nedelja, 05.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 25.03.2020. u 12:53

Najsmrtonosnije epidemije u istoriji čovečanstva

(Фото Ансплеш)

Danas kada se Srbija i svet suočavaju sa pandemijom virusa korona, podsetimo se i onih bolesti koje su u prethodnim vekovima odnele milione ljudskih života.

Jedna od prvih je atinska kuga (430. p. n. e.) od koje je umrlo oko sto hiljada ljudi. Antoninijeva kuga pogodila je Rimsko carstvo u periodu od 165. do 180. godine. Stručnjaci  smatraju da je ova epidemija, tokom koje je umrlo pet miliona ljudi, izazvana velikim ili malim boginjama. Među preminulima bili su i carevi Lucije Ver i Marko Aurelije, iz dinastije Antonina, po kome je epidemija dobila ime.

Justinijanova kuga (541-750 godine) predstavlja prvu potvrđenu epidemiju bubonske kuge u istoriji. Pojavila se u Egiptu, odakle se proširila na Carigrad.  Procenjuje se da je usmrtila između 30 i 50 miliona ljudi. „Crna smrt“ ili druga velika pandemija kuge dogodila se od 1346 do 1350. godine i usmrtila je oko 50 miliona Evropljana, odnosno trećinu ukupnog stanovništva. Bila je to prva u ciklusu evropskih epidemija kuge koje su se nastavile do 19. veka. U tom periodu zabeleženo je preko 100 epidemija kuge u Evropi, koje su ubile oko 200 miliona ljudi.

Mišja ili hemoragična groznica sa bubrežnim sindromom je infektivna bolest koja nastaje usled infekcije hanta virusom. Najveće epdemije bile su u Meksiku u periodu od 1545. do 1548. i još jednom 1576. godine, kada je umrlo desetak miliona ljudi.

Velike boginje su do 18. veka svake godine ubijala više od četiri stotine hiljada ljudi. Sa ovom bolešću suočili su se i žitelji nekadašnje Jugoslavije, 1972. godine. Posle vakcinacije populacije virus je iskorenjen i danas se nalazi samo u laboratorijama.

Veruje se da je zaraženi pirinač u Indiji pokrenuo prvu pandemiju kolere, od 1817. do 1823. godine. Do sada je zabeleženo sedam pandemija ove bolesti, a poslednja je bila od 1961. do 1970. godine. Procenjuje se da je do sada od kolere smrtno stradalo oko četiri miliona ljudi širom sveta. Probleme sa ovom bolešću danas imaju, pre svih, žitelji azijskih zemalja.

Španski grip ili Španska groznica (1918 – 1920) bila je jedna od najsmrtonosnijih pandemija u istoriji čovečanstva, kada je umrlo 75 miliona ljudi. Pojavila se pri kraju Prvog svetskog rata i u tri talasa se širila planetom. Pandemija je počela u Kini i Japanu i proširila se sve do Rusije, Evrope i Severne Amerike. Za šest meseci, osim Antartika, stigla je do svih kontinenata.

Skeletni ostaci pokazali su da je praistorijski čovek imao tuberkulozu. Kao posebna bolest identifikovana je dvadesetih godina 19. veka. Otkriće antibiotika 1946. godine omogućilo je adekvatno lečenje te bolesti. I dalje svake godine od tuberkuloze umire dva miliona ljudi, što je, posle side, čini najsmrtonosnijom zaraznom bolešću u svetu.

Prema podacima programa Ujedinjenih nacija i Svetske zdravstvene organizacije, o virusu HIV i sidi, od pojave ovog oboljenja, početkom šezdesetih 20. veka, pa zaključno sa 2008. godinom, u svetu je bilo zaraženo ukupno oko 60 miliona ljudi, a od komplikacija povezanih sa sidom je do tog trenutka umrlo oko 25 miliona ljudi. Procenjuje se da je virusom HIV u 2019. bilo inficirano oko 38 miliona ljudi u svetu.

Jovan Popović

Komentari3
0a677
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zoran stokic
Starost genoma Yersinia pestis je oko 4000 g. (potekao iz Azija). Iz severne Kine preko Mongolskog carstva, proširio se u više navrata u azijsku i evropsku Tursku, a zatim stigao do Grčke, Egipta i Balkanskog poluostrva i zahvatio celu Evropu. Znači virus se u razdoblju od 4000. g. povremeno povlačilo ali su ostajala endemska žarišta, iz kojih bi se kuga ponovo razgoropadila.
Beogradjanin - Schwabenländle
Шпанску грозницу су пренели УСА војници који су дошли на европско бојиште у 1. Св. рату. Грозница је имала извор у Канзасу. То је званично мишљење WHO од 1975 године. И није умрло 75 милиона заражених, него 25-50 ,милиона. Име је добила по једној депеши из Шпаније енглеском двору.
Dušan Dojčinović
Jasno ko dan, ima na Wikipediji ceo istorijat zaraza koje su kroz vekove pogađale čovečanstvo. Da se naježiš!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja