ga nekako umolimo – priseća se Novaković. – Samo je Dragan Stojanović šetkao oko kamena i uzbuđeno govorio: „Kakav predivan primerak”.

U rukama je držao prelep veliki vrganj.

– Dok mi pokušavamo da spustimo letilicu ti bereš pečurke – rekao sam. – Kada je Stojanović podigao vrganj u pravcu sunca i drona, mala letilica se pokorno spustila na zemlju.

– I dron se „zarazio” pečurkama! – uzviknuo sam.

Pavle i stado ovaca

– Naš snimatelj Pavle Tanasijević je poput nekog mrava koji stalno nosi teret, kameru i stalak. Kao hrčak skuplja dobre kadrove i pravi je majstor detalja. Obožava da snima stado ovaca u planini ili na udaljenim pašnjacima. Često se izgubi i nestane idući za ovcama i tražeći najbolje kadrove. Zbog toga kada, pre Pavla, naiđemo na pastira, sa stadom ovaca zamolimo ga da ih potera što dalje od nas. Jer, ako naiđe Pavle, ostasmo mi tamo do mraka – priča nam Stojanović.

Komentari2
82981
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miro,Bastina-Ohio
Prema tekstovima Slobodana Stojanovica,Dragan Nikolic je proslavio lepotu i Duh grada Beograda u dramskim vinjetama:'NESTO LEPO"!.. Jos vece epitete je zavredila proslavljena ekipa"Moje lepe Srbije"...Koja nas je uverila da lepota nije negde u tudjini,vec cuci pored nas,u nasem komsiluku...Lepota nije skorojevicevska kategorija,niti pokondirenost nasih otudjenih dusa...Lepota jeste u nasim srcima i cistim dusama,ljubavima i nasim Verovanjima... Verovanju u lepotu orhideja u Tarskoj divljini..
Сава
Браво!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja