subota, 06.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 11.04.2020. u 18:00 Predrag Perišić

Majka

(Фото Пиксабеј)

„Zašto pitaš kako smo: živi smo, živi smo”, kaže pesma. U ovo vreme nesreće, ja sam pisac koji ne piše dnevnik. Prosto ne pišem. Žao mi je da trošim lepe i pametne reči za opis ove ružne stvarnosti. Reči koje inače teško i retko pronalazim… Lepe reči treba čuvati za lepe stvari. Više volim da se bavim drugima nego sobom. Pokušavam da pišem o ljudima koje poznajem i koji su moji prijatelji. Svi oni, kao i ja, imaju neku muku i nose neki teret na duši. Uglavnom mi ne smeta to što starim, smeta mi što je poznanika i prijatelja sve manje. U ovim danima i ja, kao i većina mojih prijatelja, sedim kod kuće. Dom je postao ostrvo nade u moru beznađa. Čujemo se telefonom, razmenjujemo poruke. Tešimo jedni druge: I ovo će proći.

Jedan od mojih prijatelja je i N. D. Član naše grupe, najmlađi od nas. Vedar i drag momak, uvek spreman svima da pomogne i da se nađe u nevolji. I u ovim teškim danima zove često telefonom, pita da li nešto treba da donese – hranu, lekove... Čovek je srećan kada ima takve prijatelje. I kada zna da u nesreći ima neko na koga može da se osloni. Međutim, pre neki dan iznenadio me je svojim telefonskim pozivom.

„Nemam s kim da se posavetujem, moram sa tobom da razgovaram. Ne znam kako da rešim jedan problem. Ti si stariji, možda možeš da mi pomogneš. Ti znaš da sam ja svoju majku, ima tome više od godinu dana, smestio u dom za stare. Ona je na tome insistirala jer više nije mogla da živi sama u svom stanu, a nije htela nas da maltretira da je svakog dana obilazimo. Ja sam pre šest meseci taj majčin stan i naš stan u kojem smo živeli, koji je bio rupa u potkrovlju, zamenio za veći, pristojan stan. Nisam rekao majci da sam zamenio stan. Mislio sam: taj majčin stan ionako pripada meni kada mama ode. Ukazala se zgodna prilika da rešim naše stambeno pitanje i ja sam to učinio. I moja žena je insistirala da to učinim, da deca imaju svoje sobe. Do sada je majka bila zadovoljna boravkom u domu, a sada, kada je nastao ovaj haos, epidemija, sve se promenilo. Prošle nedelje, kada sam otišao u dom da obiđem majku, čvrsto me je stegla za ruku i tihim glasom rekla: ’Sine, vodi me kući, ne mogu više ovde da ostanem, hoću da umrem u svom stanu’.

Ona hoće da se vrati u svoj stan koji više ne postoji. Nemoguće je da živi s nama, jer tu smo ja, žena, dvoje dece i kuče. Kako u ovo vreme da dovedem u stan i majku? Da joj iznajmim sobu u hotelu dok sve ovo prođe? Ne može sama. Kako da joj objasnim šta je sa njenim stanom? Nemam nikakve ni bliže ni dalje rodbine kod koje bih mogao da je smestim. Otac mi je umro pre pet godina. Očajan sam. Mama me svakog dana zove telefonom i moli da je izvedem iz doma. Ja izmišljam razne razloge. Hoću da poludim, a nemam rešenja. Majka mi je, volim je. Predložio sam ženi da ja i ona odemo u hotel na mesec dana, dok sve ovo ne prođe, a da deca ostanu u stanu sa mojom majkom. Žena nije htela ni da čuje. ’Idi ti sa svojom majkom u hotel, nas ostavi na miru’, grubo mi je odgovorila. Kako da majku od 80 godina odvedem u hotel?”

Nekoliko trenutaka vladala je tišina, a zatim se veza prekinula. Kroz dva dana ponovo mi je zazvonio telefon. Duga tišina, a onda jedva čujni glas mog prijatelja: „Juče sam bio kod mame u domu. Sedeo sam pored nje i držao je za ruku. Pomilovala me je po kosi i tiho mi rekla: ’Protraćen je život onih koji umru a nemaju nikoga da im sklopi oči. Ja sam srećna jer imam tebe. Volim te. Spakovala sam se. Dođi sutra da me vodiš kući.’

Cele noći nisam spavao. Pozvao sam telefonom majku i rekao da ne mogu da dođem, da ću doći sutra. Danas su mi javili iz doma da je moja mama umrla noćas. A ja nisam bio pored nje da joj sklopim oči.„

Hteo sam da kažem nekoliko utešnih reči prijatelju, ali se veza prekinula. Daljina je odzvanjala tugom.

Profesor FDU

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari12
ed464
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mali Joca
Ja sam u istoj situaciji. Ne zivim u Srbiji. Ove zime sam smestio Majku u dom. Ostao je stan koji je uvrlo losem stanju, cak i prokisnjava. Ja sam je pitao sta sada da radimo sa stanom. Ona mi je rekla: nemoj da ga prodajes dok sam ja ziva. Meni pare netrebaju ali mi ne treba ni briga. Ja dodjem jedon godisnje u SR na dvenedelje i za to vreme imam da uradim sto stvari. Cak sam razmisljao da prodamo stan i da je smestim u bolji dom, da bude sama u sobi. Ne zanam sta da radim.
Petar Milic
Ima svakakvog naroda I zena Poznavao sam porodicu gde je zena muzevljevu majku zatvorila na terasi a bila zima , sneg, bajagi nije videla. Dok se dobro nije smrzla. Eto ima svasta
Petar,Zagreb.
Da. Ostaje pitanje zašto je gospodin hteo da uteši prijatelja? Meni se prijatelj požalio.Teško mi je jer se tašta želi vratiti iz staračkog doma.Jadan li sam. A ja sam mu reka.Ajde k vragu,nije ti bilo ža da prodaš njezinu kuću za 189.000 EVRA. I prijatelj Đura kada me vidi oborenog pogleda beži na drugu stranu ulice. I meni nije ža,iako nemam puno prijatelja,što mi Đura više nije prijatelj!
Sladjana
Cijela poenta price je da kako kaze narodna - muskarac moze ostati neosetljiv i prema najfinijoj dusi, ali nikada prema paru dobrih nogu.Cast izuzecima vecina njih nije vredna ni pomena,takvi su i na poslu i svugde,dusevno osakacena bica kao nazalost i dosta zena.Prodali bih oni i majku i sve redom.Biti i ostati covjek.Mislim da je komentar korektan.
genetika ili vaspitanje
Nisu uvek zene te koje grabe i odlucuju. Moj drug je svog sedamdesetogodisnjeg oca stavio u staracki dom, da bi u njegov stan uselio svog sina sa njegovom porodicom. Posle vise godina njegov sin je zeleo da predje u ocevu kucu, posto im je dedin stan postao mali, a oca svog/sad on/ da stavi u dom, ili u dedin stan. Nije se dao otac sedamdesetogodisnjak, ozenio se mladjom zenom i krstari kruzerima po svetu, a kucu cuva kad dodje na odmor. Sin je ljut a otac misli da ima pravo na svoj zivot
Nina
Priča je trebalo da izazove saosećanje, ali je izazvala gorčinu. Otkrila je mnogo više lošeg nego što je dobro htela da predstavi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja