ponedeljak, 01.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 01.04.2020. u 21:55 J. Antelj - I. Albunović

Turska zabranila izvoz limuna do avgusta

Veća potražnja već dovela do rasta cena, a može da se očekuje i nestašica. Uvoznici se okreću prema dobavljačima iz Argentine
(Фото EPA-EFE/Guillaume Horcajuelo)

Turska je zbog rasta tražnje i podmirivanja sopstvenog tržišta zabranila izvoz limuna do avgusta i ova ograničenja mogla bi da dovedu do nestašice ovog voća na tržištu Srbije i drugih zemalja, izjavio je Rasim Ljajić, ministar trgovine. On je rekao da zaliha za sada ima dovoljno, ali da bi moglo da se dogodi i nestašica ovog južnog voća.  „Limun jeste skuplji, ali ga za sada ima, rekao je Ljajić za „Politiku” i dodao da su uvoznici najavili da će se preorjentisati na dobavljače iz Argentine odakle bi od aprila do juna mogle da stižu isporuke u Srbiju.

Širom sveta južno voće, posebno pomorandže i limun trenutno su među najtraženijim proizvodima, što je dovelo i do značajnog rasta cena. Na to ukazuje i drastično poskupljenje pojedinih sokova od citrusa. Od izbijanja pandemije, sok od pomorandže na svetskom tržištu dostiže rekornu cenu u poslednjih pet godina, a to bi očigledno moglo da se dogodi i sa limunom. Prema poslednjem izveštaju Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije(Stips),sa  Kvanataške pijace u Beogradu, njegova minimalna zabeležena cena bila je 205 dinara, a maksimalna 230 dinara po kilogramu. Ponuda je ocenjena kao prosečna i zabeležen je rast cena.

(Foto EPA-EFE/Esteban Biba)

Poslednjih godina do skoka cena ovog voća dolazilo je nešto kasnije. Uglavnom, sredinom maja a nekoliko sezona bilo je i problema i sa kvalitetom, jer je na naše tržište, takođe zbog nestašica usled izraženih klimatskih promena, često stizao i limun lošijeg kvaliteta.

U svetu se godišnje proizvede oko 20 miliona tona ovog voća, a najveći proizvođači su Brazil i Kina. Limun se koristi za različite namene i njegova potrošnja je velika. U Srbiju se pretežno uvozi iz Turske, Argentine i Izraela. Mihajlo Nikolić, profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu rekao je za naš list da je rod limina ove godine bio dobar, čak iznad proseka, što se videlo i po cenama na tržištu. Sve se promenilo zbog transporta i izvoza i nerealno je očekivati da dok su granice zatvorene južno voće prolazi brže, mimo procedura.

– Ono što se zna jeste da je rod svih citrusa ove godine bio dobar, pa tako i limuna. Sada je veća potražnja, jer je to voće prirodan izvor vitamina. Naravno, mi sada možemo da se okrenemo našim proizvodima iz Srbije, recimo malini, kupini, višnji, jer tog voća ima na lageru. Na taj način promovišemo i domaću proizvodnju – rekao je profesor Nikolić.

Komentari11
ef1a1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sreten Bozic -Wongar
Koprive su bogate sa vitaminom . U selima Srbije danas malo sta drugo i raste.
Рађевац
Имали смо до сада концепт : тржиште ће све регулисати.Па нам је исплативије да например увозимо бели лук из Кине.Смешно и жалосно.А видимо шта је сада Турска урадила.Плашим се да се и сада нећемо опаметити.Сведоци смо , да пуно држава у свету прво гледа свој интерес.Да ли ће се и наша држава опаметити остаје да видимо.А бар што се тиче хране имамо такорећи све услове.Питање је воље , знања и хтења.
aco
Рађевац U pravu ste gos.ali onda politicari ne mogu imati profita???Zato i uvoze sve i svasta a nasa poljuprivreda(a i Srbija) zbog takvih propada.
Radmila Mišić
U paprici i lišću peršuna ima više vitamina C nego u limunu, nema razloga za paniku. Država neka obezbedi da naše povrće stigne do potrošača a ne da razmatra uticaj klimatskih promena na rod u Turskoj.
latinska amerika je majka
Španija nije zabranila. A možda bi i mi mogli ovako u kantama da uzgajamo limun?
primećujem
...da nam je Grčka bliža od Argentine, a ima limuna do besvesti. U čemu je problem? I troškovi prevoza su manji.
Aleksandar Mladenovic
A zašto nekada ne pogledate podatke o proizvodnji limuna, pre nego što nešto napišete? A paranoju Bore i ovih koji su mu lajkovali ne bih trošio mnogo reči, jer me na to obavezuje pristojnost.. Dakle Turska po podacima iz 2018..proizvodi godišnje 550 000 tona limuna, a Grčka oko 100 000 tona. Argentina, oko milion tona godišnje, kao u Iran, Meksiko...
Боро
Сам си себи одговорио, "... I troškovi prevoza su manji...". Мањи трошкови, мања зарада, тржишна либерална привреда то не трпи, и не занима је пуно твоје здравље а ни моје.
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja